СВЕТ: МОНСАНТОВИ ПЕСТИЦИДИ ТРУЈУ АРГЕНТИНУ – ИЗВЕШТАЈ

МОНСАНТОВИ ПЕСТИЦИДИ ТРУЈУ АРГЕНТИНУ – ИЗВЕШТАЈ, наслов је текста који је 21.октобра освануо на сајту агенције Русија Данас (Russia Today). Истина која није могла да се сакрије ипак је нашла свој пут: АП (Associated Press) објавио је Извештај који директно повезује продају Монсантових пестицида и раст броја здравствених проблема у Аргентини. Недостатак прописа довео је и до злоупотребе Монсантових хемикалија широм земље, а као последица тога драстично је повећан број здравствених проблема код становништва у неразвијеним крајевима Аргентине… У наставку преносимо и фото-репортажу Наташе Писаренко, агенције АП (Associated Press)…

26.10.2013. за ФБР приредила Биљана Диковић, ФБР превод са енглеског Љиљана Јовановић

МОНСАНТОВИ ПЕСТИЦИДИ ТРУЈУ АРГЕНТИНУ – ИЗВЕШТАЈ, наслов је текста који је 21.октобра освануо на сајту агенције Русија Данас.  АП (Associated Press) објавио је Извештај који дирекно повезује продају  Монсантових пестицида и раст броја  здравствених проблема у Аргентини, међу којима су повећан број урођених недостатака (деформитета) и повећано обољевање од рака, каже се у Извештају. Недостатак прописа довео је до злоупотребе Монсантових хемикалија широм земље, а као последица тога драстично је повећан број здравствених проблема код становништва у неразвијеним крајевима Аргентине. Недостатак прописа довео је и до широко распрострањене злоупотребе Монсантових производа у Латинској Америци…

АП документовано информише о коришћењу Монсантових токсичних  хемикалија у близини насељених области и близини водотокова, чиме је дошло до загађења залиха воде, и довело до појаве здравствених проблема међу становништвом.
У провинцији Санта Фе, која је Аргентинска житница, употреба пестицида је забрањена на удаљености од 500 метара од насељених места. Међутим АП је открио да су често користили пестициде на одстојању од 30 метара од кућа.

Учитељица Андреа Друета (Andrea Druetta) која живи у Санта Фе, је за АП изјавила да су њена деца била прекривена пестицидима док су се купала у базену у башти, поред куће.

Као додатак студија је показала да је стопа обољења од рака, у провинцији Санта Фе од 2 до 4 пута већа него у остатку земље, док је у суседној провинцији Чако (Chaco) четири пута повећано рађање деце са поремећајима, (тератогени поремећаји) од када су пре десет  година почели да примењују  биотехнологију у пољпоривреди.
Истраживања су утврдила да је дошло до повећања броја оболелих од поремећаја тироидне жлезде као и  проблема са болестима дисајних органа у Санта Фе.

***

СМРТОНОСНИ КОКТЕЛИ

Извештај о Монсантовим пестицидима садржи информације о супстанци која се зове ГЛИФОСАТ. То је састојак Монсантовог пестицида RoundUp. Та материја је сматрана безопасном, међутим у својем извештају АП (Associated Press) открива да се ова супстанца у Аргентини користи на више начина,  који нису “предвиђени постојећом регулативом, или су стриктно законом забрањени”.

Доктор Дамијан Верзенаси (Dr. Damian Verzenassi) са Медицинског факултета, Универзитета у Розарију, изјавио је за Шпански тв канал “Актуелно” РТ да  мешавина ових хемикалија може бити одговорна за појаву драстичног повећања здравствених проблема.

“То би могло да буде у вези са пестицидима” – рекао је он. “Било је анализа основног састојка, али никада нисмо испитивали интеракцију различитих хемикалија које се мешају”.

АП је интервјуисао Аргентинског радника на фарми,  Фабијана Томасија (Fabian Tomasi) који је 3 године радио на пословима припреме мешавине за прскање усева, а сада пати  од полинеуропатије, и на самрти је.

“Направио сам милионе литара мешавине за прскање усева, без икакве заштите, без специјалне заштитне одеће, без рукавица, без маске, ја нисам знао шта сам урадио.  Тек су ми доктори објаснили шта сам радио, када сам их консултовао.”

***

МОНСАНТО НЕГИРА НАВОДЕ ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ЗДРАВСТВЕНИМ ПРОБЛЕМИМА СТАНОВНИШТВА И КАЖЕ ДА НИЈЕ ОДГОВОРАН ЗА ЗЛОУПОТРЕБУ

Као одговор на овај  извештај АП, Монсанто је издао саопштење у којем се каже да “не одобрава злоупотребу пестициде, или нарушавање закона о употреби пестицида,  кршење прописа или судских одлука”.

“Монсанто руководи производњом пестициде озбиљно, ми смо увек у контакту са нашим клијентима, у погледу правилног  коришћења наших производа”-изјавио је портпарол  Монсанта Томас Хелшер, (Thomas Helscher) у писаној изјави.

Аргентина је била међу првим земљама које су прихватиле биотехнолошки  програм Монсанта у циљу повећања производње у пољопривреди. Мултинационалне компаније су својим производима Аргентину поставиле на  место  трећег највећег произвођача  соје у свету.

***

Сада је читав род соје у Аргентини генетски модификован, као и највећи део кукуруза и памука. АП је додатно открио да аргентински пољопривредници користе 4,5 килограма концентрованог пестициде по хектару, што је двоструко већа концентрација од оне која се користи у САД.

***

Потенцијални утицај агрохемикалија у Аргентини

Прскање хемијским средствима у пољопривреди Аргентине се 9 пута повећало од 9 милиона галона 1990. /340 милиона литара/  до 84 милиона галона данас /3.179 милиона литара/… (1галон = 3.78541178 литара)

Још у Јужној Америци нико не поштује законе и прописе о коришћењу агрохемикалија, па се људи излажу а трују се не само људи већ и куће, учионице, па чак и вода за пиће.
Доктори и научници упозоравају да неконтролисана употреба пестицида може да изазове здравствене проблеме читавој нацији.

(Natacha Pisarenko/Associated Press – 17 photos)

1. Соја спремна за жетву купа се у поподневном сунцу близу града Равсона у провинцији Буенос Ајрес у Аргентини, 16 априла.
Америчка технологија претворила је Аргентину у трећег највећег произвођача соје на свету. Али се производни бум није зауставио на соји, памуку и кукурузу.
Хемијска средства загађују куће, учионице и водотокове.
Појачао се притисак доктора и научника који упозоравају да неконтролисана употреба средстава изазива здравствене проблеме код народа Јужне Америке.
(Наташа Писаренко АП)

2. Празни контејнери агрохемијских средстава укључујући ту и Монсантов Раундап, леже одбачени у рециклажном центру у Куимили, у провинцији Сантијаго дел Есте у Аргентини 2. маја.
Уместо смањене употребе хемијских средстава, дошло је до деветоструког повећања количине средстава са 9 милиона галона (1990) до 84 милиона галона данас.
Глифосат, кључни састојак Монсантовог производа, користи се отприлике 8-9 пута више него у САД по јутру (јединици површине, 1 јутро=1 хват=57,6 ар).
Аргентина још не примењује националне стандарде за пољопривредне хемикалије, остављајући да правила о употреби доносе провинције и општиски органи.
(Наташа Писаренко АП).

3. Девојке користе праћке за игру поред биотехнолошке плантаже соје у Авиа Тераи у покрајини Чако у Аргентини 31 маја.
Читав усев соје и скоро сав кукуруз и памук постали су ГМО пре 17 година, Компаније Монсанто у близини града Ст. Луис САД, када је Монсанто обећао да ће приноси бити повећани уз смањење употребе пестицида, ако се користе њихова патентирана семена и пестициди.
Уместо тога, Министарство пољопривреде изјављује да је повећање употребе хемикалија и прскања и до 9 пута. Од 9 милиона галона(1990), на 84 милиона глаона данас.
(Наташа Писаренко АП)

4. Камила Верон (2 године), рођена је са вишеструким проблемима са органима, инвалид, стоји испред своје куће у Авиа Тераи, у провинцији Чако, у Аргентини 31. марта.
Лекари су Камилиној мајци Силвији Ачавал објаснили да за то могу бити криве пољопривредне хемикалије. Скоро је немогуће доказати да изложеност одређеним хемикалијама изазива рак или урођене аномалије, али доктори кажу да то завређује строгу истрагу Владе Аргентине.
„Рекли су ми да је вода одговорна за то, што се догодило јер је вода загађена прскањем пестицидима“ – рекла је Ачавал.
(Наташа Писаренко АП)

5. Активиста Оскар Алфредо Ди Виценси у разговору мобилним телефоном у свом шатору, на главном тргу у граду Алберти, у провинцији Буенос Аирес 16. априла. Током његовог штрајка глађу „једног човека“ захтевао је да се прскање агрохемикалија врши најмање 1.000 метара од кућа.
Раније ове године је Ди Виценси је стајао у пољима машући судским решењем да се прскање агрохемикалијама, мора вршити најмање на 1.000 метара од кућа у свом граду Алберти, а трактористи су га прскали пестицидима.
(Наташа Писаренко АП)

6. Ерика и њена сестра близнакиња Макарена која пати од хроничних респираторних болести, играју се у дворишту са рециклираним контејнерима напуњеним водом, која се користи за испирање тоалета, хране своје пилиће и  перу веш, код града Авиа Тераи, у провинцији Чако, у Аргентини. 31. март, Аргентина.
(Наташа Писаренко АП)

7. Феликс Сан Роман шета својим имањем Равсон-у, у провинцији Буенос Аирес у Аргентини 16. априла.
Сан Роман је изјавио да је протествовао против облака хемикалија који се јављао током прскања хемикалијама, због тога су га претукли, повредили кичму и поломили зубе.
„Ово је мали град, нико никога не штити, сви се познајемо, а власти окрећу главу“ – каже Сан Роман. „Све што желим је да се поштује закон, по којем прскање сме да се врши на удаљености од 1.500 метара од кућа. То нико не поштује. Како то да контролишете?“ (Наташа Писаренко АП)

8. У знак протеста порука Председници Аргентине Кристини Фернандез и гувернеру провинције Кордоба, Хозе Мануелу де ла Сота.
Парола на шпанском језику „СТОП ПЉАЧКИ И ЗАГАЂЕЊУ КОРДОБЕ И АРГЕНТИНЕ” постављена је на огради простора на којем ће Монсанто да гради највећу лабораторију за производњу семена биљака, у Латинској Америци у граду Малвинас Аргентинас, у покрајини Кордоба, 25. септембар.
(Наташа Писаренко АП)

9. Ученици стоје испред сеоске школе у Поко дел Тоба, у провинцији Сантијаго дел Естеро, Аргентина, 3 маја.
Већина провинција је ограничила удаљеност на којој се сме вршити прскање усева  у насељеним местима на најмање 50 метара до чак неколико километара.
Али, The Associated Press је пронашао много случајева да се соја гаји непосредно неколико метара од кућа или школа, а хемикалије се мешају и пуне у трактор непосредно испред стамбених објеката.
(Наташа Писаренко АП)

10. Ерика и њена сестра близнакиња Макарена која пати од хроничних респираторних болести, стоје у њиховом дому у Авиа Тераи у провинцији Чако, Аргентина 31. март.
Мајка близнакиња Клаудија Сариски, чија кућа нема текућу воду, каже да не дозвољава да деца пију воду из одбачене амбалаже Монсанто, коју држи иза куће.
Али њене кокоши то пију, а она нема ни другу воду за прање породичне одеће.
(Наташа Писаренко АП)

11. Празни контејнери пестицида спремни за рециклажу се прикупљају унутар Складишта, Пољопривредног пословног удружења у Гвалегвачу у провинцији Ентре Риос, Аргентина 23. септембар.
Нико не поштује наређење Министра здравља да се искоришћена амбалажа пробуши да би се спречило њено поновно коришћење. Удружење каже да ће се контејенри рециклирати у пластичне цеви.
(Наташа Писаренко АП)

12. Др Андрес Караско, молекуларни биолог са Универзитета у Буенос Ајресу, у паузи интервјуа у Буенос Ајресу, 8. јули.
Караско је установио да се убризгавањем врло малих доза ГЛИФОСАТ-а  (хербицид за корове) у ембрион жабе и пилића може изазвати промена количине ретинолске киселине, која изазива урођене мане на кичми ембриона жаба и пилића. Ову промену лекари све чешће примећују и пријављују да је уочена у областима у којима су пољопривредне хемикалије свепристуне.
(Наташа Писаренко АП)

13. Силвија Алварез ослоњена на њену кућу од црвених цигала, док прати погледом својег синчића Езекиља Морено, који је рођен са „воденом главом“ хидроцефалусом, у месту Ганцедо у провинцији Чако, Аргентина 1. април.
Госпођа Алварез за два побачаја и за болест њеног сина оптужује прекомерну изложеност пољопривредним хемикалијама.
Извештај из провинције Чако показују да је 4 пута повећана појава урођених аномалија,  у деценији од када се почело са  коришћењем ГМ усева и са њима повезаних агрохемикалија.
(Наташа Писаренко ПА)

14. Становници се окупили да разговарају са доктором  Дамијаном Верзеназијем, на главном тргу у месту Алвеар у провинцији Санта Фе, 9. марта, о здравственим проблемима које имају.
Ово насеље се налази у центу узгоја соје у Аргентини, а  анкетом од куће до куће, у којој је обухваћено 65. 00 становника утврђено је да је два до четири пута повећана стопа рака и хипотиреозе, као и хроничних болести дисајних органа у односу на друге делове Аргентине.
(Наташа Писаренко АП)

15. Бивши радник на фарми Фабиан Томаси, 47 година, показује стање својег измршавелог тела, док стоји у својој кући у Басавилбасо у провинцији Ентре Риос, у Аргентини 29. марта.
Посао Томасија је био да пуни заапрашиваче хемикалијама тако да непрекидно буду напуњени, а он тврди да никада није био обучен за рад са пестицидима. Сада је на самрти јер пати од полинеуропатије.
„Припремао сам милионе литара отрова, без икакве заштите, без рукавица, без маске или посебне одеће, ништа нисам знао. Тек сам касније сазнао шта сам себи урадио када сам отишао код доктора“ – рекао је.
(Наташа Писаренко АП)

16. Студенти возе мотор поред поља засејаних кукурузом на путу до школе у Позо дел Тоба, у провинцији Сантиаго дел Естеро, у Аргентини 3. маја.
Америчка технологија је снажно покренула Аргентину, али потребне хемикалије нису остале ограничене само на пољима. Оне су рутински контаминирале куће, учионице, воду за пиће. Сада сви лекари и научници упозоравају да ће неконтролисано прскање бити узрок проблема са здрављем, који ће повећати посете болницама широм Јужне Америке.
(Наташа Писаренко АП)

17. Аика Кано (5), има длакаве младеже по целом телу које лекари не могу да објасне, седи на степеницама испред свог дома у Авиа Тераи, у провинцији Чако, Аргентина 1. април.
Иако је скоро немогуће доказати лекари кажу да Аика има урођену ману која може бити повезана са агрохемикалијама. У Чаку деца имају четири пута веће шансе да се роде са језивим урођеним деформитетима који су последица биотехнологије која се драматично проширила у пољопривреди Аргентине.
(Наташа Писаренко АП)