Тог Васкрса су гађали жестоко. У центар душе. Гађали су Христа отпалим анђелима цинично названим милосрдни. Спрдали су се са Богом, убеђени да земаљска снага нема границе. Од Нерона, Наполеона до Хитлера, сви насилници су веровали у моћ силе. Брутално и богохулно су се такмичили ко ће побити више људи
Жртве злогласне Независне Државе Хрватске из Другог светског рата плутале су Савом из правца многих стратишта у НДХ до самог завршетка реке и њеног ушћа у Дунав. Када се са речне површине отопио зимски лед 1942. године, пред очима Београђана испливали су деформисани и изобличени лешеви оних који су на овај, језив начин стигли до града.
Влада Републике Српске није дозволила да се архивска грађа и музејски експонати могу пренети преко Дрине у Музеј жртава геноцида у Београд, а председник Владе дозвољава да се трајно без права потраживања пренесу преко Океана у Вашингтон! Шта стоји иза ове предаје „културног добра од изузетног значаја“!?
Ковић сматра да свијест о геноциду над српским народом мора бити у темељу српског националног идентитета, као што су Свети Сава, Свети Симеун или кнез Лазар
Његова књига „Слатки мирис империјализма“ издата је и преведена на још неколико језика. У продаји је између осталог у књижарама у Шпанији, Француској, наравно и широм Италије већ десет година али у Србији за сада још увек не. А тај податак снажно сугерише, с обзиром на тајност каквом се ово дело и подаци које оно садржи скрива од домаће јавности, да експеримент над нашим народом и државом није завршен.
Главни предавач је председник „Међународне комисије за истину о Јасеновцу“ професор Србољуб Живановић из Лондона који ће говорити о свом раду и раду Комисије из 1964. године, као и о улози и одговорности Римокатоличке такозване цркве, о дијалогу СПЦ по питању помирења са Римокатоличком такозваном црквом, потреби стварања Меморијалног центра српских страдања, улози или боље речно ћутању САНУ по том питању и о другим темама која се тичу покоља у НДХ…
Разарање српских и црногорских градова започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године једна је од највећих мистерија наше новије историје
Предсједник Међународне комисије за истину о Јасеновцу академик Србољуб Живановић рекао је да се још крије број жртава у том логору, те да је геноцид из времена Независне Државе Хрватске доказан, а да је Сребреница подмукла замјена теза коју је Србима приписао Хаг.
Замислите да је Тајгер Вудс, пролазећи кроз Хрватску свратио са пријатељима у Јасеновац и препознао широко пространство и лепу зелену траву као потенцијал за изградњу првог голф центра у овом делу Европе. И да је добио дозволу за пренамену и изградњу. Не звучи могуће.
-Тврдње да је у Сребреници почињен највећи геноцид послије Другог свјетског рата су срамотне зато што тамо није почињен геноцид. Прави геноцид у којем је убијено око 2.000, а протјерано 250.000 људи почињен је у Републици Српској Крајини, каже у интервјуу за “Глас Српске” амерички писац и публициста из Бостона Џаред Израел.
У концентрационом логору Земун, смјештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територију Независне Државе Хрватске, почев од маја 1942. године, убијено је према истраживањима историчара, преко 10.000 Срба.
У емисији Контрапункт емитујемо интегрални интервју са проф. др Гидеоном Грајфом, аутором веома значајне студије „Јасеновац – Аушвиц Балкана, усташка империја окрутности“. Монографија представља мултидисциплинарну студију у којој је први пут извршена упоредна анализа Аушвица и Јасеновца.
Иако се зарад ЕУ вредности и и ЕУ агенде, званичници Хрватске формално одричу усташтва и НДХ, римокатолички народ и његово свештенство у Хрватској остају најдубљим симпатијама везани за период НДХ.О томе најбоље говори популарност певача Марка Перковића Томпсона, кога је садашњи папа примио у аудијенцију, певача који у својим песмама велича усташке кољаче попут Јуре Францетића и Вјекослава Макса Лубурића, као и самог Анту Павелића, док га у исто време римокатолички свештеници правдају као оданог „домољуба“.
Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу „Европа око Европе“. Од неких сцена у документарном филму „Усташе, заборављени геноцид“, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…