– Он је пре неки дан изјавио „ја сам за брзо решавање статуса Косова упркос томе што 80 посто грађана Србије сматра да је замрзнут конфликт најбоље решење”. То каже председник Србије! Значи он упркос вољи 80 посто грађана Србије хоће да уради нешто друго? Знате ли како се то зове у демократији? Државни удар! – рекао је Миливојевић указујући да и Мило Ђукановић влада на исти начин.
22.марта 2017.године у хали Фабрике шинских возила ОБЕСИО СЕ РАДНИК. Јавност тек тада сазнаје да радници фабрике „ГОША“ годинама раде БЕЗ ПЛАТЕ. „ГОШУ“ је 2007.године купио бизнисмен из Словачке. 2014.године престала је исплата плата радницима, а пореза и доприноса држави. Некадашња Фабрика за прoизводњу шинских возила, теретних и путничких вагона данас је у СТЕЧАЈУ.
Личе ли наша браћа са Косова и Метохије на опеваног Србина у Небеској Литургији који „не смије слободно ходити, Осим тамо куд га коноп води, Коноп води или кундак гони“?
„Та организација на свом сајту признаје државу Косово, имају политички документ на 40 страна, такозвану хронологију дешавања на Косову и Метохији (Косовска хронологија 1974-2017), у којој јасно и децидно говоре да су Срби извршили етничко чишћење на том простору, да је генерал Божидар Делић са својом јединицом вршио ратне злочине, док за ОВК под наводницима пишу да је терористичка организација коју су чинили људи што су оружјем морали да се бране од српске репресије“, навео је Дамјановић (СРС)
„Зар не примећујете како наше државне установе (Повереница и полиција), као и наша „слободна” штампа, делују координисано по типичној стратегији застрашивања“
„Е па тако вам је то у колонији: лажу нас, корумпирају, застрашују и пљачкају.
А ми им ипак верујемо. Магарци, зар не?“
Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке „Независне Државе Хрватске“, тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмерност, полако и разговетно рекао:
„Ради ти, дијете, свој посао!“
„Кад год нешто српско и православно прође овим градом – њима није добро!“ „Сви квазикритичари који критикују Запад, а не критикују власт су се исто нашли међу овим критичарима који су коментарисали […]
Имамо ли право да ћутимо! Свет мора да сазна о ужасној мржњи која је просто куљала према Србима у НДХ. Зар нам је потребан суд Ватикана и тзв. мешовита комисија чији је задатак да се „блаженик” Степинац прогласи за светитеља – изједначи са Светим Савом српским. За четири године ужаса у НДХ, Степинац је био блажено глув, слеп и нем.
Овим поводом, у конференцијској сали хотела Александар Невски у Београду, окупили су се лекари и научни радници из Словеније, Хрватске и Србије како би у оквиру петочасовне стручне дискусије изложили јавности своје ставове у вези са наведеном темом
Емисија на КЦН телевизији Миле Алечковић имала је тему ОТИМАЊЕ ДЕЦЕ и рад Центара за социјални рад у Србији, Словенији, сличности и разлике, у ком се тренутку друштво сада налази, шта нам је чинити да се не погорша стање… Гости емисије су: Франци Донко, социјални радник и новинар из Словеније, Иван Тркуља, отац отете девојчице, Душко Велковски, истраживачки новинар…
Кожна заразна болест „Cutaneous leishmaniasis“, која се проширила Сиријом и Блиским истоком, приближава се и Балкану, а већ постоји неколико случајева у нашем комшилуку.
Радници фабрике Застава оружје ступили су у генерални штрајк. Они траже да војна фабрика која је у државном власништву већ 165 година не уђе у поступак приватизације, да се радници изузму из умањења зарада од 10 процената, да се поправе услови рада али и исплати регрес до 20 јула. Оружари траже и оставку генералног директора а уколико ускоро не дође до преговора планирају и излазак ван круга фабрике.
„Турска данас и овде није нимало случајно, ни симболички, ни реал-политички и она тражи упориште у обнављању своје војне, политичке и економске моћи. Видимо да има неке плодоносне савезнике на овим просторима који их дочекују, позивају…“
Током Погрома 17. – 19. марта 2004. године са Косова и Метохије је прогнано 4012 Срба. Већина њих побегла како би се спасила пред таласом албанског насиља али тамо где Албанци нису смели да нападну, за њих је прогон спровела УНМИК полиција.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…