Калемегданска тврђава је један од најзначајнијих споменика културе Републике Србије. Тако вредна и изузетна тврђава је уписана на ТЕНТАТИВНУ ЛИСТУ UNESCO-а као део збира локалитета „Границе римског царства“ која обухватају 62 римска локалитета у Србији. Упис на ову листу UNESCO је одобрио 09. 4. 2015. године.

Владимир Пајић, фото ДАНАС

Србија, као држава чланица, на овим пројектима ради јако дуго, улажући средства и огроман професионалан рад. Очекивани резултат тога рада је да се у наредних неколико година ови локалитети упишу на листу СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ UNESCO-а и тиме добију на промоцији и туристичком потенцијалу али и да добију додатну могућност за правом и професионалном заштитом и унапређењем. Мали локалитети у Србији, а у оквиру ове листе, од изузетне су важности за ангажман локалног становништва у будућности и његов останак на селу и у мањим местима. Један локалитет на листи UNESCO-а може уз правилно планирање и менаџмент да храни читав мањи град. Таквих примера је много.

Изузетно значајан део локалитета „Границе римског царства“ који је већ на листи, јесте бројност, географска распоређеност и очуваност ових локалитета. То их смешта у групу важних светских културних и туристичких потеза.

Камен спотицања, или „жица спотицања“ овим вансеријским подацима представља бесправна, планирана изградња гондоле на падини Калемегдана. Ова грађевина ће, уколико буде сазидана, променити перцепцију античког Сингидунума (данас Београд) и тиме заувек угрозити могућност да се овај дугогодишњи културни план оствари. Том изградњом, угрозиће се преко 60 малих места у Србији која вапе за финансијском подршком и запослењем, коју би, у супротном, сигурно стекла.

Изградњом гондоле, антички Сингидунум, а врло вероватно и сви други локалитети, били би уклоњени са овог списка јер UNESCO предвиђа критеријуме по којима се упис на листу светске културне баштине врши. Један од главних узрочника одбијања уписа на листу је савремена неконтролисана градња и промена визура околине. У сличној ситуацији, не тако давно, нашли су се Охрид у Северној Македонији и Котор у Црној Гори када су, умало, били уклоњени са листе светске културне баштине UNESCO-а.

Такво искуство Србији никако није потребно.

Као земља чланица UNESCO-а и оснивач Уједињених нација, Србија ће доћи у ситуацију да губи међународни интегритет лошим, непромишљеним бесправним пројектима. Насупрот томе, Србија је дужна да о локалитетима на тентативној листи UNESCO-а обавештава UNESCO о могућим променама и пројектима који утичу на измену локалитета. С обзиром да не постоји ни грађевинска дозвола за овај пројекат, питање је да ли је Национални комитет UNESCO Србија и упознат са актуелном ситуацијом и да ли је добијена сагласност. Овом приликом их обавештавам о могућим реперкусијама оваквих активности и подсећам на Конвенцију заштите светске културне и природне баштине и апелујем на њихову реакцију.

Позивам Национални комитет UNESCO Србија да искористи своју међународну моћ и иницира хитну акцију која је у складу са правилима UNESCO-а како би се зауставила ова потенцијална претња.

Постоји огроман страх да време за то истиче.

Владимир Пајић

*Аутор је конзерватор-рестауратор

ИЗВОР: ДАНАС

———-

19.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић