Интервју Биљане Живковић са тадашњим директором Културног центра Србије у Паризу Радославом Павловићем урађен је само четири месеца након његовог постављења на функцију директора. Стицајем околности, сада га објављујемо. Можда ће овај разговор помоћи да се лакше схвати коме смета Радослав Павловић и зашто се десило недавни сукоб у Паризу између Павловића и мале екипе људи који годинама таворе у КИЦ-а и, нажалост, амбасадора Србије у Паризу.
Антонић је указао да се Србија налази у колонијалном положају у односу на западне земље и да су национализам и родољубље једини начин да се томе одупре. Изјаве Александра Вучића су често усмерене на „нормализацију колонијалнe ситуацијe”.
Шантић је присутан у нама и више него што то наоко изгледа. Живљи но и један други српски пјесник. Неумрло траје јер је искрено волио свој народ, а поштовао и помагао друге, непритворно волио хумски завичај више од туђе земље, српски језик љубио јаче од оних који су се школовали по бијелом свијету, снажније био привржен херцеговачком житу но туђинској погачи… И ми то непогрешиво осјећамо.
Једно је кад „председник“ државе води одмерену, срачунату политику, одлаже сукоб, купује време… Неко ће рећи: мудар председник, државник. Али кад „врховни командант“ шири дефетизам… Јасно је да време купује једино за себе.
„Не можемо пропустити ове прилике, а да не кажемо нашем чувеном знаоцу језика коју искрену, озбиљну реч. Ђуро Даничић je први књижевник и филолог, не на словенском југу, већ и у свету, који је назвао језик што га говори и пише хрватским или српским (у предговору својих ,,Корјена“ каже: ваљда ради пуног паритета: српски или хрватски.) Сви остали прваци филологије у страних народа зову тај језик просто: српским…”
Према последњим информацијама канадска влада је извела војску на улице Торонта- званично ради „контроле масе“… …10 мртвих, 16 отпремљено у болницу, 5 до 7 у критичном стању… Такође, бивши полицијски комесар из […]
Иза 21 одржане Еко-конференције остало је преко 2.000 научних радова објављених у целовитом облику које је писало око 5.000 аутора из педесетак земаља са свих континената осим Аустралије. Радови са Еко-конференције су постали назаобилазни део светске научне баштине, а име Новог Сада познато широм света.
Мистериозни мушкарац стајао је у петак (20.4.2018) извесно време испред Основног суда у Новом Саду.
Ћутао је и у рукама држао папир са огромном црном тачком.
Није правио никакве покрете али је и поред тога скренуо пажњу грађана…
У јулу 2017. године отпочела је да тече последња фаза у процесу признања независности тзв. Косова од стране Србије. Тада је српски председник Александар Вучић (од 2012. године први потпредседник, од 2014. премијер, а од 2017. председник Републике) позвао на отпочињање унутрашњег друштвеног дијалога о Косову и Метохији, да „то бреме не би остављали потомцима, већ да би сви заједно пронашли трајно решење и искључили сукоб као опцију“.
У Србији се је нажалост образовало отуђено олигархијско тело састављено од полуобразованих политичара, који посвећују себе управљању јавним пословима земље. Дугогодишњи привилеговани положај их је неизбежно довео у девијацију, где су своје партикуларне и примитивне интересе испоставили испред националних, државних и општих. Корумпирани и криминализовани продају идеале наших предака за ништа, илузију и превару.
Фотомонографија, која је уприличена поводом 20 година професионалног рада и 25 година бављења фотографијом, ће уз пратећу ретроспективну изложбу више од 70 одабраних Дозетових радова, бити представљена у уторак, 24. априла у 19.00 часова, у Музеју Војводине, Дунавска 35.
Питање је имају ли Албанци данас, на пету годишњицу Бриселског споразума, скоро петнаесту од мартовског погрома и двадесету од НАТО агресије, иједан адут којим би поткрепили своје сепаратистичке тежње?
Одговор је – имају. И он се зове Александар Вучић.
Пет година после потписивања тог противуставног документа, Ристић прави пресек стања у окупираној покрајини, присећа се колику је цену плаћао због супротстављања и шиптарској најезди и београдском режиму, и не престаје да тражи одговор на питање како спречити власт да се одрекне Косова и Метохије
„Желимо да се све ово заврши пред домаћим судством, јер ако је у 14 земаља у Европи то питање решено без проблема, зашто би то једино код нас био проблем? Очекујемо да већ током маја месеца ове године Врховни касациони суд заузме јасан став по питању ових кредита, доста је више извлачења… Замолили бисмо да све судије суде по слову закона. Свако ко није у могућности да тако ради из било ког разлога, нека тражи своје разрешење, такви нам не требају и нећемо их.“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…