Бошњачко национално веће Сулејмана Угљанина обележило је данас у Новом Пазару 100 година „сјеничке декларације“, којом је тражено отцепљење Санџака од Србије, а Угљанин је затражио помоћ међународне заједнице у решавању „трајног статуса Санџака и статуса Бошњака у Санџаку“.
Да је циљ свих политичких маневара Александра Вучића – улазак Србије у ЕУ, то није никаква тајна. Једино је питање шта је он све спреман да учини да тај циљ оствари. Како ствари стоје – изгледа да је спреман практично на све, укључујући ту и осуду дедова и прадедова савремених Срба, који су своју крв проливали за Косово.
Интервју је снимљен у, како написа ПОЛИТИКА – „кући у којој нико не живи“, у вили господина др Дунђера, да ли је то била нека порука њему?
„Јесте, ово је веома суптилна порука била, и управо због тога и снимамо ову емисију…“ – одговорио је др Душан Дунђер.
Управо због тога, народ има пуно право да устане и пружи отпор најављеном растакању државе и ампутирању дела територије која је тренутно окупирана. Излазак народа на улицу је нешто што је у постојећим условима велике неправде и непоштовања права реално очекивати, обзиром да су, због постојања озбиљне сумње да су државни органи контролисани од стране ванинституционалних центара моћи, по свој прилици исцрпљени институционални начини којим би се успоставило стање елементарне правде у друштву и поштовање начела уставности и законитости.
Са којим правом министар у влади предлаже „Конференцију о коначном статусу“ Косова за пет година? По ком основу потпредседник владе самопрокламованој држави нуди 80% српског Косова да би задржао 20%? Није ли то отворено против-уставно деловање на подривању територијалног интегритета Србије онако како је подразумева важећи Устав? Зашто тужилац на ово не реагује ако је независтан од политике?
И зато се, по налогу САД и Немачке (а можда и обрнуто), води „унутрашњи дијалог“. Кад би то могло без Србије да се обави, онда не би било ни дијалога. Србија мора да покрене измену резолуције 1244 и Србија мора да се одрекне своје територије. Сила то не може да реши. На нама је да не дозволимо да нам исперу мозак, јер само безумни људи могу да пристану на тако нешто.
Шеф дипломатије Ивица Дачић изјавио је да Србија нема оригинал Дејтонског споразума, а да је после 5. октобра 2000. године нестао и папир на којем је Ричард Холбрук потписао да Американци никада неће признати независност Косова.
То једино може и сме бити место где ће представници српске државе обавестити житеље Гораждевца, Србе са КиМ и све нас, шта су конкретно учинили да овај конкретан злочин буде расветљен? Имају за то много начина, тајне и јавне службе, дипломатске канале, државни притисак на међународне институције, сараднике у „косовској влади“…
Дакле, грађанин и политичар Србије, који учествује у Вучићевом “унутрашњем дијалогу”, који је и скупштински посланик, сматра да територијални интегритет Србије може да се угрожава, и да он треба да учествује у томе, али брине за интегритет БиХ. Да ли је то нормално? Да ли је нормално да судбину српског Косова решавају Бошњаци?!
Некадашњи османлијски „Новопазарски санџак“, данас је поново у две самосталне државе, Србији и Црној Гори, те наследници некадашње „претече ЕU“ зато и рециклирају идеју о „санџачкој посебности“, увијајући је вешто у обланду „европске прекограничне регије“ како би се тобож побољшао животни стандард њених становника, који ипак следе своје „традиције“!
Такозвана Канцеларија за Косово и Метохију, основана је доласком на власт Александра Вучића 2012. године, када је игнорисао захтеве свих општинских одбора СНС са КиМ као и Срба на протестима које су организовале четири општине на северу покрајине.
Наједном је закључено да ова влада не само да може већ и мора да се меша у аутономију Универзитета, и поред законске забране да тако нешто чини, јер је у питању влада над владама и Универзитет испод свих универзитета, који не само да не заслужује аутономију, већ му је потребан старатељ.
Можда ћете се запитати зашто баш ја ово пишем! Зато што сам Патриота! Онај ко није Патриота, он је жив, а мртав. Мртав а безимен. Данте је издајнике своје домовине ставио у најцрњи круг Пакла.
Мене су отац Радомир и мајка Јасна са пет или шест година увели на Поље Косово преко епске поезије, читајући ми је свако вече. Ја сам већ тада огрезао у миту, алегорији, метафори. У будућој побједи и слободи. И данас сам на Пољу Косову, постојаније него тада.
Треба ли да наглашавам да нико из редова српске власти није реаговао на ово отворено залагање за подривање суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије. А Вучић је био свемогући председник владе. О Аћиф-ефендији, од Хитлера одликованом фашисти и српском кољачу, који нам се са спомен плоче још увек руга из центра Новог Пазара да и не говорим…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…