Огњен Војводић, 5.3.2019.

Телеканал Росија од 2012. године емитује серијал документарних емисија „Разоткривена историја” (Рассекреченая история), урађен према документцији архива Предсједника РФ са које је уклоњена ознака тајности. Главни уредник серијала је историчар Сергеј Кудрјашов, главни уредник журнала Вјестник архива Президента РФ.

У серијалу су приказани подаци и документа о политичкој историји Совјетског савеза, а у програму Култура филмови о програмским пројектима идеолошког идентитетског инжињеринга културне политике Совјетског Савеза. Најзначајнији филм у области културне политике јесте филм „Латинизација језика” (Латинизация языков) у којем су приказани програмски документи пројека совјетске стратегије реформе руског језика и правописа, првенствено прекидања православног предања писмености и књижевности. Филм приказује политику совјетског руководства у периоду од 1918. до 1930.године када је израђиван програм латинизације руског алфабета и правописа других народа Совјетског Савеза.

Филм је значајан за српску публику јер приказује методологију и природу реформе ћириличног правописа и потом наметања латиничног `руског` писма, то јест поступак правописног прозелитизма какав је спровођен у реформи српског правописа у аустрославистичком пројекту југословенског језичког програма. Заправо, филм је за Србе значајан ради разоткривања историје реформе српског језика и правописа, која је спроведена под националним псеудонимом и у форми српског филолошког фолклора, а која је била програмско увођење српског народа у југословенски језички и државни пројекат.

Филм документовано приказује доктрину совјетске реформе ћириличног правописа која је једнака југословенском језичком вавилонском ванвјерском вишенационалном или анационалном пројекту. У приказаном постпуку реформе руског правописа можемо сагледати да су совјетска и југословенска културна политика сродне не само јер су СССР и Југославија формирани исте године, већ што су један идеолошко-историјски процес. Совјетска и југословенска културна политика, иако идеолошки формално супротстављене, спроводиле су суштински исти противправославни правописни програм и историјско-идентитетски инжињеринг креирања новог ванправославног националног идентитета. Совјети су револуционарном репресијом спроводили правописни програм који ће „коначно одвојити руске радничке масе од националног и вјерског садржаја предреволуционарног штампаног материјала“, а аустрослависти су са српским сарадницима спровели латинску колонизацију српског језика коју су озаконили српски колонијални кнежеви и краљеви као самоколонизацију у југословенским интеграцијама. Зато се надамо да ће филм „Латинизација језика” серијала „Разоткривена историја” бити путоказ Србима да започну разоткривање историје српског колонизованог културног `националног` наслеђа, а првенствено реформе српског ћириличног правописа који до данас служи практичном правописном прозелитизму преласка на латинични правопис, а чије програмске принципе прикривају српски протагонисти југословенске језичке политике.

П.С.

Захваљујући појединим политичарима, руским лингвистима и претпостављамо православном образовању Јосифа Стаљина које је стекао као ђак православне богословије и на Богословском семинару у Тифлису (данашњи Тбилиси), можда и жеље његове мајке да буде православни свештеник, као и потреби за другом државном језичком стратегијом у новонасталим међунационалним и геополитичким односима, у СССР – у није потпуно спроведена револуционарна реформа разграђивања руског правописа и прелаза на латинично писмо (од средине 1930. године у СССР-у је промијењен партијски курс националне политике). Године 1928. у СССР-у је основана комисија за латинизацију руске азбуке, али, 25. јануара 1930. Политбиро Централног комитета Савезне комунистичке партије бољшевика, којим је председавао Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин, је наложио Главној управи научних, научно-умјетничких и музејских институција да обустави рад на том програму.  Наиме, на руски језик и правопис није примјиењен принцип полицентричног вишеименог `совјетског` руског језика и увођења `двоазбучности` (ћириличне варијанте правописа подударне са латиничном верзијом правописа поунијаћених Руса у у Украјини), као што је урађено у реформи српског језика и правописа.

Југословенски језички програм разградње руског језика и народа (југославизам – политичко средство еврославизма)