ГМО уништава храну Фото-илустрација: Profimedia/Wavebreak

У уторак 5. марта 2019. у Народној скупштини Републике Србије почиње расправа о Предлогу Закона о изменама и допунама Закона о безбедности хране, заснованом између осталог и на смерницама злогласне Комисије Codex Alimentarius.

Већ деценијама се износе сумње у светској јавности да су иза оснивања ове Комисије стајала и два осуђена нацистичка ратна злочинца Фриц тер Мир и Херман Шмиц, као и водеће наднационалне корпорације из агрохемијског и биотехнолошког сектора, које такође послују и у оквиру војно индустријског и фармацеутског комплекса. Комисија Codex Alimentarius је почела са радом још давне 1963. године и представља стандарде и упутства за све што конзумирате, са изузетком лекова.

Комплетан Предлог Закона о изменама и допунама Закона о безбедности хране је крајње проблематичан, а у његовој изради није учествовала најшира јавност. У медијима са националном фреквенцијом није било места за овако важно питање, већ се све свело на штура саопштења.

Посебно је проблематичан термин „нова храна“ у члану 58:

„Нова храна јесте храна која се није у значајној мери користила у исхрани људи, а припада једној од следећих категорија:

1) храна са новом или намерно измењеном молекулском структуром;

2) храна која се састоји или је изолована из микроорганизама, гљива или алги;

3) храна која је произведена или се састоји од супстанци минералног порекла или је из њих изолована;

4) храна која се састоји или је произведена од биљака и животиња или њихових делова или је из њих изолована, осим хране добијене традиционалним начинима размножавања или узгоја за које је познато да се могу безбедно конзумирати;

5) храна добијена производним поступком који се до сада није користио, а изазива знатне промене у саставу или структури хране, што утиче на њену прехрамбену вредност, метаболизам или ниво непожељних супстанци за исхрану људи;

6) храна која се састоји или је произведена од култура ћелија или ткива добијених од животиња, биљака, микроорганизама, гљива или алги или је из њих изолована;

7) храна која се састоји од синтетизованих наноматеријала;

8) витамини, минерали и друге супстанце које се употребљавају у складу са прописима који уређују област додатака исхрани, додавање витамина, минерала и других супстанци храни, хране за одојчад и малу децу, хране за посебне медицинске намене и храни намењеној замени за целодневну исхрану за особе на дијети за мршављење уколико су добијени производним поступком који се до сада није користио, а изазива знатне промене у саставу или структури хране што утиче на њену прехрамбену вредност, метаболизам или ниво непожељних супстанци или садрже синтетизоване наноматеријале или се од њих састоје.

Нова храна из става 1. овог члана не сме да:

1) представља опасност за здравље потрошача;

2) ствара заблуду код потрошача;

3) се разликује од хране коју би по својој намени требало да замени, у мери која доводи у питање њену прехрамбену вредност.

Нова храна не укључује прехрамбене адитиве, прехрамбене ароме, прехрамбене ензимске препарате, помоћна средстава у производњи (растварачи за екстракцију) хране и генетички модификовану храну, који су одобрени за употребу у храни и храни за животиње, у складу са посебним прописима.”.

Као да свих ових година нисмо имали довољно проблема са аферама у области безбедности хране и компромитацијама на страним тржиштима са нашим прехрамбеним производима, већ олако прихватамо и потпуно непроверене технологије, које могу да буду фаталне по здравље и живот нашег становништва.

Предлог Закона о изменама и допунама Закона о безбедности хране је споран и због широких овлашћења датих министрима из области пољопривреде и здравља. Тако озбиљна овлашћења треба да се пренесу на стручна тела, која ће бити бирана и разрешавана од стране Народне скупштине Републике Србије, а њихов рад би морао да буде у потпуности изложен јавности. Чланови тих тела би морали обавезно да буду проверени од стране безбедносних служби, како би се искључила свака могућност сукоба интереса.

Српски центар екологије