Балкан инфо, 17.6.2018.

Гостујући на интернет телевизији Балкан инфо 17. јуна др Драган Петровић је у двоипосатном интервјуу Теши Тешановићу одговарао на низ питања у оквиру више тематских блокова.

По питању Косова и Метохије, српски је интерес да се не омогући тзв. Косову, столица у ОУН. Напротив, српска страна нема интереса да поштује једнострано Бриселски споразум, који са једне стране нема међународну ваљаност, не поштује га Приштина, а најзад, што је вероватно најважније – не доноси ништа добро Србима.

Вучић се  на крају тзв. унутрашњег дијалога о КиМ суочава са тим да огромна већина друштвене и научне елите, али и јавног мњења у целини, без обзира на блокираност и једоностраност медијске сцене у Србији, не подржава давање столице у ОУН Приштини, нити сличне капитулације. Русија, земље БРИКС, пет чланица ЕУ, потом Израел и низ других важних чинилаца у свету инсистирају на  Резолуцији 12 44, што налаже и Устав Србије, огромна већина народа, и национални интерес.

Посебну забринутост за позицију Срба на северу Косова изазива чињеница да је власт у Београду, на челу са Вучићем, протеклих година Бриселским споразумом и његовом операционализацијом значајно умањила безбедност српске стране на тим просторима (рушење цивилне заштите, деблокада моста на Ибру, преношење ингеренција српске полиције на Приштину и др.), што је сада важан фактор у дестабилизацији српске позиције уопште.

Са друге стране, повратак на статус кво, замрзавање сукоба и омогућавање руској страни да има већи утицај у региону признавањем дипломатског статуса еколошке базе у Нишу, као и билатералним споразумима, улазак Кине на Балкан, сарадња Београда, Атине, Подгорице и Скопља по питању албанског ревизионизма, су неки од низ мера који се могу у будућности предузети.

Друга велика тематска целина је однос према великим силама, где је Петровић анализирао историјски и савремени контекст. Геополитика великих сила, почевши од Новог века, према српским и балканским просторима, по њему указује да је Русија најнаклоњенија, а њен највећи ривал Британија управо најмање наклоњен православним хришћанима и Словенима на Балкану.

Британија је током готово читавог ХIХ века подржавала Турску насупрот ослободилачких тежњи балканских хришћана, потом чак  и као чланица Антанте слала флоту против Црне Горе и Србије да се повуку из Скадра 1912-1913, имала неискрен и лажан однос према нама у оба светска рата иако смо били на истој страни.

Петровић указује на то да су САД, ушавши постепно у европске послове, много прихватиле од британске традиционалне политике, укључујући и односе на Балкану, што рецимо није био случај у јеврејско – арапском спору.

Посебна реч је била о положају Црне Горе у новијој историји, о борбености и истрајности Црногораца, тешким борбама са Турцима у Новом веку, продору Омер паше Латаса два пута на Цетиње, биткама на Фундини и Вучјем долу, опсади Скадра 1912,  и осталим великим победама и храбром држању црногорске војске. Црногорска државност кроз историју је постојала и када су у неким случајевима Србија и друге српске земље биле привремено покораване, али то није доводило у питање посебан положај Црне Горе као Српске спарте у читавом Српству. Парадокс је да је протеклих година британска маркетиншка агенција сугерисала промену црногорске традиционалне тробојке ка ратном барјаку са Вучјег дола, као део пројекта умањења и чак негирања српског идентитета Црногораца кроз историју и данас.

Тема завршног дела емисије билo je појављивање политичке организације РОД, тј. представника парламента српске дијаспоре на унутрашњој политичкој сцени и њено деловање и у Србији, као и укупни односи у опозицији.

https://www.youtube.com/watch?v=kyBXao3LL6k&t=6014s