Да ли је могуће да се никакав поступак не покреће? Да ли је могуће да се ни у Републици Србији, а ни у суседној држави, не ради на покретању правде и налажењу починилаца? Може ли се одговор и било каква помоћ очекивати од Вас?
Да ли је могуће да се никакав поступак не покреће? Да ли је могуће да се ни у Републици Србији, а ни у суседној држави, не ради на покретању правде и налажењу починилаца? Може ли се одговор и било каква помоћ очекивати од Вас?
“ГМО храна је правилник за спровођење геноцида над човечанством. Србија има само један проблем, то је издаја, ако ту издају решимо све остале проблеме за 24 сата можемо да решимо! Да би спасили од ГМО пошасти морамо да спашавамо нашу пољопривреду генерално!”
По чему, по којем Божијем и људском закону, убиство хиљаду муслиманских војника из Сребренице, који су пре тога ратовали, села палили и невине убијали, може да буде већи злочин него групно силовање деветогодишње српске девојчице, све док није испустила своју детињу душицу…
Нема српског села у околини Сребренице и Братунца које није горјело, гдје војничка чизма тзв. Армије РБиХ није покушала да избрише траг свему што је српско.
Ниси се уплашио краја, није га било, смрт је тог проклетог дана била презаузета, дуго се чекало на њу у српским селима више Сребренице…
Против Главаша је у току обнављање кривичног поступка након што је Врховни суд укинуо првостепену пресуду за кривично дело за које се терети. Главашу се суди у случајевима ратних злочина „Гаража“ и „Селотејп“. Предлог за укидање имунитета Главашу прихваћен је једногласно и без расправе.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Програм ће почети парастосом убијеним и погинулим Србима из Подриња на градском гробљу у овом мјесту. Том приликом биће прислужене свијеће за покој душа 3.267 погинулих из регије Бирач, од којих је 2.428 настрадало у средњем Подрињу, а остали на другим ратиштима и дијеловима БиХ. Обиљежавање страдања посвећено је свим српским жртвама из овог краја, а организује се поводом 25 година страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца.
Монах Јован, који је сада већ у позним годинама у разговору са новинаром Александром Рестаком, тврди да у једном делу документа стоје речи патријарха Павла у којима он упозорава на коначне дане света, барем онаквог каквог га познајемо.
НИЈЕ ИМ ТО ПРВА ЗАБРАНА. РАНИЈЕ СУ МИ ПРЕТИЛИ ЛИНЧОМ ПЕТ ХИЉАДА МУСЛИМАНА, ХАПШЕЊЕМ И ЗАБРАНОМ ДА ПРЕЂЕМ ДРИНУ.
И ТАДА САМ ПОСТУПИЛА ПО ПРОЦЕНИ БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРЕБРЕНИЦЕ: ОДУСТАЛА САМ ДА ТОГА ДАНА ДОЂЕМ У ДОМ КУЛТУРЕ СРЕБРЕНИЦЕ. АЛИ НИСАМ ОДУСТАЛА ОД ИСТИНЕ. КЊИГА, КОЈА ЈЕ ОВОГ ПУТА НАЈАВЉЕНА ЗА ПРОМОЦИЈУ, ЗОВЕ СЕ „СРЕБРЕНИЦА – ЛАЖ И ПОДВАЛА СРБСКОМ НАРОДУ“, ЈЕСТЕ ЧЕТВРТА МОЈА КЊИГА ИСТИНЕ О ФЕНОМЕНУ СРЕБРЕНИЦЕ, КОЈА СЕ ВЕЋ ГОДИНУ ДАНА НАЛАЗИ У ГРАДСКОЈ СРЕБРЕНИЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ И У МНОГИМ ПОРОДИЦАМА ПОДРИЊА.
Шест невладиних организација у Србији придружило се протесту и захтјеву удружења и институција БиХ да се спријечи промоција књиге новинарке Љиљане Булатовић „Сребреница – лаж и подвала србском народу“, коју је најавио начелник Општине Сребреница Младен Грујичић за 7. јул у том граду.
Радници „Гоше“ траже од послодавца сукцесивну исплату заосталих зарада, које по запосленом износе више од 600.000 динара, повезивање радног стажа и оверу здравствених књижица.
Веле да на Велебиту постоје тридесет и две јаме које су 1941. године гутале Србе. Када неко помене јаму, а никада нисте видели ни једну, немате ни представу шта је то. Првог јула ове године, учествовао сам на ходочашћу на Јадовно и први пут се сусрео са јамом. Била је то Шаранова јама, а потом и јама под Гргиним Бријегом…
У последњих десет година број становника у Републици Србији смањен је за око 350.000 људи и то само на основу природног прираштаја. То су подаци Републичког завода за статистику за период од 2006. до 2016. године и то практично значи да је у Србији сваке године нестајала по једна општина величине Пријепоља, Бечеја или Савског венца.
Коментари читалаца…