Дакле, јасни су докази да је УНМИК детаљно спровео истрагу, да је послао стручан тим људи, и да је свјесно одлучио не само да о страдању Срба ћути, већ и да „загуби“ доказе о овим монструозним злочинима.
Сакрити злочин, можда је чак и монструозније него починити га.
Изложба је отворена у Градској галерији Пожега у петак, 23. новембра, и поставку чине фотографије које је Славко направио током Првог светског рата са забелешкама које су их, у оригиналу пратиле, и које су доступне публици на увид заједно са његовом фото албумом, делом заоставштине, и на овој изложби.
Седам дана по паду Чачка сусрео сам једну чету из последњег позива на врху једне црногорске планине. Било је то оних дана када нису имали никакве хране, када су гледали како на њихове очи падају стотине њихових другова; мртви од глади, студи, изнурености; када не оста ниједне стопе српског слободног земљишта; када су били одвојени од својих породица по свој прилици заувек, у најбољем случају за читаве године; када их је притисла беда коју човек није у стању да издржи…
И на моје највеће изненађење, чиче су ишле путем и певале!
На Јеврејском гробљу на Гардошу у Земуну налази се заборављена масовна гробница у којој почивању посмртни остаци 6.500 Срба, махом цивила са Козаре, убијених или умрлих у нацистичком логору („Старо сајмиште“ – Логор Земун, немачки Semlin Judenlager), пишу београдске „Вечерње новости“.
*Краљевина Црна Гора је ушла у Први свјетски рат као савезничка држава, али несрећном одлуком о капитулацији, 1916. године третирана је на крају рата као поражена држава
*Иако режимска историографија у Црној Гори избјегава да пише о томе, Црна Горе се (од тада, од капитулације) више није водила као савезничка држава, већ као земља која је поражена и која је изашла из рата потписујући капитулацију са Аустро-угарском
Злочини Аустроугарске државе над српским заробљеницима током Великог рата у румунском делу Баната. Логор био оличење патње. Сваки трећи заточеник није преживео. Мучили их жеђу, тукли до смрти. Οпштина Арад одлучила да преуреди два гробља српских интернираца.
Српско име је остало опасност за вредности немачких лутерана. Против њега су они почели да користе и подмукле начине. Прво се као пријатељи одомаће међу Србима, а потом домаћински раде против Срба […]
На седници Народне скупштине 16. октобра, у оквиру посланичких питања народни посланик Двери Срђан Ного тражио је да ми Министарство одбране достави споразум закључен између војних представника СРЈ и НАТО, потписан 15. октобра 1998, затим забелешку са састанка између делегације СРЈ и војног руководства НАТО предвођене генералима Науманом и Кларком, одржаног у Београду 25. октобра 1998.
Савез Срба Француске објавио је на Фејсбуку писмо Пјера Транијеа, праунука француског генерала из Великог рата Шарла Транијеа, председнику Француске Емануелу Макрону. Пјер Траније осуђује скандалозни протокол за обележавање стогодишњице дана примирја и дочек председника Републике Србије Александра Вучића на истом, истичу у Савезу Срба Француске. Генерал Шарл Траније је са француском коњицом и српским трупама ослободио Ниш, Скопље, Прокупље и Свилајнац.
У години у којој се навршава век од завршетка Првог светског рата, намера је да овим пројектом, кроз 12 текстова отргнемо од неправедног заборава причу о крушевачком Дванаестом пешадијском пуку “Цар Лазар“, чији је Други батаљон, под командом чувеног потпуковника Драгутина Гавриловића, први кренуо у пробој Солунског фронта, да би после месец дана крушевачки ратници стигли у завичај, који је ослобођен средином октобра. И поред великог херојства ратника (Цер, Kолубара, Дрина…), о Пуку је још увек мало тога познато, па је циљ пројекта управо да одужимо дуг према прецима који су се, без остатка, жртвовали за српску слободу и опстанак.
У великом броју ратних фотографа који су бележили догађаје између 1914. и 1918. Риста Марјановић се издваја. У Србију долази као човек који је створио каријеру у Њујорк Хералду у Паризу, најтиражнијем листу свог времена, цењен и искусан репортер. Велики број фотографија које данас представљају колективно сећање о Великом рату, снимио је управо овај човек.
Габријел Д`Анунцио (1863-1938), велики италијански песник, вишеструки ратни херој, денди, миљеник лепих жена и високих салона, необично маркантна личност, током Првог светског рата посветио је Србији потресне стихове дивљења, охрабрења и подршке. Милански лист „Corriere della sera” објавио их је у целини 24. новембра 1915. Запањујућа је дубина његовог познавања српске историје и разумевања српског бића. Један примерак исписао је својеручним краснописом и послао, уз штампано издање, српском краљу Петру Првом.
Према још увек јавности недоступним подацима Војног архива ондашње Југославије, у НДХ је мучки побијено преко 1.230.000 Срба. Према извештају, проф. др Србољуба Живановића који је 1964, са екипом врхунских стручњака боравио месецима у Јасеновцу, научним методом утврдивши да је у Јасеновцу страдало најмање 730.000 Срба, преко 230.000 српске деце, око 23.000 Јевреја и 38.000 Цигана. После тог открића, проф. Живановић, сада академик Енглеске краљевске академије, др медицине и антрополог, морао једа бежи из Србије, како би сачувао живу главу од освете титоистичког режима. Тито је наредио одмах после завршетка Другог светског рата да се затрпају све јаме у којима су бацана деца, старци, жене – Срби.
Нема тог хрватског домољубног умјетника и „умјетничкога“ им остварења који би – без „домољубних“ дјелатника те „умјетности“ у Србији – могао заокружити – одавно спаковани сценарио о српском народу…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…