Траг у времену из црног шешира

Пише: Комнен Коља Сератлић
3.10.2018.

*Аутор је дугогодишњи дипломата, члан УНС-а, прим. ред.

У последњем тексту под насловом „Лудило“, изнео сам четири и најавио да ћу писати до петстотог лудила. Међутим након наведене изјаве у наслову, нека овај текст буде лудило над лудилима.

„…СЛОБОДНО МОГУ ДА ГА ОТЕРАЈУ У МАЈЧИНУ…“

Да ли знате ко је ово изјавио? Ето, нећу вам рећи, сами одгонетните.

Зове ме пријатељ из Београда и каже: “Слуша ли Га, изјавио је: „… слободно могу да га отерају у мајчину“. Кажем му да нема смисла том човеку, који се лавовски бори да спаси Србију, пришивати тако нешто. Пријатељ се наљути.

Отворим ову кутијештину звану компјутер, ишчитам излагање (Његово) и уверим се да је то изјавио. Не могу да верујем својим очима. Извиним се пријатељу, а он дода да је иза те изјаве уследио бурни аплауз.

Док сам био средњошколац и гимназијалац, ја бих се потукао када ми неко опсује мајку. Псовање није примерено иоле образованом човеку (не мора бити образован, доказно је да мање образовани мање псују). Има земаља у којима су псовке сочне, као у једној нама суседној, а има крајева у разним земљама где се више псује, а има где нико не псује. У Србији, нажалост, осим нас одраслих (а коло у псовању воде моћници), ђаци много псују, посебно су се девојке – ученице – пропсовале. Псовање је, како то кажу под мојим горовитом Дурмитором – постало„ИН“.

Ко нам Га је послао?

Човечанство вековима чека да Христос поново дође. Он је то и најавио када је своје ученике припремао за одлaзак. Рекао им је да ће када поново дође судити свакоме по његовим делима, „јер доћи ће син човечји у слави Оца својега са анђелима својим и тада ће вратити свакоме по делима његовим“ . Мат. 16, 27.

Ми Срби смо имали срећу да нам Га је неко послао (тј. квазимесију, прим. ред). (Дигресија: годинама сам писао, први и једини, да се зна, да ће се Његов бивши Капо ди Капо вратити из Хага када СРС постане руина. У супротном, никада се неће вратити, као многи који су завршили у Хашком казамату (отровани, обесили се, осуђени на 40 и више година, и сл). И тако и би – не по Јевађељима, већ по моћницима – распаде се СРС као кула од карарта (Капо ди Капо бивше велике СРС се врати, сада је политичка прошлост, дозвољено му је да прича и галами, како су европски и светски моћници и предвидели).

Нормално, ти моћници су знали да се тако једноставно не може разбити најмоћнија партија. Створише другу, од те моћне нову моћнију (знали су да ће поприличан број из других пропалих партија бити пребези у ту нову партију, многе су наговорили, а неке натерали, убацили да их активирају када буде требало). Пар година раније извадили су из блата СПС, што је недопустиви безобразлук, с обзиром на то какву је пустош оставила у Србији – корупцију, криминал, убиства. Чак су направили коалицију СПС-а са већ пропалом жутом партијом (ДС), мислећи да ће је тако одржати на власти (вођа Еспееса није бирао са ким ће, слушао је моћнике, само да се докопа власти, иако су се Деесовци и Еспеовцо-Јуловци годинама свађали, пљували, убијали. Плус, Досманилије су послале у Хашки казамат Милошевића и све друге које су им затражили моћници.

Овај што је наредио да се тера у мајчину, када разбише СРС – нестаде. Појавише се разне спекулације, те отишао у Русију, те отишао у Империју зла, те отишао у нама Србима пријатељску и драгу, вековима драгу, nota bene, Енглеску. Не знам где је био, а када о нечему ништа не знам о томе и не пишем.

У тим временима позваше ме (био сам члан СРС) двојица високих функционера те странке (један је, нажалост, у међувремену умро а други је дипломата) на ручак у Орач (нема више ни Орача ни многих старих, култних српских кафана, нема више ни оног лепог Мажестика, и још лепшег Руског цара од кога су направи праву свињарију, ни Мадере, сада је власник један шмркаавац, све су то млади лавови уништили по наређењу европских и светских лутајућих циркузаната – мноћника, да затру срспку традицију, културу, ћирилицу, православље). На ручку предложих четири назива нове странке. Не – рекоше – имамо назив. У једном моменту се поведе разговор о Њему. Ђаво ме натера да кажем: ако ОН буде у тој новој странци, мене нема (тако сам завршио иначе кратку страначку каријеру).

И тако нам Га послаше, уместо Христа, да спаси српски народ. И не само српски, јер Србија има и националне мањине. Додуше, Срби немају ни приближно права и слободе као националне мањине. Лично мислим да би требало спашавати и друге народе – зашто само Срби и Србија, да буду привилеговани?

Дакле, Његове заслуге су огромне. Спасио је Србију од пропадања, како рече један виртуелни министар ових дана (виртуелни, зато што је ОН и Председник и председник Владе и министар свих ресора, што је сасвим нормално, када нам Га је неко послао уместо Исуса Христа). Када се једна земља спашава, не бирају се средства.

Између осталог, отео је нама богатим пензосима милионе евра и добро је што је то урадио. Ми пензијске бубашвабе и не заслужујемо да живимо. Зар није Билдерберг група пре седам-осам година донела одлуку да би три и по милијараде старијих од 65 година требало ликвидирати (извршити еутаназију) „да би остали нормално живели“? Незаконито отете пензионерске паре (јер ни један пензионер није добио решење, посeбан је криминал да је неуставни закон истекао још пре годину дана) давао је шаком и капом Шиптарима, Српској, односно владару у Српској, затим Клинтону, Порошенку, Сребреници, посебно Северу Космета, а са Севера Космета су скоро све те паре враћане (шта причаш, шта баљeзгаш, коме враћeне?).

Правосуђе је довео у ред тако да буквално и не постоји. Шта ће Србији Правосуђе? Владање и Правосуђе не иду заједно, политика и Правосуђе не иду заједно, војска и политика не иду заједно, црква и политика, такође, не иду заједно. У Србији је све то једна папазјанија, бућкуриш. К томе, неке бивше политичке мизерије и неки незаменљиви новинарачићи, чак посланици, откривају нам шта је радио Милошевић, неки генерали, други политичари и тако свкодневно трују овај, већ отровани народ. Где су они били када се то што данас тврде догађало? Били су мањи од маковог зрна. Лако је лапрдати када своја „открића“ стављају у уста онима које је Свевишњи поодавно позвао на исповест.

Послали су нам Га (квазимесију, прим. ред.) да све „изнова створи”. Код Њега не постоје тајне. ОН од народа ништа не крије. Он је двадесетчетири сата са народом. Каже да све што је урадио, не би могао да уради без народа. А, затим (јер не уме да мисли узрочно-последично) „мало“ опљуну по нама Србима (да сам то прочитао у неком другом тексту, а не у Његовом говору Есенесовцима, мислио бих да је изјаву дао неки Крват, у најмању рука Колинда): „…Срби више воле да плачу за нечим што је далеко, него да нешто имају у својим рукама“. Тако се стави изнад свих Срба.

„забележено” фебруара 2014

Све што је рекао о народу и Србима, ја му верујем, јер да то није тако не би оволико и овако, уз терање у мајчину – владао.

Ми Срби смо најпослушнији народ на свету. Сагнули смо главу, виримо као мишеви испод наћава, апалудирамо Му. И не само њему.

С обзиром на то да сам јавно у писаним и електронским медијима од петооктобарске пироманске и рушилачке у сваком погледу – револуције, које се и њени креатори, још живи бојовници, данас стиде (никaда нећу заборавити како су запалили историјско здање, које нису запалиле бомбама ни Хитлерове штуке шестог, седмог, једанестог и дванестог априла 1941. године, како су покрали вредне уметничке слике, старинске столове, столице, тепихе), сматрао сам и сматрам да се Србија и српски народ могу решити пошасти која се накотила, само владавином десет просвећених цивила пет година, без партија и сурове, крваве партитократијске борбе, без Парламента. Или, можда, као што су урадили многи, од Ататаурка до данашњих дана (генералисимус Франко, генерал Медиси, генерал Видела, генерал Пиноче и др) – све модерне државе су произашле из диктатура.

На крају, да се вратим наслову – и моја маленкост и многи су отерани у мајчину, јер смо се позивали на Њега. Да подсетим – своједобно смо слали дописе у којима смо се позвали на Њега да ће нас примити на разговор, односно обећао је да ће од пет ујутру примати на разговор све оне који имају неку муку и неправду. Из Кабинетa су одговорили (и мени лично, имам допис) да ће јавити када ће и ко доћи на разговор.

„Обећање, лудом радовање“.