Знаш, Александре Вучићу, нису наше уши толико осетљиве на истину, као што подругљиво тврдиш, већ им не прија твоја верзија истине коју тако грозничаво и срамотно покушаваш да запатиш- продајући голе лажи као “Свето писмо”!
Знаш, Александре Вучићу, нису наше уши толико осетљиве на истину, као што подругљиво тврдиш, већ им не прија твоја верзија истине коју тако грозничаво и срамотно покушаваш да запатиш- продајући голе лажи као “Свето писмо”!
Гост стоте емисије „Интервју недеље“, продукције Српска Прича, код новинара Оливере Манојловић Штрбац био је проф. др Томислав Томић, неуропсихијатар и судски вештак, аутор књиге ЗЛОЧИН „МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА“.
Оно што забрињава је да – све оно што се УВОДИ у Србију са уверавањем да је то „за наше добро“ и „наша модерна будућност“ је свакако, наравно за онога ко прати дешавања у развоју технологија у свету, то што „то“ у почетку никако „није обавезно“ а онда се (као што је то био случај до сада) одједном политички изгласа неки преузети еу-закон на ту тему – који убрзо постане ОБАВЕЗА са санкцијом за неизвршење по том закону… О манипулацијама које су биле до сада да не причамо, видљиве су свакодневно…
Од нашег сиромаштва можда је само горе наше морално посрнуће. То лицемерје, то претварање да је све у реду, шлихтање и полтронство горе је и погубније од свих покрадених пара, а покрадене су милијарде. И те проклете паре лакше је надокнадити него преваспитати унакажене генерације.
Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић одликовала је Тању Белобрајдић, жену која је учестововала у мучењу Срба у злогласном логору Лора, орденом за посебне заслуге стечене у рату.
Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици.
У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглица“. Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“.
Данас се навршило 26 година од 8. јануара 1993. године када је у заседи војника ХВО у Занаглинској шуми убијено 11 а рањено више од 10 српских војника и цивила из Равног код Купреса, а затим, у осветничкој ватри српске артиљерије, погинуло осам а рањено више од 40 хрватских и муслиманских војника и цивила у Бугојну и Томиславграду.
Најмање 73 особе преминуле су током тестирања биолошког оружја у америчкој биомедицинској лабораторији у Грузији, а тестирање је представљено као испитивање лекова, саопштило је Министарство одбране Русије.
Генерал Кирилов је рекао да је центар „Лугар“ део широке мреже лабораторија под контролом Пентагона које су учествовале у истраживању оружја за масовно уништење у земљама с којима се граничи Русија. Истраживањима су, између осталог, испитиване инфекције отпорне на вакцине и лечење.
Бура је на Банији најављивала снијег који ће у вечерњим сатима пасти. Забијелиће ову пустош, покрити њезине разроване путеве и још мало утишати вапаје ових јадника.
Масовна убиства у Чуругу ће трајати све до ноћи између 9. и 10. јануара. У једном магацину митраљеским рафалима убијено је 400 људи. Куће убијених пљачкала мађарска руља, војници и жандарми
У Србији смо изгубили право на самоодбрану, ми немамо право на ношење оружја, немамо уопште никаква права у контексту те надолазеће опасности. Значи, припрема се терен за колонизацију Србије, далекосежну, која ће обухватити неколико милиона људи, у контексту демографских ратова који се одвијају економским геноцидом и културолошким, дакле „испирањем мозга“ и форматизацијом перцепције младих људи, за шта се користе слогани типа „ово је Србија“ када треба рећи било шта лоше о овој земљи, и осталих…
Посљедице усташког геноцида биле су стравичне. На подручjу Херцеговине ниjедна српска породица ниjе остала поштеђена, а да неко њен ниjе страдао. Многа села потпуно су биолошки уништена. Многе породице заувиjек су затрте. Остало jе на десетине хиљада сирочади. И док jе посна херцеговачка земља кључала од вреле српске крви, лелек у црно завиjених несрећних жена и дjеце одjекивао jе по голом херцеговачком кршу.
Данас се навршава 12 година од акције ЕУФОР-а у селу Бјелогорци код Рогатице, гдје је на кућном прагу убијена Рада Абазовић /47/, а тешко рањени њен малољетни син Драгољуб и супруг Драгомир. Италијански карабињери у раним јутарањим часовима 5. јануара 2006. године упали су у кућу породице Абазовић и почели да пуцају. У тој пуцњави смртно је рањена Рада Абазовић, која је од задобијених повреда преминула у фочанској болници, док су њеном сину Драгољубу /11/ и супругу Драгомиру нанесене теже повреде.
Метод владања у коме је власт сервилна према страним центрима моћи а брутална према домаћим опонентима може изгледати као добитна комбинација и рецепт за дуг опстанак на власти. Таква политика се ипак не може водити бескрајно дуго
Коментари читалаца…