Драган Симовић
Косовски Срби
У овоме тренутку вечности,
једини чувари Србства јесу Косовски Срби.
Они су Стожер и Језгро Србског Бића и Србског Присуства.
Они су словесни и освешћени Бели Срби, који знају како се, и чиме се, брани Свето Ведско Србство.
Косовски се Срби не продају.
Они се не могу ни продати нити купити!
Зато се њих највише и прибојава издајничка власт у Београду.
На једној (светлој) страни имамо Косовске Србе, а на другој (тамној и сеновитој) –
издајнички Београд.
То су, уистини, не само суште опречности и супротности, већ два света, два космоса, две васељене!
Београд одавно не разуме Србе (Расне Србе, Ведске Србе, Заветне Србе), зато што Београд одавно и није Србски.
Београд је град азиланата из окружења; град у којему се негује мржња према свему Србском.
У Београду нема ни србске културе ни србске духовности.
Када се Расни Србин, неким чудом, обрете у Београду, он има осећај да је залутао у туђи град и у туђи народ.
Ту ничега Србског за њега нема!
Ако Косовски Срби желе да живе, истински да живе и стварају, они не смеју више да се окрећу према Београду; јер, од Београда, не само што неће никакву помоћ добити, него ће још и велика ометања, на свим пољима, имати.
Косовским Србима је ближа Русија, од онога што се још увек (неким чудом!) Србијом зове!
Категорије:All, Драган Симовић, ПОЕЗИЈА, MAIL - RSS FEED















Коментари читалаца…