1 reply »

1. „Зар нам је мало примера у историји нашег битисања кад је продана вера за вечеру?“

   Наравно да није мало таквих примера,ал један од таквих примера је и Марко Радосављевић.
   Који упорно брани јеретичку и расколничку СПЦ и светско псеудоправославље,које је од Цркве Христове отпало још 1924. године,и који са таквим „делима“ мисли да богу службу чини.

   А пошто такви(све помесне „цркве“) од 1965. године имају унију са латинима(више о унији светског псвеудоправославља са латинима можете прочитати у књизи „Јединство цркава се догодило“,коју можете наћи на сајту Светосавска Србија),обавеза свих оних који их по свом јеретичком умовању сматрају „црквом христовом“ је да признају и као „блаженог“ злочинца Степинца.Јер док гот такве(расколнике новокалендарце,новопасхалце,јеретике екуменисте – светско псеудоправославље) сматрају „црквом христовом“,док гот се позивају на то „да су они спц“,они га де факто признају као „блаженог“,иако упорно понављају,као што то и сам чиниш Милоје,“не признајемо Степинца,ми смо антиекуменисти“ и сл.Са тим речима можете преварити само оне наивне,јер дела говоре више од хиљаду речи.

   Пс. Искрено се надам да ће овај коментар бити објављен,због духовне користи многих заведених од стране екумениста,а и од стране ових лажних ревнитеља.Већ сам једном приликом коментарисао један текст Владимира Димитријевића који сте објавили где говори о доласку архијеретика папе у Србију,ал тај коментар никада није ни објављен,из само вама(администраторима овог веб сајта) познатих „разлога“.Јер колико гот у самим коментарима био оштар,трудим се да наводим чињенице,чињенице и само чињенице.Јер то је једини начин да бар неко духовно прогледа и да побегне из овог духовног мрака који на жалост многи зову „светлошћу“,из ове лажи које многи зову „истином“.А ако се бар један човек освести,то је велика радост на небесима.

   Свиђа ми сеСвиђа ми се