Рајица Марковић

Привилегија је скривено име зле слободе. Зла слобода је свака слобода која превазилази дозвољену законску меру и задире у туђу слободу.

Меру људске слободе, поред апсолутне мере Божијег закона и благодати, одређује и правна законска мера по којој би људско друштво требало да функционише.

Свети Апостол Павле каже: “Све ми је слободно, али ми није све на корист“ мислећи на корист по питању спасења душе. Хришћанин је дужан да се уздржава и одрекне злих слобода а да добровољно служи слободи добра.

Светски закони се не баве стварима душе, они се ограничавају на законе тела. Телесне прекршитеље закона кажњавају телесним казнама а оне који служе телесним законима награђују телесним привилегијама.

Кад се деси да се власт дрзне и почне да злоупотребљава слободу у тој мери да пређе границе законом прописане норме, она прелази у терор и владавину зла.

Таква власт својим сарадницима дели привилегије које су као што рекох зле слободе. Тим злим слободама привилегованих сарадника зле власти, умањују се и укидају загарантоване законске слободе непривилеговане већине.

Већина види да закон није исти за њу и привилеговану мањину. Види да сарадници власти не сносе казнене последице за кривична дела која врше. Већина види али немајући страха Божијег подлеже дрхтању од недоличног људског страха и прави се да не види то што види.

Да ствар буде још гора најбројнији представници већине траже могућност не бирајући ни средства ни начин да се и сами прогурају у привилеговану мањину и зграбе привилегију. То што им успе да уграбе трошкаре у сластима тела и на пропаст душе.

Због ових жеља за привилегованим уживањима зле слободе изумиру радници а преко сваке мере се умножавају високошколске битанге.

Рајица Марковић

—————-

20.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић