АКТУЕЛНО

Прича о чувару који је слици доцртао очи

By on

(Увод: Слика „Три фигуре” аутора Ане Лепорске вредна је око милион долара. Реч je о делу једне од најпознатијих ученица Казимира Маљевича (познатог по „Црном квадрату“). Оригинална слика је у сталној поставци у Третјаковској галерији у Москви, али је сада била изложена у Јекатернбургу у музеју Јељцинов центар. Испоставило се да слици очи доцртао чувар музеја коме је то био први радни дан… прим. ред.)

***

Марина Ахмедова
14.02.2022. РНЛ

Прича о чувару који је слици доцртао очи показала се још тужнијом него што сам мислила. Она се чак може назвати метафором данашњице.

63-годишњи Александар Васиљев је ветеран Авганистана и Чеченије. Завршио је службу када је добио контузију, и сада се код њега због те контузије дешавају изливи детиње наивности.

Управо у том изливу он је први пут видео слику ученице Маљевича и разумео да је то дечији рад. А онда му је, по његовим речима, пришла група деце и замолила га да слици доцрта очи. Он је питао – „Ово је ваш рад?“. Мали лажљивци су одговорили – „Да“. И дали су му хемијску оловку, а он је врло пажљиво слици доцртао очи.

Мислим да је свима нама корисно понекад гледати свет из оваквих излива наивности, када свет видиш као дете – таквим какав јесте. Неуметност видиш као неуметност. Оне без очију видиш као такве. А детињу молбу видиш као нешто што се мора чути. Чувар је доцртао очи онима без очију – и ми смо у тренутку прогледали, видели смо малог човека, чувара. Али кога занимају они – чувари? Они седе на свом месту као намештај. Сви у истој униформи, истог лица. Кога занима њихов унутрашњи свет? Ох, зар он има богат унутрашњи свет? И, можда је пред нама чак и херој? Али шта нас брига? Ми смо дошли да гледамо слике Маљевича.

„Будала, шта сам направио! — скоро плачући се каје Александар Петрович из Јекатеринбурга. /…/ — Да будем искрен, нису ми се баш свидели ови радови [на изложби]. Остављали су тежак утисак. Трудио сам се да прођем и да их не гледам. Посматрао сам како људи реагују, и видим: стоје дечица од 16 – 17 година и расправљају зашто нема очију, нема уста, нема никакве лепоте! У тој групи су биле девојчице, оне су ме и замолиле: „Нацртајте очи, ви овде радите“. Питао сам их: „Јесу ли то ваши радови?“ Они: „Да.“ Дали су ми оловку. Нацртао сам очи. Мислио сам да су то просто њихови цртежи! (извор)“

Али ево он одједном улази у наше видно поље. Ми сами га видимо у бљеску детиње наивности. Овог малог великог човека, који је служио у рату и узео себи слободу да људима доцрта очи – због деце. По мом мишљењу, ово је веома снажан перформанс, кога Јељцинов центар можда и не заслужује. И зато, иако је закон исти за све, овај случај би требало да се затвори, а сам Центар да плати казну за малог великог човека. Ето то би било демократски, прогресивно и људски. Од стране људи који имају очи.

Превод: СРБски ФБРепортер

Категорије:АКТУЕЛНО