30 сребрњака, илустрација
- Не тражите издајнике међу скврченим носатим патуљцима са врдајућим очима који трубе о супериорности наших противника и о узалудности сваке борбе. То нису издајници. То су агенти утицаја
Роман Носиков, фото архива
Када те врбују непријатељи твоје земље – никада ти неће рећи да желе да је ти издаш.
Никада. Ни-ка-да!
Увек ћеш од њих чути да траже правог патриоту који ће имати толико смелости да започне борбу против режима који твоју земљу води у ћорсокак.
Зато је издајнике и не тражим међу скврченим носатим патуљцима са врдајућим очима који трубе о супериорности наших противника и о узалудности сваке борбе.
То нису издајници. То су агенти утицаја.
Зато тражим ватрене патриоте. Непомирљиве. Величанствене и благородне. Такви не шушљећу. Такви ричу. Они саопштавају. Они су изванредни. Они нису заљубљени у саме себе. Они се напросто људима допадају.
Дакле: тражим бескомпромисне. Оне који Отаџбини желе све најбоље.
Такви свако ваше мирење са недостацима Отаџбине жигошу као компрадорство, попуштање и сервилност.
Њихов патриотизам се изражава у мржњи и презиру према објекту патриотизма.
Такви су дужни да буду принципијелни, славољубиви и заносити. Они се све време морају показивати пред целом јавношћу. Они се морају стално уздизати над свима и бити кокетни.
Моменат за врбовање долази у моменту када Отаџбина не испуни неки њихов нарочито важни каприц или страсну жељу.
У таквом тренутку њима остаје само да замисле да су сви око њих издали Отаџбину. Са мале памети, из подлости или због слабости, али – сви.
Моменат у којем се потенцијални издајник-патриота претвара у реалног издајника – може се препознати по његовој реторици.
Отаџбина је од тог момента осуђена на пропаст. Зато што се оно што је осуђено на пропаст не може издати, а самим тим ни он није издајник. Отаџбина ће неизбежно пропасти, па је зато оно што он чини – спасавање макар части Отаџбине.
Зато такав стално тражи доказе осуђености на пропаст и никада му их није доста, његову унутрашњост жеже и рањена охолост.
Разлика између жељеног и добијеног – између замишљеног себе и себе стварног – своди с памети.
Он мрзи све који раде за Отаџбину. Такви су за њега жива опомена.
Он невероватно завиди. Чак и ако је богатији од вас. На месту ваше кућице у селу видеће дворац циганског барона.
И код вас ће увек тражити новчаник са 30 сребрњака.
Зато је он невероватно усамљен. Потребна му је компанија.
Он завиди свакој срећи: и на деци, и на онима који се воле, чак и на вашим домаћим животињама.
Он од свега тога није у стању да у свему томе има задовољство. Његов извор је отрован.
Сваки пут када плаћа флашу скупог алкохола – присети се како је тај новац зарадио. У суштини: купује да би заборавио.
Невероватно му је важна сопствена одважност. Невероватно је осетљив на питања части. Иза тога, као иза маске, крије и од себе и од других људи истину коју никоме не сме открити.
Ово нису обележја само оних који су издали Отаџбину и патриотизам. Ово важи и за односе међу људима: за бизнис, породицу, пријатељство.
Само се осврните око себе.
Роман НОСИКОВ, публициста
ИЗВОР: ФАКТИ
6.9.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Ко умре за правду искрено волећи отаџбину васкрснуће,а ко живи у неправди и издаји отаџбине умреће да никада не васкрсне. Када се једном направе листе правих патриота и издајника,размислите где ћете се сврстати,јер Бог све види,нема ништа тајно што неће бити јавно,јер земаљско је за малена царство а небеско навек и довека.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Е мој Мико,
Између осуде и пресуде некад прођу вијекови.Све је тачно што си написао,али нажалост наш народ никад није успио да сам састави двије чисте.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
РОДОЉУПЦИ – ЈУДЕ
Није било већих српских патриота од Томислава Николића, Александра Вучића,, Матриновића, Ивице Драчић и Вука Драшковића. Игора Мировића, а гле данас од њих нема већих еврофанатика, издајника. Ако би набрајао интелектуалце, јавне личности, редитеље , писце, академике који су се придружили издајницима а некада љубили Југославију као „зеницу ока свог“ а потом напрасно постали велики Срби да би данас били највећи издајници и Сорошеви плаћеници , Родоначелник српске издаје није Вук Бранковић већ најогавнији шљам и изрод српски Вук Драшковић. Између њега и Вучића је, додуше, мртва трка у издаји Чим му Вук побегне за главу Вучић га стигне и престигне. Владајућа издајничка „боранија“ за њима трчи маратон у нади да ће у издаји да престигну Јелену Милић. Наташу, Кандић, Соњу Би(серко) , Соњу Лихт, Верана Матића,Чанка, Чеду, Жене у црном, Небојшу Крстића, Душана Ковачевића. Жарка Кораћа, Весну Пешић,Шутановца, Зорана Живковића итд. Срећом ничија није горела до зоре па неће ни њихова. Све њих чека народни суд који према издајницима никада није био милостив.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Аутор као да је преписивао са простора региона…
Свиђа ми сеСвиђа ми се