Казне за највеће злотворе, убице, педофиле, манијаке више неће бити „благе“ како их доживљава већи део јавности у Србији. Нацртом измена и допуна Кривичног законика Србије, ког је припремило Министарство правде, предвиђа се увођење доживотног затвора, а санкционисаће се и припрема убиства.

Злочинци нека остане сваку наду: Пејзаж за сва времена

Након неколико ужасних случајева, као што је било убиство Тијане Јурић, држава је напокон одлучила да реагује. Управо је Игор Јурић, отац убијене Тијане, последњих година био вођа покрета који се залагао за строжу казнену политику и увођење доживотне робије за манијаке.

Поменутим изменама предвиђен је нови систем строгог кажњавања повратника у кривичним делима, али и строже кажњавање дилера дроге. Из Министарства правде се сазнаје да би доживотна робија требало у потпуности да замени постојећу најтежу казну затвора у трајању од 30 до 40 година, будући да нема разлога да обе казне постоје истовремено.

Уколико ова решења буду усвојена у Скупштини, биће прихваћен и предлог Фондације „Тијана Јурић“ да се казна доживотног затвора изриче за најтеже облике кривичних дела убиства, силовања, напаствовања немоћне особе или детета, малолетне особе, трудне жене и немоћне особе.

Дугачак списак

Међутим, то значи и да ће доживотни затвор моћи да се изрекне и за сва друга кривична дела за које је тренутно запрећена казна од 30 до 40 година. Тако ће доживотна робија бити предвиђена и за убиство представника највиших органа власти, дела против уставног уређења и безбедности Србије, али и за удруживање ради кривичних дела, геноцид, ратни и злочин против човечности, цивилног становништва, рањеника, болесника и заробљеника, употребу недозвољених средстава борбе, агресивни рат, тероризам, употреба смртоносне направе, уништење и оштећење нуклеарног објекта и угрожавање особа под међународном заштитом.

Условни отпуст реткост

Министарка правде Нела Кубуровић потврдила је да је увођење доживотне казне затвора неопходно за најтежа кривична дела, као што су убиства и силовање деце. Она је напоменула да за нека од таквих дела неће постојати могућност условног пуштања на слободу, баш као што је предложила иницијатива Фондације „Тијана Јурић“.

– Казна од 30 до 40 година затвора се укида и уводи се доживотни затвор. И у ситуацијама када је реч о силовању и обљуби деце, или где је последица смрт, предвиђена је казна затвора од 10 година или доживотни затвор – рекла је министарка и додала да је у потпуности испоштована иницијатива Фондације „Тијана Јурић“.

Према новим решењима, доживотни затвор не може да буде изречен особи која није напунила 21 годину живота. Условни отпуст са издржавања доживотног затвора моћи ће да добије осуђени који је издржао 27 година казне, али не и за наведена дела из предлога фондације „Тијана Јурић“.

Густо сито

Најблажа казна на коју може бити осуђен убица детета је 10 година затвора. Међутим, за такву пресуду потребан је читав низ олакшавајућих околности и она свакако не може бити донета за дело које је квалификовано као тешко убиство, сазнаје се у Министарству правде.

„Три ударца“ за повратнике

Такозвани закон „три ударца“ у измењеном Кривичном законику односиће се на строже кажњавање оних који се упорно враћају криминалним радњама и насиљу. Хулигани, на пример, не могу изнова да чине иста насилна кривична дела и очекују исте казне, већ ће оне бити знатно веће.

Казне неће спречити злочине

Адвокат Мирослав Васић, који је још у СФРЈ бранио пет особа којима су претиле смртне казне, каже да су поједина решења добра. Међутим, сматра да ће мало допринети превенцији криминала, односно одвраћању од злочина.

– Треба напоменути да је и смртна казна мало утицала на превенцију, па је тешко очекивати да то може доживотна робија. Није било разлике у броју озбиљних кривичних дела у време када је постојала смртна казна и после. Дакле, није одвратила убице. То доказују статистички подаци – каже Васић.
Он сматра да ово пооштравање казни нема за циљ одвраћање од злочина, већ је реч о томе да се неки људи склоне из друштва заувек.

– То опет није у складу са европским правним тековинама и конвенцијама. Само шест држава у Европи има доживотну казну затвора. С друге стране, уз пооштравање казни за убиства, силовања, убачена су и нека друга кривична дела, за која у принципу не би требало да се изриче максимална казна, као што су дела против уставног уређења и безбедности Србије – пита се Васић.

Легија на слободи 2044.

Увођење доживотне робије закаснело је, јер је за неколико злочина који су згрозили Србију и дијаспору изречена казна од 40 година затвора, па починиоци имају шансу да се једног дана нађу на слободи.

Тијана Јурић (15) отета је у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године у близини Бајмока. Након вишедневне потраге, идентификован је месар Драган Ђурић (34) из београдског насеља Сурчин. Он је ухапшен, након чега је открио да је Тијану ударио аутом, увукао у возило, убио и скинуо одећу са ње, те оставио тело на импровизованом сметлишту. Он је осуђен на 40 година робије.

Катарину – Кају Јанковић (3) у јулу 2005. сексуално је злостављао и убио Малиша Јевтовић, момак њене мајке Ане Филиповић из Београда која му је држала стражу и прикривала га. Несрећна девојчица је преминула од повреда, а Јевтовић је осуђен на максималних 40 година робије, док је Филиповићева кажњена са 37 година затвора.

Зоран Ђинђић (51) убијен је у атентату 12. марта 2003. године за шта су осуђени припадници земунског клана и Јединице за специјалне операције, као што су њен бивши командант Милорад Улемек Легија (51), те један од шефова Звездан Јовановић Звеки, који је испалио кобне хице.

Организатори и директни починилац атентата осуђени су на максималних 40 година робије. Легија ће се наћи на слободи 2044, у 76. години живота.

Попис педофила

Марија Јовановић (8) играла се испред куће у Старим Лединцима 26. јуна 2010. године када јој је пришао комшија Младен Огулинац. Намамио је у своју кућу, где је силовао и угушио.

Манијак је побегао, али га је после краће потере ухапсила Жандармерија, која га је једва спасла од мештана. Овај манијак није дочекао суђење, јер је годину дана касније умро у ћелији Централног затвора у Београду. Иначе му је претила казна од максималних 40 година робије.

Овај случај је битан јер је након тога у Србији 2013. године уведен „Маријин закон“ на основу ког је установљена јединствена база података педофила доступна свима и строжа контрола над њима. Педофили који су одлежали казну налазе се под посебним режимом који има за циљ да их спречи да понове злочин.

ИЗВОР: ВЕСТИ

————

26.4.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић