„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви.
Владавину Ивана Грозног обележила је борба против јереси жидовствујућих као и борба против латинског утицаја, против оних снага чије интензивно удруживање у борби против Православља пратимо у времену у ком ми живимо. Из тог разлога овај филм има своје место у процесу образовања православних за последња времена у којима ће, по сведочењу многих светитеља, поново обрести православног руског цара.
„Књига Галине Шевцове кроз личност Јелене Карађорђевић или, како она каже, Јелене Петровне Романове, говори заправо и далеко шире, говори о политичким приликама у Србији и Русији крајем 19. и почетком 20. века, о политичким односима Србије и Русије тога времена, о појединим личностима из династије Романових и династије Карађорђевића. Говори такође и о великом пожртвовању, пре свега династије Романов, на челу са Николајем Другим, за интересе Србије“, додао је Терзић.
Погледајте оно, што ни једна телевизија не сме да објави! Погледајте шта народ мисли о Александру Вучићу и резултатима његовог рада.
Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да, због сталног притиска међународних фактора, још није испоштован закључак бивше Комисије за Сребреницу да се настави са истраживањем страдања Срба у Сребреници.
Велика је заблуда веровати да промена у државно-правном питању не повлачи далекосежне промене у много мање уочљивим садржајима свакодневног живота. Јер, оно што промену у пресудним питањима уопште чини могућом и дуготрајном, ако не и неповратном, свакако је промена културне подлоге која се остварује низом различитих мера: чије је средиште један друштвени инжeњеринг који се одвија из дана у дан.
Истина се не може „сачувати“ забранама, законским санкцијама. У судским поступцима није доказана „геноцидна намера“ наводним починиоцима „геноцида“, као ни довољно других доказа који би задовољили правну дефиницију геноцида, па се онда, како то тврде истакнути правници, не може говорити о „геноциду“.
Сви утврђени докази показују да злочин који се збио на подручју Сребренице у јулу 1995. над припадницима 28. Дивизије тзв. АБиХ, није био резултат плана, организованог деловања српских институција војске и државе. Није утврђено постојање намере да се припадници 28. Дивизије тзв. АБиХ погубе само због тога што су били Бошњаци – муслимани.
Укупан број страдалих Срба у Подрињу и Бирчу од 1992- 1995. године износи 3287 жртава.
„Говори се о томе да је у Африци за миграцију у Европу већ припремљено минимално неколико милиона људи. Због тога што је реч највећим делом о муслиманима, чија је култура неспојива са европском, не верујем да је могућа њихова асимилација“, рекао је Земан. Када погледате историју Европе био је то, у ствари, непрекидни рат са муслиманима. /…/
Управо је то Србија доживела на сопственој кожи, између осталог и на Косову пољу – тврди Земан, говорећи о мигрантском притиску на Европу.“
Споменик великом Руском дипломати Виталију Чуркину који је уложио ВЕТО у Савјету безбједнсти на британску резолуцију у Сребреници, биће постављена када тензије буду смирене, а општина изда дозволу, кажу у „Источној алтернативи“.
Прострујала је вест о педесетак Срба који су положили заклетву фамозној „републици Косово“, творевини изграђеној на крви њиховог народа. Ипак, понешто је остало недоречено. Одакле тамо високи функционери Српске напредне странке?
Шест Срба ухапшено је због убиства Американца на Закинтосу у Грчкој, а очевидац С. Г. за „Б92“ наводи да је узрок смрти пад младића, као и да Срби нису кривци.
ВИДЕО: Објављен снимак туче у којој је убијен Американац на Закинтосу
„СРЕБРЕНИЦУ“ као „чувени догађај“ и пример некоректног и „спакованог извештавања по мери налогодавца“, као пример ЛАЖИ као повода за промену западног размишљања о Србима – објашњава и Ноам Чомски…
Да ли је могуће да се никакав поступак не покреће? Да ли је могуће да се ни у Републици Србији, а ни у суседној држави, не ради на покретању правде и налажењу починилаца? Може ли се одговор и било каква помоћ очекивати од Вас?
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…