Српско име је остало опасност за вредности немачких лутерана. Против њега су они почели да користе и подмукле начине. Прво се као пријатељи одомаће међу Србима, а потом домаћински раде против Срба […]
Савез Срба Француске објавио је на Фејсбуку писмо Пјера Транијеа, праунука француског генерала из Великог рата Шарла Транијеа, председнику Француске Емануелу Макрону. Пјер Траније осуђује скандалозни протокол за обележавање стогодишњице дана примирја и дочек председника Републике Србије Александра Вучића на истом, истичу у Савезу Срба Француске. Генерал Шарл Траније је са француском коњицом и српским трупама ослободио Ниш, Скопље, Прокупље и Свилајнац.
Руска историчарка и коауторка Јелена Гускова нагласила је да је књига документ којим желе да Младића представе руском народу:
– Желели смо да расветлимо неке важне догађаје и да објавимо његова сведочења о посети Москви, састанцима са Козиревом и Чуркином, преговорима у Женеви… Ту су и успомене његове супруге Босе, али и сведочења страних новинара, ратних другова. Представили смо и позицију Русије према Хашком трибуналу и случају „Младић“.
„Ту Србију, са њеним историјским жртвама, Француска је понизила 11. новембра. Можемо само да замислимо како се Александар Вучић осећао док је, преко пута себе гледао, осмехнуте између Трампа, Путина и Макрона, озлоглашеног Реџепа Тајипа Ердогана или Хашима Тачија, председника (Косова) земље коју Србија не признаје и која је 1914. била тек област у саставу Србије”, истиче се у тексту.
У овој епизоди:
– Свети Козма и Дамјан
– Мудри савети патријарха Павла
– Милош Ковић: Косовски тест
– Бој на Морави
Србија је Француској и Енглеској у Великом рату послужила као топовско месо. Топовско месо иде у први ред кад се јуриша, не и кад се слави. Чак и да Вучић представља херојску Србију, не би чудило да га данашња Француска набије у зачеље, а да Тачија и Колинду посади међу пречину.
Прослава стогодишњице завршетка Великог рата није била замишљена као омаж победника већ као велики глобалистички перформанс оних који се још увек нису одрекли идеја о владању светом кроз институте тзв. „светске владе“
Почело је са истицањем заставе терористичке САД-НАТО творевине, лажне „државе Косова“, на незаконито отетој и војно окупираној територији Републике Србије, а завршило се понижавањем и омаловажавањем председника Србије Александра Вучића на завршној свечаности пред Тријумфалном капијом и незапамћено бесрамним говором председника француске државе Емануела Макрона.
Ваљда ће се и Србија опаметити, када види какви глупандери и кич фигуре шетају по Европској унији и када схвати да од њих не може ништа добро да очекује, никада.
И, шта ће, уопште, Ротшилдов Квазимодо, Макрон, у Србији? Да за свог шефа отме још нешто овде?
Оно што јесте чињеница и што је истина, јесте да је Србија за три дана обележевања Дана победе у Паризу три пута жестоко пљунута право у лице и три пута понижена. Први пут када је застава лажне државе Косово истакнута у Нотр Даму међу заставама земаља учесница Првог светског рата. Други пут, протоколарно, распоредом седења на главној прослави. Трећи пут, а то је понижење најстрашније, чињеницом да председник Макрон у свом говору, међу земљама победницама Првог светског рата јесте поменуо Нови Зеланд, рецимо, а Србију није!
Земље које повлаче признање Косова показују одговоран приступ који се темељи на принципима међународног права. Сви потези у оквиру решавања косовског проблема морају се заснивати на поштовању према Резолуцији 1244 СБ УН. Став Русије остаје непромењен, саопштио је амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин
Међународни олимпијски комитет (МОК) би могао да лиши Шпанију права да буде домаћин међународних спортских такмичења због положаја руководства земље о независности самопроглашене Републике Косово, пише Ел Паис.
Председница француске опозиционе странке Национално окупљање Марин ле Пен рекла је да је „шокирана“ односом према Србији и њеном председнику на обележавању века од окончања Првог светског рата у Паризу.
РЕЗИМЕ: Русија је подвргнута бројним привредним санкцијама од западних земаља, које покушавају да је приморају да одустане од војних интервенција на бившем совјетском простору. Иако санкције наносе штету руској привреди и изазивају незадовољство код становништва, мало је вероватно да ће се њима променити понашање Москве. Историја Русије показује да се у том настојању може успети једино војним притиском.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…