Председник ЖВЗ „Бет Исраел“ Александар Срећковић рекао је да је Јасеновац био место највећег страдања јеврејског народа на овим просторима у Другом светском рату.

„Расне, етничке и остале биолошке разлике су неважне, али их друштво ствара и често користи да би се оправдали мржња, тлачење и убијање“, рекао је Срећковић, додајући да се расизам користи као аргумент приликом изградње стереотипа и предрасуда на начелу поделе ми-они, преноси Хина.

Он је нагласио како етичке оријентације свих религија говоре о избору између добра и зла, о неотуђивим вредностима које би требало да буду изнад свих људских закона и да време Холокауста није само историја Јевреја, већ и целог човечанства.

„Наша обавеза је да се стално подсећамо тог времена. Наша обавеза је да никад не заборавимо што је један човек био у стању да учини другом у име виших циљева и у име некакве идеологије која је заборавила етичке вредности на које се сви позивамо“, поручио је Срећковић.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић нагласио је како је потребно спознати да људи, без обзира на разлике, припадају истој врсти – човеку.

„Линија која раздваја добро и зло не протеже се између народа, држава, раса. Линија која раздваја добро од зла налази се у срцу свакога од нас. Ту се бије битка и ту се доноси одлука – јесмо ли људи или не“, рекао је Перић.

Бискуп пожешки Антун Шкворчевић истакао је како је за време Другог светског рата систематски спроведено нечовечно насиље, прогон и убиства неколико милиона припадника јеврејског народа и да је одређени број жртава скончао и у јасеновачком логору.

„Осећајући сву тежину злоупотребљене људске слободе и немоћ пред разорном ирационалношћу злочина, заустављамо се пред изазовом недужних жртава. Управо због њих, на спомену у Јасеновцу не приличи никаква осветничка реч или манипулисање њиховим бројем. Било би то сведочење заробљености злом, још једно понижење жртава“ поручио је он.

У молитви за страдале, уз митрополита Перића и бискупа Шкворчевића, учествовали су и рабин ЖВЗ „Бет Исраел“ Котел Дадон и председник Мешихата Исламске заједнице у РХ Азиз Хасановић.

Јом Хашоа или Дан сећања на Холокауст обележава се као израелски дан комеморације за приближно шест милиона Јевреја који су страдали у Холокаусту због акција које је спроводила нацистичка Немачка са својим помагачима и за јеврејски отпор у том периоду.

Јеврејској заједници на комеморацији су се придружили представници верских организација у Хрватској.