АКТУЕЛНО

Капитулација и окупација Црне Горе у Првом светском рату

By on • ( 2 коментара )

Капитулација: Потписивање одредби о полагању оружја,
Цетиње 25. јануара 1916. године

Умјесто „Никад више 2018“ порука треба да буде „Никад више 1916“

  • Краљевина Црна Гора је ушла у Први свјетски рат као савезничка држава, али несрећном одлуком о капитулацији, 1916. године третирана је на крају рата као поражена држава
  • Иако режимска историографија у Црној Гори избјегава да пише о томе, Црна Горе се (од тада, од капитулације) више није водила као савезничка држава, већ као земља која је поражена и која је изашла из рата потписујући капитулацију са Аустро-угарском

Пише: Јован Маркуш

Када би дукљански монтенегрини умјели да размишљају умјесто илегалног плаката који су поставили „Никад више 1918“ требали су да поставе плакат „Никад више 1916„, јер је управо потписивање капитулације Црне Горе 1916. довело до стања у 1918. и организовања Велике народне скупштине у Подгорици.

МАЛО ПОЗНАТИ ИСТОРИЈСКИ ФАКТИ

Краљевине Црне Горе као суверене државе фактички је отпочео преговорима о примирју са Аустро-угарском, а потом одлуком Владе Црне Горе да потпише акт о капитулацији и изађе из рата 1916. године.

Након безуспјешних преговора о примирју, одредбе о полагању оружја, са црногорске стране, потписали су 25. јануара 1916. око 18 часова бригадир Јово Бећир и командир Петар Ломпар. Испред Аустро-угарске армије документ су потписали генерал Виктор Вебер и генералштабни мајор Шупич; потписивању су присуствовали мајори Густав Хубка и др Праунсбергер.

Долазак из Подгорице аутомобила са бијелом заставом црногорске делегације на неуспјешне преговоре о примирју (снимак направљен у близини Ријеке Црнојевића)

Ово је Краљевину Црну Гору довело у ранг поражених држава на обије зараћене стране.

СКРИВАНА СТРАНА ИСТОРИЈЕ

Иако режимска историографија у Црној Гори избјегава да пише о томе, Црна Горе се више није водила као савезничка држава, већ као земља која је поражена и која је изашла из рата потписујући капитулацију са Аустро-угарском.

Из овог је произишао режим који је заведен у Црној Гори послије потписивања безусловне капитулације Аустро-угарске 3. новембра 1918. године, да она буде запосиједнута од савезничких трупа, као дио Аустро-угарске територије. Белгији и Србији се то није догодило јер су оне, иако окупиране, опстале у рату. Извеле су своју војску и своје краљеве из земље, и нијесу потписале никакав документ о капитулацији.

Најкраће речено, Краљевина Црна Гора је ушла у Први свјетски рат као савезничка држава, али несрећном одлуком о капитулацији, 1916. године третирана је на крају рата као поражена држава под управом сила побједница. Као поражена држава, са краљем и владом у егзилу, којима силе побједнице нијесу дозволиле повратак, Црна Гора је могла или даље остати под управом сила побједница, или изабрати своју власт.

Избори за Велику народну скупштину 1918. године и њене одлуке нијесу биле узрок фактичког краја Краљевине Црне Горе, већ посљедица напријед изнијетих чињеница.

Другим ријечима, да није било потписивања капитулације од званичних представника власти краљевине Црне Горе 1916. не би било ни „Подгоричке скупштине“.

……………………………

* Публициста и културни и политички активиста српског народа у Црној Гори

ИЗВОР: ИН4С/ Између сна и јаве

———-

22.11.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Документи, Други пишу, ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, Мишљење, Новости, ПОЛИТИКА, РАТ, РЕГИОН, СВЕТ, СРБИЈА, Страдање Срба, Црна Гора, MAIL - RSS FEED

Tagged as: , , , , , ,

2 replies »

  1. Видели смо како су краљ Никола и његови следбеници успели да спасу Аустроугарску од пораза – кад су Црногорци били на домаку Требиња и Сарајева, а сад да се упознамо са ситуацијом на јужном делу ратишта, у пределу Ловћена. Ту је фронт држао “Ловћенски одред“, којим је командовао најмлађи краљев син Петар. Рашовић наводи да је овај део црногорске војске могао да буде веома неугодан по аустроугарске позиције на Јадрану. Пучином су господарили савезнички бродови и Бока которска је могла бити лако ослобођена. Аустроугари нису имали прилике да своје трупе ојачавају и снабдевају поморским путем, а са копна је то било немогуће у почетку рата, због реченог продора Црногораца кроз источне делове Херцеговине и Босне. Краљевић Петар је потпуно пасифизирао овај део фронта, у договору с Аустроугарима у Котору. Рашовић описује да је мир трајао месецима и да су обостране мере на фронту договаране приликом честих сусрета краљевића Петра и бившег војног аташеа Аустроугарске на Цетињу – Хупке. Хупка је, чим је рат почео, допутовао у Котор. Састајао се с краљевићем Петром, тајно, источно од Тивта у Пољу Кртолама. Сазнало се да су у друштву Краљевића, тим приликама – и у командном шатору, виђане жене сумњивог морала. Школовани омладинци у “Ловћенском одреду“ су схватили да је на овом делу фронта дошло до отвореног савезништва Аустроугарске и Црне Горе. Они су пратили кретање свог команданта и открили су његове тајне састанке са Хупком. Ова невероватана вест стигла је и до цетињске чаршије. Дипломатски кор се узнемирио и тражио је објашњење од чланова Владе. Пламенац, министар иностраних послова, рекао је дипломатама да о томе ништа не зна. Они су отишли на двор. Примио их је краљ Никола. Није могао порећи сусрете краљевића Петра и Хупке, па је обавестио да је у питању сусрет ради избегавања нехуманих последица ратовања. Краљ им је, уз осмех, рекао:
    “Ах, та шта сте се узрујали. Ја већ знам за то. Перо је имао само да се договори са командантом аустроугарске војске, како не би аеропланима нападали наше вароши“.

    Свиђа ми се

  2. ОД БОГА ТИ ЗДРАВЉЕ БРАТЕ МАРКУШ НИЈЕСИ РЕКАО КАКО СУ НАВОДНО СЛУЧАЈНО ПОСЛАНИ КУЧИ И БРАТОНОЖИЋИ У ОБРУЧ ВАСОЈЕВИЋИ ПРОБИШЕ ОБРУЧ ТЗВ ЛОВЋЕНСКИ ФРОНТ КОЈИ БЈЕШЕ МЕКАН ИЗДАЈА НИКОЛЕ ПЕТРОВИЋА ОБРАЗ И ЧОЈСТВО СРБСКЕ СПАРТЕ ЈЕ СПАСИЈО СЕРДАР ЈАНКО ВУКОТИЋ ЖИВЕЛИ БЈЕЛАШИ СССС

    Свиђа ми се