Током дводневног насиља над Србима, њиховом имовином, црквама и манастирима, етнички је очишћено шест градова и 10 села. У том насиљу убијено је 11 Албанаца и 8 Срба, повређене су 954 особе, међу којима су били и припадници међународних мисија. Са Косова и Метохије том приликом протерано је 4.012 Срба.
У нередима је уништено или оштећено око 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира међу којима и 18 споменика културе попут цркве у Призрену – Богородице Љевишке из 14. века.
„Нећемо ми да наша деца гину“. А чија су деца гинула пет стотина година? Да ли треба да питамо ту децу која су гинула, и те родитеље чија су деца гинула – шта они кажу о Косову? Да л’ да га дамо ил да га не дамо? Без њиховог гласа ниједан референдум не вреди! А они су свој глас дали. Има их много више него сада што Срба живи. Ови садашњи Срби немају право да даду оно што су од предака примили, не за себе, него за своје потомке.
А шта би Вама, о Ваше височанство, фалило, опростите мени грешном, да се преселите међу нас мраве небитне???
Ненормална ситуација се дешава се на терену ако желите да промените место пребивалишта – рецимо из Грачанице за К. Митровицу. Ако сте се удали, на пример, ви морате да у шиптарском суду извадите потврду да би вам српски органи у Рашки променили адресу!
Све оно што Срби и Србија преживљавају са својим Косовом и својом Метохијом велика су школа и опомена српском народу. Народу који, чини се, спава неким дубоким сном или је у неком хипнотисаном стању па се чини да све препушта забораву. Али и то ће се променити уз Божију помоћ. Само да не заборавимо!
Док часовник откуцава секунде до наше коначне пропасти, свако нормалан се пита – шта нам је чинити?
Диктатор се храни нашим страхом, ћутањем и неделовањем и само због тога опстаје на власти.
Време је за бунт без обзира на политичку опредељеност!
В начале марта 2018 года с гуманитарной миссией посёлок Славяносербск посетили представители общественной организации «Кубанское братство имени святого благоверного великого князя Александра Невского» из города Армавира Краснодарского края.
… чиме су, нажалост, потврђене бојазни покретача Апела за одбрану Косова и Метохија с краја прошле године. То је учинио сам Александар Вучић изговарањем следеће реченице: „Највећа препрека на нашем путу ка ЕУ јесте проблем КиМ, и ЗАТО смо спремни на компромис, али не на понижење.“
Пристајањем на референдум, Косово и Метохију стављамо на коцку. И то у партији са преварантом који не бира средства. За оне који, кратковидо, у референдуму виде спас за нашу јужну Покрајину, имам само једно питање: Извините, а ко броји гласове?
„Својој браћи, за објашњења ствари које нисам знао до краја разумео и знао“.
Не мало изненађење изазвала је чињеница да је Председник Српске академије наука и уметности ове речи исписао латиничним писмом.
Поставио бих питање Весу Мичелу: какав је његов и однос садашње америчке администрације према резолуцији Савета безбедности 1244, чије су архитекте биле његове раније колеге – Строуб Талбот и Ричард Холбрук. То би у многоме разјаснило све шпекулације око наводног америчког плана од „четири тачке“ за статус Косова и Метохије.
Одговор Србије је кратак и крије се у члану 103 Повеље УН. А он је веома јасан и недвосмислен као што и треба да буде одговор сваке државе која за себе тврди да је суверена и независна земља. У преводу на језик дипломатије он гласи: „Једина међународна обавеза Србије у односу на КиМ је Резолуција 1244 као једини правно релевантан акт за решење питања јужне српске покрајине“.
Представљање књиге Милоја Стевановића: Спомени дужи од живота одржаће се у петак 16. марта 2018. у 18 часова у малој сали Дома културе у Чачку.
Ми тврдимо, и одговорно стојимо иза тога, да су београдски избори покрадени, да је СПС био испод цензуса и да је погуран изнад, и да коалиција ДВЕРИ-ДЈБ не зна свој резултат, јер нисмо добили увид у бирачки материјал.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…