У дијаспори је, колико сам анализирала, око три пута више Срба него у матици, ако узмемо у обзир исељенике и потомке у последњих стотинак година. То је око 20 милиона душа. То је велика сила. Уједињена једном идејом националног спаса, могла би све. Уз помоћ Божју.
Словенија се, међутим, ни у ком случају не може изједначавати са оних пет чланица Европске уније које не признају „Косовску републику”, а поготово не са Русијом, Кином и осталим земљама у свету које се залажу за целовитост територије Србије, сем ако се свесно не заборави улога Љубљане у разбијању Југославије и настанку рата који је донео велика разарања и однео многе животе, а затим и њена политика у послератном периоду све до данас.
Где су сада феминисткиње да протестују против реалних репресија над овим женама? Нема их нигде. То је и разумљиво, јер се феминисткиње боре за „женска права” само онда када том борбом могу да науде мушкарцима.
Као што су се евроунијате ујединили у злу са јасним циљем уништења традиционалне породице – основне ћелије нормалне државе, тако и ми треба да се ујединимо у добру, да сабрани, храбром и одлучном борбом, заштитимо нашу децу, породицу и вечне вредности које нас чине људима.
Разграничење значи фино повлачење граничних линија између две државе („прецизно“), када та граница већ постоји, тј. две државе је међусобно признају. Циљ ове међудржане операције јесте да се избегну гранични спорови, а у конкретном случају будући спорови између „Србије и Косова“.У томе је садржана сва препреденост Вучићеве издаје, велика превара која треба да се покаже тек на крају када се потпише признање сецесије Косова. Данас је у текућем политичком језику још увек у употреби манипулативни сурогат те преваре – разграничење „Срба и Албанаца“.
Мада широм Европе постоје бројне лабораторије које су квалификоване да провере форензичке налазе ICMP, судска већа Хашког трибунала упорно су одбила све захтеве одбрана да им се то омогући. Та пракса Хашког трибунала не само да грубо нарушава процесна права оптужених, већ доводи у питање и кредибилитет доказног материјала у целини, поготово у светлу озбиљних пропуста водеће лабораторије из ове области у САД.
Време велике наплате је на видику. То својим неделима показује и Злотвор Александар Вучић. Он се плаши великих скупова, плаши се да изађе на видик, да га не смакну. Његова њушка је изобличена, лице је постало рошаво од лекова које узима. Цвили преко своје Велике пропаганде лажи да се спрема његово смакнуће. Али, он не одступа.Тако је лезбејку Ану Брнабић, држављанку Хрватске послао у Орашац, на дан када је Kарађорђе дигао устанак против Турака. Извиждали су је, вређали, али њој то не смета…
`Као што смо претходно навели, данас Срђа Поповић негира било какву „пословну везу“ са Хуаном Гаидом, али у даљој разради ове анализе имаћемо прилику да сазнамо неке детаље веома прецизног акционог плана […]
Бошко Обрадовић је питао државне органе да ли се закон само експресно спроводи над мајком шесторо деце, исто као и над баком од 90 година чије исељење спроводе јавни извршитељи, не марећи за то што је жена непокретна и што нема где да оде.
Грађани у Србији су обесправљени, посебно промашеном макроекономском политиком и одсуством адекватних социјалних мера. У том правцу Срђан Ного се више пута стављао на располагање обесправљеним грађанима као правник, посебно у случајевима извршитеља, по злу познатих у јавности.
„Све чешће кажу – па нема у Срба у Качанику… Па да, али нажалост нема Срба ни на истоку Србије, нажалост све их је мање и на западу Србије и нажалост читав југ земље је празан. Да ли то према Ивици Дачићу и Александру Вучићу значи да у следећој фази Србија треба да се одрекне и тог дела територије у корист Бугарске, Македоније, Косова као будуће независне државе, Румуније. Да ли је то следеће питање?“, упитао је Миливојевић.
Владимирче мој, само пре две и по године писала сам ти како премијер покушава да нас убеди да је Рама, председник Албаније, његов пријатељ. Ево ових дана тај његов пријатељ изјави да Косово и Метохија и Албанија, да треба да имају једног председника, а 31. марта намеравају да званично укину границу између Косова и Метохије и Албаније.
У јутарњем програму националне српске телевизије репортерка је постављала питања грађанима у Београду. Ето тог јутра један дечко, који је мислио да живи у Србији, је обукао блузу са сликом Косова и Метохије преко које је застава Србије и натпис „НЕМА ПРЕДАЈЕ“. И шта бива? Неко у студију муњевито СКРИВА напис са блузе и скрива Косово и заставу са груди једног Србина. У Београду, престоници српској. На јавном сервису, националној телевизији српској.
„ЕУ и САД спремне су да прихвате размену територија између Србије и Косова и у Вашингтону би 12. јуна требало да буде потписан споразум о промени границе који би ступио на снагу шест месеци касније“, пише немачки дневник „Франкфуртер рундшау“ (Frankfurter Rundschau).
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…