Власти Еквадора саопштиле су да ће предати САД-у све документе оснивача „Викиликса“ Џулијана Асанжа који су се налазили у еквадорској амбасади у Лондону, преносе медији.
Шведска поново против Асанжа: Параван за изручење Америци и смртну казну?
„У понедељак сам одлучила да поново отворим истрагу„, рекла је на конференцији за новинаре помоћница тужиоца Ева-Мари Персон.
Она је рекла да су се “створили услови“ да се захтјева његова предаја Шведској на основу европског налога за хапшење, што, како је додала, није био случај прије 11. априла, када га је британска полиција ухапсила у амбасади Еквадора.
Асанж је негирао оптужбе 2012. када су оне и подигнуте, јер сматра да су оне лажне и да служе као параван како би га Шведска изручила у САД, гдје се налази међу најтраженијим особама, будући да је његов Викиликс објавио на хиљаде тајних страница америчке дипломатије.
Асанж је 2012. успио да се домогне амбасаде Еквадора у Лондону, гдје је и био донедавно, када му је та земља ускратила азил. Одмах је ухапшен и пребачен у затвор, гдје би требало да одслужи казну од 50 недеља затвора због кршења прописа условне слободе.
У међувремену, оптужбе за сексуално узнемиравање су застареле, осим једне која застарјева 2020. и управо на основу те тужбе читав случај у Шведској поново је отворен.
Главно питање је шта ће даље бити са оснивачем Викиликса јер га траже и правосудни органи у САД, а ако заиста и буде осуђен за све оно што му у Вашингтону стављају на терет, чега га смртна казна.
Пер Е. Самуелсен, шведски адвокат оснивача „Викиликса“ Џулијана Асанжаизјавио је да је „веома изненађен“ одлуком шведског тужиоца да поново отвори прелиминарну истрагу по оптужбама за силовање против Асанжа.
Он је рекао да је његов клијент невин, пренео је АП.
Самуелсен је, такође, рекао да је то „срамота“ за Шведску и да Асанж жели да помогне у истрази, али да се само боји екстрадиције у САД, пренио је Ројтерс.
Како функционише процес изручења?
Адвокат Ребека Ниблок, чија су специјалност процеси изручења, каже да одлука прије свега лежи у судовима и да само судија може да одлучи да ли се изручењем крше људска права неке особе.
Министар унутрашњих послова може да разматра бројне околности током одлучивања о томе да ли да захтјева изручење или не, укључијући и то да ли за ту особу постоји ризик од смртне казне.
Међутим, уколико Шведска затражи изручење, Ниблок каже да ће онда министар унутрашњих послова одлучивати о томе чији захтјев има предност, узимајући у обзир факторе као што су тежина прекршаја као и чији је захтјев био први.
Ник Вамос, бивши предсједник Краљевске тужилачке службе, рекао је да процес у Уједињеном Краљевству не би требало да траје дуже од 18 мјесеци, преноси б92.
Узимајући у обзир потенцијално Асанжово противљење изручењу, Вамос је изјавио да не вјерује да би суд прихватио тврдњу да је амерички случај политички мотивисан.
Али, рекао је да би Асанж могао да тврди да ће му током боравка у америчком затворском систему бити прекршена људска права и да не би могао да добије правично суђење због своје озлоглашености и веза са политичким скандалима.
ИЗВОР: ИН4С
СРБски ФБРепортер 
Геде су хакери света? Хоће ли ослободит ђулијана Асанжа? Ја чекам вести о томе, хоће ли свет употребљават правне основе, или вандализам? Докле више?
Свиђа ми сеСвиђа ми се