Дакле, уместо свега онога што су омиљене теме кафанских и славских разговора о Југославији, овде ћемо покушати да стварно размотримо шта је то, уопште, била Југославија, шта нам то име значи, шта под њим подразумевамо, и зашто, углавном, нисмо у праву.
Одавно је прошло крајње време да српске власти схвате у каквој међународној реалности живимо, да Запад према нама од 1999. „ни за јоту” није променио непријатељске циљеве, те да зато темељито преиспитају бриселске „преговоре” и усредсреде се на одбрану остатака од суверености Србије на КиМ, које досад још, на тадићевско-јеремићевском трагу, не стигоше да предају.
„Два месеца не можемо да дођемо до министра просвете Младена Шарчевића и премијерке Ане Брнабић, због чега смо се поново определили за протесте“, изјавила је Илић
Да ли су у питању лични анимозитети, неке личне амбиције, спровођење западне агенде урушавања националне културе, јесте за дискусију, али није дискутабилно да неко у Влади Србије, нема добре намере према култури Србије.
Не ради се више о једном филму, чак ни о фестивалу који се прошле недеље поигравао сопственим идентитетом и доводио у питање једну лепу и часну традицију
Екипа Србије поново је бриљирала на престижном Интернационалном турниру из информатике Џон Атанасов, одржаном у Бугарској, на ком је тријумфовала са невероватних 6 медаља!
Павле Мартиновић (Математичка гимназија, Београд) – СРЕБРНА МЕДАЉА
Јован Бенгин (Математичка гимназија, Београд) – СРЕБРНА МЕДАЉА
Матеја Вукелић (Математичка гимназија, Београд) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Тадија Шебез (Гимназија Јован Јовановић Змај, Нови Сад) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Младен Пузић (Математичка гимназија, Београд) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Вељко Тољић (Гимназија Светозар Марковић, Ниш) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Кажу да живимо у времену постистине. Али изумевање „бијелих трака“ у функцији нацизације Срба – није ли то ипак мало превише?
Износим лични став да је најбоље да се споменик захвалности Француској нађе наспрам Француске амбасаде пре свега због тога што мислим да је много важније да Французи сваког дана гледају тај споменик него Срби. Оваквим поступком омогућићемо да Карађорђе дође на аутентично место, право место, са сабљом или без ње тј. постојећа или нека нова скулптура. Исто тако, споменик захвалности Француској нашао би се на достојном али за Србе мање важном месту. Тако ће свака ствар доћи на своје место како нас већ деценијама учи Акибијад Нуша звани Бранислав Нушић
Београдска издавачка кућа „Логос“ недавно је објавила тротомно издање Писама Фјодора Михаиловича Достојевског. На 1.500 страница сакупљена су писма великог руског писца упућена рођацима, пријатељима, сарадницима и издавачима у периоду од 1832. до његове смрти 1881. године.
У емисији је било речи о томе како албанска мафија са Косова купују некретнине и рудна богатства на југу Србије (00:03:00), како се Србија пљачка преко рудника злата у Бору и преко продаје друштвених и државних предузећа (00:10:30), како стране банке и страни трговачки лаци контролишу економске и финансијске токове у Србији… како је г. Митровић очитао лекцију о патриотизму америчком генералу (01:07:20).
Ако Русија и Руска Црква одбране истину канонског поретка и зауставе издају Фанара, и ми, Срби, имамо наду на духовни препород. То ће бити и одбрана српске аутокефалије, којој 2019. славимо осам столећа, каже др Зоран Чворовић
„Размишљам да ли смо достојни потомци наших 1.250.000 предака погинулих у току Првог светског рата, односно неприхватању потпредседника Народне скупштине Републике Србије мог предлога да се поводом јубилеја славне победе Српске војске у 1918. године барем једним минутом ћутања ода почаст славним прецима?“
Највећи добитници 1918. су Словенци и Хрвати који су преко Југославије побјегли из Хабсбуршке Монархије. Српска војска је 1918. ослободила покрајине које су онда постали ентитети из којих ће касније настати Словенија и Хрватска, рекао је у интервјуу за ИН4С католички теолог и хрватски историчар Горан Шарић.
Шарић истиче да историја показује како је Србија највише изгубила у обје Југославије.
У емисији „Говори да бих те видео“ под насловом „Шта све може човек“, представљамо др Луку Јоксимовића. Иако слеп од своје девете године, Лука Јоксимовић је стекао највећа научна звања.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…