После протеста песника Адама Пуслојића, који је одбио да учествује на Међународном фестивалу поезије „Михај Еминеску“ у Крајови, хитно је из списка земаља учесница избачено тзв.“Косово“. На новом плакату, који су организатори јуче поделили, поред имена песника Љуљзима Тафе као одредница државе стоји Албанија.
ПЕСНИК Адам Пуслојић одбио је да учествује на Међународном фестивалу поезије „Михај Еминеску“, који се од 16. до 21. септембра одржава у румунском граду Крајова, и упутио је протест организаторима јер су међу двадесетак земаља учесница уврстили и тзв.“Косово“.
Херцеговина је то, у збјегу збјег,
У потаји чекање,
Под маховином ћирилица,
Што сахни да упише правду од онога свијета,
На претешком мраморју непокора нашег.
Срби су чак и после Косова рачунали године од постанка Света. Тако је Стефан Лазаревић, подижући Мраморни стуб на месту погибије свога оца кнеза Лазара 15 година после Косовске битке, на стубу оставио запис да се славна битка са Турцима одиграла „петнаестог дана месеца јуна године 6897.“
Ој Косово Србском крвљу Свето
Од Србаља никад не отето
Слава и Част на Теби се стиче
Србин и Христ на Косову личе
Мада је Лазар подигао дворац,
Изнад замаљског, на небној милини,
Једна се кућа зида у прашини;
Касапин гради, шћипетар злотворац!
„Молим вас, молим вас, прочитајте . . . ХАЈМО, ЉУДИ, ДА КОНАЧНО ИЗБРИШЕМО ОНУ РУЖНУ, НЕПРИЈАТНУ ПРИЧУ О ДУШКОВОЈ БЕДИ У НОВОМ САДУ“ – написао је песник Мошо Одаловић на свом профилу Фејсбук друштвене мреже. Ово је својеврсно сведочанство о томе како је у ствари живео песник Душко Трифуновић у Србији, које је супротно од оног што се прича…
Да, тај
што реч му дата је крв јуначка,
што гине за брата,
што за сестрицу, мајку, оца и претке
сме да иде до пакла.
Ненад Милкић: Посвећено страдалим Србима у злочинима муслиманске војске предвођене Насером Орићем у селима око Сребренице у периоду 1992 – 1995… У тим нападима на најсвирепији начин погинуло преко 3.000 Срба…. Слава им!
Слађана Божић је песник који својим стиховима уме да дочара непроцењиве вредности традиције родног краја, села, србске културе, духовности и обичаја. Одрастање у селу Бован код Алексинца имало је велики утицај на њено стваралаштво. Лепа реч, одлично исплетена у стих, дотиче најтананија осећања читалаца.
И сви би да смо Лазареви, а нико неће да Му служи,
крену ли ико Светоме пољу да божуре врати ишчупане,
оста ли ико брз на дјелима, или смо ипак на ријечима бржи,
може л’ се родити сунце у Србији, ако над Призреном прво не сване?!
Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке „Независне Државе Хрватске“, тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмерност, полако и разговетно рекао:
„Ради ти, дијете, свој посао!“
У суботу, уочи Педесетнице, 2018. године и великог јубилеја – 150 година од рођења великог Алексе Шантића, испред његове бисте на Келемегдану, окупила се група Херцеговаца, да се на скроман, али достојанствен начин поклоне свом највољенијем пјеснику.
Последњих годинa интензивно се из школских прогрaмa искључују делa српских, aли и некaдaшњих југословенских писaцa. Међу њимa имa песникa који су опевaли неке од кључних догaђaјa српске историје, преко оних посвећених социјaлним темaмa или пaк лирици.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…