Средином 90их један бивши колега из „јавне безбедности“ ми је рекао да у неким полицијским станицама централних београдских општина је готово немогуће добити прекоманду, и то на нивоу „позорника“, без подмазивања са неколико хиљада марака. Разлог је по њему тај што је позиција „полицајца-позорника“ (читај „пендрекаша“) у београдском центру веома профитабилна, и да они (корумпирани- лично верујем да су такви ипак били у мањини) „срећни позорници“ који испослују посао у „кругу двојке“, не да веома брзо поврате тај новац, кроз рекетирање и пљачку, већ га за пар година вишеструко умноже. Иницијално нисам могао да поверујем у тако нешто, опет познавајући тог колегу (и мог доброг пријатеља) нисам имао разлога да му не верујем…
…Неких десетак година касније у Београду сам се срео са једним младим свештеником (који је службовао у унутрашњности). Током разговора, када сам га питао зашто не службује у Београду, јер тамо му је цела ужа породица, он ми је након кратког устручавања, одговорио да би радо био свештеник у Београду, али да нема две хиљаде евра да „подмаже“ надлежног владику, и да је у то време било готово немогуће добити парохију „без подмазивања“. И тада ми је било тешко да у то поверујем, ипак нисам видео никакав разлог зашто би тај млади свештеник све то измислио…

…Како године иду, наше друштво пропада све више, и материјално и духовно, корупција се дубоко усадила у све сегменте нашег друштва, укључујући и једну од наших најугледнијих, не само верских већ и националних институција- СПЦ- У тако нешто је ипак све лакше поверовати, нарочито после овог последњег „крагујевачког случаја“- где Владика Јован из цркве протерује, у народу омиљеног, свештеника Сашу Огњановића, само због тога што одбија да својим, све више социјално угроженим, парохијанима намеће „зацртани црквени харач“, већ своју службу (Господу и верном народу) наплаћује на добровољној бази, често служи и бесплатно- што на крају крајева једино и јесте хришћански…

…Овај пут разлика је у томе што наш народ није ћутке прихватио овај најновији „црквено-институционализовани зулум“ и својим масовним протестом јасно ставио до знања шта мисли о корупционашком деловању неких наших владика.

…Такође, овакви случајеви спонтане побуне грађана и верника, у последње време постају све чешћи. Као што знамо, недавно су родитељи у једној београдској општини веома бучно и масовно одреаговали на политичку смену омиљеног школског директора.

…Да ли су ови све учесталији, праведни и огорчени протести потлачених србских верника и грађана, најава неких нових времена, и повратка личног и националног достојанства наших, до сада „беспоговорно-покорних“, грађана, остаје да видимо…

…Лично се надам, да ће наш народ ускоро схватити да је он једини који може себе да спаси суноврата, у који нас убрзаним корацима воде данашњи квази-национални лидери- и са својих рамена збаци наметнути и понижавајући јарам. Јер како једном наш чувени песник Алекса Шантић рече:

ВОЛОВИ ЈАРАМ ТРПЕ, А НЕ ЉУДИ!
БОГ ЈЕ СЛОБОДУ ДАО ЗА ЧОВЕКА!

Миодраг Новаковић

***

———-

30.11.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић