136 градова и општина од 169 – усвојиле су Декларацију против ГМО у Србији
Поштовани грађани Србије,
Данас, треће суботе у мају 2019. године, још једном се придружујемо светском протесту против компанија које у лабораторијама производе генетички модификоване организме (ГМО) и њихових лобиста у свим државама, а посебно против антинационалних корумпираних политичара, професора универзитета и истраживача који „продају веру за вечеру“ и јефтино купљених новинара у Србији!
Као аутор текста:
Декларације против увоза, узгоја, прераде и промета ГМО и производа од ГМО коју је, заједно са текстом касније припремљене Декларације Зелених Србије, у периоду од 30. јануара 2013. (1. – Скупштина града Чачка) до 20. децембра 2016. (136. – Скупштина општине Сјеница) једногласно усвојило око 7.000 одборника у скупштинама 136 општина и градова или 80,5% од укупно 169 општина и градова у Централној Србији и АП Војводини; и
„Кровне“ Декларације ГМО и производима од ГМО коју сам 5. маја 2017. године као нестраначки народни посланик предложио Народној скупштини Републике Србије предложио за усвајање, упућујем вам следеће поруке:
И поред огромне већинске подршке народа и једногласног усвајања Декларације о ГМО од стране свих одборника у 4/5 локалних самоуправа у Србији – изузимајући највише 18 народних посланика колико их је у протекле две године подржало мој предлог „кровне“ Декларације о ГМО, 232 од укупно 250 прорежимских и опозиционих посланика није подржало већинско опредељење народа Србије против ГМО!? То указује да огромна већина наших посланика у Народној скупштини – чак и оних који живе на територији 136 општина и градова чије су скупштине једногласно усвојиле Декларацију против ГМО и производа од ГМО – не поштују вољу грађана и народних представника у локалној самоуправи, него су пуки послушници својих партијских лидера. Зато се у Србији морамо изборити да грађани по имену и презимену бирају и опозивају све народне представнике у својој изборној јединици.
Први пут су представници суорганизатора покрета Србија без ГМО, са истоименом презентацијом проф. др Татјане Бранков (Економски факултет у Суботици и Новом Саду) и проф. др Миладина М. Шеварлића (председник Савеза пољопривредних инжењера и техничара – који ове године слави јубилеј 150 година од оснивања Друштва за пољску привреду), учествовали на 9. Европској конференцији региона без ГМО одржаној у Берлину септембра 2018. године, на којој је наша презентација укључена у први пленарни део конференције, што је посебно уважавање и међународно признање за досадашње резултате у активностима против ГМО у Србији.
И поред општенародне подршке и међународног признања за досадашње активности, Влада је предложила, а Народна скупштина већином прорежимских посланика усвојила Закон о изменама и допунама закона о безбедности хране (Службени гласник РС, број 17 од 14. марта 2019. године) у којем су животиње више уважене од људи јер новоусвојени назив генетички модификоване хране, нове групе хране гласи: генетички модификована храна (без навођења да је то ГМ храна за људе!?) и генетички модификована храна за животиње и храна (без навођења да је то храна за људе од ГМО!?) и храна од ГМО за животиње.
Зато ћу као нестраначки народни посланик ускоро поднети захтев за измену и допуну Закона о измени и допуни закона о безбедности хране и предложити да здраворазумски и језичко-обмањујући назив новоусвојене посебне робне групе генетички модификована храна гласи: генетички модификована храна за људе и за животиње и храна од ГМО за људе и за животиње.
Куповином америчког Монсанта од стране немачког Бајера за 63 милијарде долара (2017) коначно је престао да постоји озлоглашени Монсанто који је од стране администрације САД био заштићен чак и од судских процеса. Од тада су амерички судови већ донели три првостепене пресуде у корист америчких грађана оболелих од канцера због Монсантовог тоталног хербицида раундапа на бази потенцијално канцерогеног глифосата (и то у одштетним сумама од 289 милиона долара, затим 80 милона долара и пре неколико дана за брачни пар од две милијарде и 55 милоона долара). То је условило драстичан пад акција Бајера и вероватно ће његови акционари ускоро заменити руководиоце који су кривци за пословно неодговорну куповину Монсанта.
Монсанто је за јесењу сетву озиме уљане репице (наводно грешком) продао у Европи забрањено за коришћење ГМ семе уљане репице произведене раније од стране Монсанта у Аргентини – којим је засејано 8.000 хектара у Француској и 3.000ха у Немачкој. У пролећној контроли „на зелено“ утврђено је да се ради о ГМ уљаној репици. Бајер је француским и немачким фармерима понудио вансудско поравњање од 2.000 евра по хектару засејане површине. Ако се Бајер тако неодговорно односи према својим немачким и француским фармерима из исте Европске уније, шта ли све продаје као не-ГМО семе пољопривреницима који нису из ЕУ.
Зато ћу као нестраначки народни посланик ускоро поднети захтев да наше Министарство пољопривреде изврши ванредну контролу површина засејаних уљаном репицом, шећерном репом и кукурузом у Србији.
Неопходно је да у наредном периоду формирамо Савез за Србију без ГМО који ће окупити представнике свих општина и градова који су усвојили Декларацију против ГМО, као и представнике научно-стручних организација и удружења у областима пољопривреде, потрошње хране и еколошке заштите.
Молим све грађане Србије, а посебно учеснике скупова Србија без ГМО да на адресу електронске поште Народне скупштине nsrs@parlament.rs пишу народним посланицима са територије општина и градова у којима живе и да захтевају од њих да гласају за усвајање „кровне“ Декларације о ГМО – са упозорењем да у противном на наредним изборима неће гласати за њихову листу.
Како радили, тако на Бог помогао!
У Београду, 18. маја 2019.
Проф. др Миладин М. Шеварлић
Драга браћо и сестре!
Поносна и слободарска Шумадијо!
Питање генетички модификованих организама у пољопривреди не може да се правилно сагледа без ширег погледа на ситуацију у којој се налазимо.
Људска популација се експлозивно увећава!
У прошли век смо ушли са 1,7 милијардом душа, а из њега смо изашли са шест милијарди. Већа сада нас има преко 7,5 милијарди. Да бисмо досегли прву милијарду требало нам је, од постанка човека до 1800. године, дакле преко 150.000 година. Седму милијарду смо створили за 10 година, а сада стремимо ка осмој. Уједињене нације пројектују да ће да нас буде скоро 10 милијарди већ 2050. године! Сада нам је потребно само десетак година да се бројно увећамо у оној мери за коју нам је до пре два века требало више од 200.000 година!
Пред нама је тежак задатак. Да обезбедимо прехрамбену сигурност за 11 милијарди душа и да то учинимо на начин који ће да сачува, па и опорави, нашу озбиљно нарушену животну средину.
У наредних 30-40 година потребно је да се производња хране повећа, зависно од процена за 60-100%. При чему смо већ изгубили 25% обрадивог земљишта, које и даље нестаје стопом од 1% годишње.
Питање производње хране није више питање борбе против глади у појединим државама и областима у свету. Питање производње хране је данас питање опстанка људске врсте! Међутим, питање опстанка је и очување животне средине!
Пут којим тренутно идемо мора да се мења и то одмах. Данас се у свету троши 1.8 трилиона долара годишње на развој нових оружја и свега 50 милијарди долара на налажење бољих путева у производњи хране! Који су наши глобални приоритети?
Шта нам је прече? Хлеб, или метак? Или је и хлеб већ постао метак? Калибар тог хлеб-метка све више расте јер је потражња за храном све већа.
Данас имамо концентрацију производње хране у рукама мањег броја пребогатих и моћних корпорације. Данас је свако друго зрно које се посеје у свету власништво једне од 10 највећих семенских компанија. Код појединих пољопривредних култура чак 3 од 4 посејана зрна су у њиховом власништву. Глобализација корпоратизацијом не решава проблем, већ га увећава. Продубљује се разлика између богатих и сиромашних. Сиромаштво је најгори вид насиља. Сиромаштво изазива ратове, а то сигурно није пут спаса живота на Земљи! Махатма Ганди је рекао «Земља даје довољно да задовољи свачије потребе, али не и свачију похлепу!»
Та похлепа доводи до бруталног отимање ресурса, које моћни силом свог крађом стеченог богатства чине широм планете. Могућа жртва су сви оне који су слабији од њих. Да би се ресурси отели са што мањим отпором, жртва се пре тога слаби дезоријентацијом. Дезоријентација има три ноге – комплекс ниже вредности, дефетизам и неповерење. Комплекс ниже вредности се храни сталним уливањем у главу да је жртва „мали народ“. Шта више „мали и сиромашни народ“!!! Из тога следи и дефетизам, јер „мала и сиромашна“, жртва не може ни да помишља да се супротстави невидљивим и видљивим центрима моћи, нити мрежи корупционашки повезаних група. Међутим, основна полуга дезоријентације је стварање атмосфере неповерења. Рушењем система, институција, прљања свега што је једном народу свето и потребно за нормално функционисање и развој, ствара се ситуација забуне и конфузије. Рађа се сумња и неповерење. Разара се система образовања, посебно високог образовања и ради се против развоја науке.
Када је наука разорена, а научна мисао компромитована, нестаје њена основна улога да подстиче мисао и здрав разум. Када је образовање на коленима, ствара се страх, јер се човек највише боји онога о чему нема појма!
Намерно се ствара плодно тло за самообразоване и нестручне пророке, који се намећу као лажни ауторитети. Они не подстичу мисао, већ веровање. Људи формирају ставове о феноменима на основу веровања и емоција, а не на основу чињеница и наука. То људску заједницу своди на племе и враћа нас хиљаду година уназад.
Некоме одговара да нас сведе на племе, јер се племену лакше отима слобода, отимају ресурси. Када се врати историјски сат и друштво се поново сведе на племе, лакше се доведе у свој резерват, на свој казан. Тако се ствара ореловско друштво, где малобројна елита влада многобројном рајом.
Производња хране, од њиве до трпезе, је до пре тридесетак година била могућност свих. Сада је то, силом новца и оружја, могућност мање ексклузивне групе оних који су отели науку из наших руку и закључали је у своје затворене системе.
Прехрабена сигурност човечанства све више зависи од воље корпорација и појединих држава и државних заједница.
Србија у сусрету са трансгеном технологијом и генетички модификованом храном, треба да буде мудра, образована и научно спремна. Србија у сусрету са ГМО мора да има законска акта која нису преписивана, већ писана нашим умећем, нашом стручношћу и мишљу, а у складу са најбољим државним интересом. Србија у сусрету са ГМО мора да има стручне и добро организоване институције. Само тада и само тако се понашамо као озбиљно и одговорно друштво.
Већина Србије је, уз сва ометања и уношења забуне, по ко зна који пут заузела правилан и морално исправан став. Преко 130 локалних самоуправа, које су усвојиле Декларацију о забрани ГМО, су јасно исказале своје мишљење о увођењу ГМО у Србију.
То показује да Срби нису «мали народ», јер се величина народа не мери бројем, већ моралном матрицом одлука, ставова и чињења. Величина народа се мери неприклањањем јарму и неправди. То показује да Срби нису ни «сиромашан народ», је се богатство не мери новцем већ генетичким наслеђем гена СЛОБОДЕ и Божије ПРАВДЕ. Богатство је и схватања да слобода нема цену, јер без слободе човек је РОБ!
Наша нада је у еколошки оправданим и здравствено безбедним начинима производње хране. Производњи хране су потребне чисте технологије. Прљава технологија производње, каква је још увек трансгена технологија, није део решења, већ продубљивање проблема. А ми и без ње имамо довољно проблема!
Наш став је да се одржи и развија живот, а не да нам је будућност у решавању дилеме да ли ћемо пре да нестанемо због недостатка хране, или зато што смо уништили нашу животну средину! Наш став је став слободног и још непокореног дела човечанства! Тиме се Србија, по ко зна који пут сврстала на страну слободе, мудрости и људскости. Наш велики и богати народ, никада «мали и сиромашан»!
Како радили, тако на Бог помогао!
Нови Сад, за 18. мај 2019.
Проф. др Миодраг Димитријевић
КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО ФБ ГРУПА
СРБИЈА БЕЗ ГМО ФБ СТРАНА
***
Захтев из Крагујевца: формирати Савез општина и градова за Србију без ГМО
Јавно окупљање „Србија без ГМО“ одржано је у крагујевачком Великом парку четврту годину у низу, као део међународне акције „Марш против Монсанта“, а сада и против Бајера, немачког гиганта који је купио ову америчку корпорацију. Скупови „Србија без ГМО“ одржани су истовремено и у Београду, Нишу и Сремској Митровици, као и у Требињу и Бјељини, а организатори су били: Друштво српских домаћина, Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије, УГ „Ко нам трује децу“ и „Здрава Србија“, Еколошки покрет Ниша и крагујевачки портал Првипрвинаскали.цом.
Покрет „Србија без ГМО“ залаже да наша држава остане без генетички модификованих организама – организама чији је генетички материјал промењен методама биотехнологије, како их дефинише Закон, важећи од 2009. године, поручио је у Крагујевцу Дејан Милошевић, у име организатора. Законити изузетак је када су ГМО намењени за медицинску употребу и експерименте.
ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ СРБИЈЕ ПРОТИВ ГМО КАО И РЕГИОНИ ЕВРОПЕ
Оставимо земљу наших предака нашој деци без ГМО – порука је коју носи Декларација против ГМО, од 2013. године усвојена у већини од 136 градова и општина Србије, а међу њима је и Крагујевац. Иза документа којим локалне самоуправе поручују да не желе ГМО на својој територији стоји више од 7.000 најдиректнијих представника грађана – одборника. Локалне самоуправе које се опредељују да остану територије без ГМО представљају већинску Србију, преко 77% укупне територије и више од 84% укупног становништва.
Такозвани ГМО-фрее регионс – региони без ГМО постоје широм Европе, има их на хиљаде. У Хрватској је 21 жупанија донела одлуке да су подручја слободна од ГМО. Жупаније имају статус „ГМО-фри“ и своју званичну Заједницу, а саставни део њихових активности је иницијатива „Алпе Адриа – регија слободна од ГМО“ која се заговара и у европском парламенту, чуло се на скупу.
У Уставу Мађарске стоји да ће та држава да промовише остваривање права… обезбеђујући да њена пољопривреда остане без иједног генетички модификованог организма. Њихов министар пољопривреде је 2015. изнео став Мађарске да цела ЕУ треба да буде зона без ГМО. Покренута је иницијатива за стварања алијансе земаља чланица ЕУ без ГМО.
Исте године посланици Европског парламента изгласали су закон који омогућава земљама чланицама да ограниче или потпуно забране ГМО на својој територији – и то са 69% гласова ЗА. Епилог је био – 19 земаља ЕУ је забранило узгој ГМО. Све су то економски снажније земље од Србије, а одлуку нису доносиле из некаквог страха, већ рационално – из интереса. У Европи се примењује принцип предострожности, као водећи приступ за прекогранично кретање ГМО.
Ови подаци су наведени, истакао је Милошевић, да би била реално сагледана позиција Србије која није отргнута ни од региона, нити од континента којем припада – сасвим је супротно. Бити против ГМО је тако европски, а срж српског и европског проблема налази се у САД где се ГМ храна проглашава еквивалентном конвенционално произведеној храни.
ОДБРАНА ПРЕХРАМБЕНОГ СУВЕРЕНИТЕТА
Са данашњег скупа упућена је порука „онима који као законодавна и извршна власт представљају грађане, али и онима који би хтели да заузму ту позицију“ да бране прехрамбени суверенитет Србије, јер једино тако може да се сачува оно што имамо – попут семена. Затражено је да се строг Закон о ГМО примењује једнако строго.
Уредник портала ППНС, награђеног за рад о ГМО 2015, рекао је окупљенима да је забрињавајуће када се од Министарства здравља, распитујући се о контроли хране за децу, сазна да се „ГМО не контролише у основним контролама на здравствену исправност – контролише се само када постоје индикације“. Или, када се открије да је по Закону о ГМО у Србији забрањено око четири тоне пошиљака, али да је контролисано тек 4-7% од 2013. до 2017. Додатни проблем са ГМ семеном је „пратећа роба“ – глифосат. Та активна материја хербицида подстиче наслеђивање болести – закључак је студије из априла 2019. која је објављена на порталу.
Са друге стране, за похвалу је када се сазна да је због утврђеног присуства генетске модификације, увоз меркантилне соје забрањен предузећима Делта аграр, Рајфајзен аграр Србија и Микрос јунион из Београда, као и новосадској фирми Трејдинг тим, што је наведено у одговору Управе за заштиту биља при Министарству пољопривреде, упућеном порталу.
Окупљенима у Великом парку саопштено је да још један конкретан захтев проистиче из Декларације против ГМО – то је удруживање у Савез општина и градова ЗА СРБИЈУ БЕЗ ГМО, а потом приступање Савеза Европској конференцији региона слободних од ГМО.
Србији су та врата широм отворена, без условљавања, а први корак већ начињен – септембра прошле године на Конференцији европских региона без ГМО у Берлину представљена је „Србија без ГМО“. То су учинили стручни сарадници портала, доц. др Татјана Бранков и проф. Миладин М. Шеварлић. Србија је добила пуну подршку, на сајту европских региона без ГМО осванула је презентација „Србија без ГМО“, чиме је постала глобално доступна и препознатљива.
У међувремену је стигла и званична позивница за придружење, па је сада држава на потезу. Шта ће се предузимати по том питању биће предмет објава наредних годину дана на порталу, а медијима ће бити достављане ове информације од јавног значаја, најавио је покретач портала.
Ставови стручних сарадника портала ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ који се залажу за Србију без ГМО:
- проф. др Миладин М. Шеварлић
- проф. др Миодраг Димитријевић
- проф. др Даница Грујичић
- доц др Татјана Бранков
Први део скупа код фонтане у Великом парку завршен је песмом Љубивоја Ршумовић „Зар ћемо дозволити“, стихове је казивао млади глумац Михајло Милошевић. Уследила је шетња која се одвијала до Спомен-музеја „21. октобар“. Пре званичног дела, окупљени су уживали у програму Српског ансамбла „Смиље“.
Ову акцију у Крагујевцу подржали су, поред осталих, УГ „Еко камп фан“, Планинарско-еколошки клуб „Гора“, УГ „Бирам Крагујевац“ и Еколошко-истраживачко друштво „Младен Караман“. Техничку реализацију скупа омогућили су: Дак мјузик шоп, Дуо дигитал медиа, Лавиринт и ЦТ медиа.
***
***
***
***
ИЗВОР објављених текстова, фотографија и видео прилога је портал prviprvinaskali.com
————-
21.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
Коментари читалаца…