Иако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у новоствореној Краљевини СХС – борци са Цера и Кајмакчалана брзо су заборављени, а тешка судбина стигла је и небројену ратни сирочад и војне инвалидеВелики рат – велике победе и велики хероји славом овенчани. Историја за уџбенике, сто година по завршетку и даље интригантна.
За тако тешку ситуацију у којој смо се нашли сами смо криви, јер уместо да се боре Срби очајавају и послушно прихватају планове Запада које колонијална управа сурово намеће. Народна мудрост каже: “Ко хоће нађе начин, а ко неће нађе разлог!“ Храбар, частан и искрен човек увек нађе начин, а кукавица, сујетан и лицемер увек нађу разлог!
Ћута, веома мирним гласом: „Добро, разумем. Ево како ћемо. Ми ћемо сада да вратимо реку у некадашње корито. То је наша грађанска дужност. А ви радите шта је ваша службена дужност. Само немојте да хапсите недужне људе. Ако ћете неког да хапсите, прво хапсите мене. Ми сада идемо да копамо.“
Два сата касније Рудињска река је поново потекла.
Зграда Дома ратних војних инвалида Србије у самом центру Београда, чија је процењена вредност око седам милиона евра, ускоро би могла да буде отета, а затим продата за много већу суму, тврди за „Вести“ Душан Вукојевић Марс, потпредседник Удружења ратних војних и мирнодопских инвалида Србије (УРМВИ).
Наши преци на Солунском фронту су имали само једну поруку за нас: – „Децо, немојте нас заборавити!…“.
Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије умире од рака. Нико не одговара.
Србија која се сама одрекне Косова и Метохије, или прећути кад то неко учини у њено име, више не може бити отаџбина. Србија која у оваквим околностима не би смогла снаге да прогласи своју јужну покрајину окупираном територијом сама би постала безимена окупациона зона. Не знам уопште како би честит и нормалан Србин још могао живети у њој, подносити себе и свет, своје име и сећања. Не знам којим вредностима би могао учити своју децу. Не знам у којој би се цркви молио. Али знам много људи око себе који то више не би могли сматрати својом земљом и својим народом. Такве ране не зацељују.
У овој епизоди:
– Успеније Пресвете Богородице (09:36)
– Света царица Александра о браку и породици (16:40)
– Сузе у историји српског народа (23:12)
– Сузе Милана Ракића (28:14)
– Без бола се живети не може (38:12)
– Сећање на Фејата Сејдића (45:30)
… и пуно лепе и пажљиво биране музике…
Градња мини-хидроелектрана на Старој планини је злочин над природом и људима, каже Александар Јовановић Ћута у емисији “15 минута”, а фирме које их граде су “погребна предузећа” за старопланинске реке. Иза свега стоји криминал, додаје Јовановић, оличен у повезаности државе, политике, министарстава, државних институција, инвеститора и банака.
Власт самопроглашене државе на Косову и Метохији, уз помоћ просвећених мецена, чини све да присвоји оно што припада Србији. Међутим, власништво комшија друге вере и нације одавно је узурпирано или отето, а то нико, чак ни представници државе у бесмисленим бриселским теферичима, не спомињу
„Данас смо разменили мишљења о ситуацији на Балкану, са великим нагласком на Косово. Русија је увек била за потпуну и строгу примену Резолуције 1244. Ми подржавамо активности које се предузимају од стране Београда у циљу постизања спровођења овог важног међународног документа“, рекао је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров након састанка са српским колегом.
Како ће се завршити овај „ћирилицагејт“ у Србији уопште није извесно. Другосрбијански аутошовинисти, за које сви знамо да суверено владају српском културом и медијима, толико мрзе ћирилицу да тешко да ће дозволити њен озбиљнији повратак у јавни простор
Основу родољубивог/патриотског васпитања представљају: „љубав према отаџбини и народу, јединство духовних, друштвених, економских, културних интереса; морална и духовна достигнућа народа изражена у језику, обичајима, традицији, науци, уметности, моралу и религији, спремност за одбрану слободе и интегритета, независности земље и народа, као и вера у будућност и просперитет земље”
Тих тридесет девет дивова је успело да два дана задржи цео један пук немачке царске војске. Сви су изгинули а Немци изгубили више од 200 војника. Када је за ово сазнао немачки фердмаршал Макензен одмах је дошао да обиђе ово место. Наредио је да се ту изгради немачко ратно гробље али и споменик српским јунацима. Дивио им се чак и противник, а нас данас није брига!
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…