* Ирина, разни медији разматрају ту пошаст, свако из свог угла. Данас се према Вама, као координатору покрета, сливају разне информације о тој теми, како из Европе, тако и из Русије. Шта Ви мислите, да ли заштитиници људских права отворено говоре о томе? По Вашем мишљењу – да ли је све отворено и реално приказано?

Знате, први мој чланак на ову тему у новинама „Завтра“ био је у мају 2013. године. Прошло је свега пола године и јавно мнење се стварно изменило. Државна Дума је усвојила низ законских пројеката. Сви су видели догађаје у Француској, где су милиони људи изашли на улице. Али ствар је у томе, што у Европи већ постоји нови тип геј – владa, којe не слушају традиционалну грађанску класу. Реч је о геј-диктатури, содомитској-диктатури или хомо-диктатури, можемо их различито назвати. Притом је као главни инструмент ове диктатуре изабрана толеранција. Целе државе масовно прелазе на такво образовање, где се у школама деци забрањује коришћење термина “дечак“ и “девојчица“.

У мом првом интервјуу најсензационалнија је била информација, да је у Норвешкој приближно 19 000 породица препрофилисало своју децу од дечака и девојчица у „друге родове“. Тада, у мају, објављивање чињенице о трансформацији деце у мутанте у европским земљама, било је ризично. Чинило се да људи то неће разумети. Али развој догађаја у Француској је показао да опијеност гендером (родом) није захватила само Норвешку. Идеологија „светског гендеризма“ показала се много агресивнијом него норвешки експеримент за репрограмирање новорођенчади.

У пролеће 2013. године, Синдикат наставника и педагога Француске је отворено подржао геј-револуцију владе и гласао за укидање „дечака и девојчица“ у свим школама Француске. Ради се о томе да, победивши у Француској, заступници гендер идеологије траже апсолутну „слободу“ у избору пола за свако француско дете по рођењу. При чему „девојчице“ и „дечаке“ нису само укинули у Француској, већ су природни пол практично исључили из списка, како предлаже „родни избор“.

Сада треба изабрати из списка који се повећава, не из дана у дан, већ из часа у час – списка содомских родова: гејева, лезбејки, бисексуалаца, трансгендера, гендероквирова итд. Листа изопачења се непрестано допуњује пошто се слобода порока показује као безгранична и апсолутна. Наши медији углавном само говоре о дозвољавању геј-бракова и „нетолерантном“ гневу дела становништва због тога.

Наравно, нису се сви родитељи у Француској обрадовали што ће сада њихова деца уместо буквара учити „азбуку гејства“ под називом „Тата носи хаљину“. Управо тако се  назива основни уџбеник  о родној једнакости и сексуалној разноврсности нове Француске! При свему томе нови геј-диктатори већ озбиљно прете да униште малтене сву класичну књижевност, коју су написали, са њихове тачке гледишта „родни инвалиди“: мушкарци и жене.

Прећуткивања има врло много. Још увек неће да кажу целу истину. Мада је истина врло проста: прави и једини циљ тих геј нељуди су – наша деца. У данашњем свету више није потребно ратовати са државама, например, освајати Русију. За уништење руске цивилизације довољно је заробити 20 милиона наше руске деце, развратити их, преправити њихов менталитет – и будућности Русије неће бити.

* Будућности неће бити не само за Русију, него и за сав остали део човечанства који стане на тај пут деградације. Данас нас различити коментатори, иронизирајући на дату тему, свесно или несвесно, одвлаче од питања о насилном државном развраћању деце. Ако се геј брак призна као законски, законско ће постати и “очинство“ гејева над усвојеном децом. А то је, опет, законита форма педофилије. А такве деце је  потребно све више и више и управо зато су потребни сви ови “гендерни“ програми. Новинари коментаришу: “ти гејеви су врло забавни, а зашто и не би били? Зашто Ви показујете некакав невероватан архаизам?’

Може им се одговорити овако: Да ли сте Ви сте спремни да по некаквом измишљеном узроку уступите своју децу „служби заштите детињства“, која ће их предати у пријемну геј “породицу“, а  они ће, искористивши их, да их преда у следећу, а они опет у следећу? То је реалност многих европских држава, а такође и успешан вид бизниса.

Често се проблем терминолошки маскира: изопачене људе називају хомосексуалцима. Рекло би се: коме и чему су опасни хомосексуалци? У свом грехопаду Европа је одавно прошла ту етапу. Хомосексуализам је архаизам. Како је дошло до тога, разумљиво је из православног поимања греха. За западног човека, грех је прекршај закона. Данас су једни закони – једни и прекршаји, сутра су други закони – други прекршаји се санкционишу. У православљу грех – је болест. Ако се не лечи покајањем његово дејство се појачава. Грех содомије такође има свој развој. Сада његове жртве постају и деца и чак – незаштићена новорођенчад.

Да, данас на западу у многим местима отоворено постављају као задатак промену новорођених. Та бесмислена идеја није се појавила ни данас ни пре 10 или 20 година. Пре отприлике 1 века у Великој Британији и САД били су разрађени специјални  програми за присилну промену деце. То су пројекти сексуалне инжењерије за тотално преваспитавање деце. Заправо су идеолози хомосексуализације изјавили још пре једног века – да су њихови  главни објекти промене – новорођенчад и деца до говорног узраста. Деца немају схватање норми, не знају шта је “добро“, а шта “лоше“. Са тачке гледишта содомиста, деца не знају да ли су “дечак“ или “девојчица“. Већ тада су почели да спроводе експерименте за промену пола код новорођене деце. Ти нељуди отворено изјављују да пол уопште није урођена карактеристика детета већ некаква социјална карактерстика која настаје у процесу васпитања – гендер, род.

После прошла два светска рата те методе су почели да примењују на „гендерним полигонима“ у северним државама – у Шведској, Норвешкој, Данској и Финској. Тамо су чак отварани геј дечији вртићи. Најпознатији од њих у Шведској носи назив „Јагалија“. У том дечијем вртићу за децу до шест година старости спроводе се нељудски тренинзи. Страшно је уопште о томе и говорити, али такве установе за преправку деце у други род (гендер), то су у суштини дечији конц-логори, где се под заставом толерантности развија педофилија.

У државама као што је Шведска, Данска, Швајцарска неки посланици су отворено затражили да се не сматра прекршајем полни однос родитеља са рођеном децом и  делегати тих држава су озбиљно ово разматрали и чак ставили на гласање легализацију инцеста у 2010. и 2013. године у својим скупштинама. Министар за дечија питања Норвешке је у мају 2013.године изјавила  да се у циљу борбе против епидемије инцеста у свим 1. разредима државних основних школа уведе у распоред предмет “Инцест“. А канадски парламент је са једним гласом против, још 2011.године, практично једногласно признао „педофилију“ – за нормалну сексуалну орјентацију .

Авај, у Европи има странака које истрајавају на томе да све форме педофилије буду легитимне, коју сада називају „интимни међусобни односи међу поколењима“. А које су то форме? Педофилија – одрасли општи са непознатим дететом, инцест – одрасли ступа у интимне односе са дететом сродником по крви, инфантофилија – одрасли ступа у интимне односе са новорођеним или са децом до говорног узраста. То постоји већ много година, отворено се проучава на Западу, подробно се анализира на разним сајтовима.

Као најновија мода у Европи, јавља се епидемија „инфантофилије“. Масовно силовање новорођенчади више никог не изненађује. Суђење инфантофилима у Холандији претвара се у прави пропагандни шоу те чуме. Највећи судски скандал у Холандији 2012-2013. године постао је процес над „монструмом из Риге“. Та звер – богати млади геј и његов партнер су хтели у почетку да усвоје децу за своје задовољавање у разним државама, али нису успели. Онда су почели да раде у дечијим установама Холандије, као дадиље,  при чему су их интересовала искључиво деца пре говорног узраста. 2012. године тај „холандски геј пар“ признао је да је ступио у интимне односе (ми би рекли – силовали) скоро са стотину деце. Најмлађа жртва овог истополног пара је била беба стара САМО 19 ДАНА, а најстаријој жртви је било 2,5 године. Али у целој тој причи има један детаљ који сведочи да се инфантофилија шири по Европи брзином „заразе“ или епидемије. Ради се о томе да је при хапшењу тог истополног пара била је заплењена огромна количина терабајта материјала – сачуване порнографске фотографије и видео продукција са учешћем мале деце. Содомисти су једноставно као звери.

* Не, такво поређење би било увредљиво за звери. То је најнижа форма живота. Бесполне форме живота постоје код бактерија. То јест, то је суштинска побуна против Бога. Круна стварања спушта се до најнижих форми живота.

На недела „холандског геј пара“, који је силовао око стотину мале деце, није стављена тачка. Изгледа да тај „процес века“ озбиљно покушава да се искористи за промоцију инфантофилије, као нормалне сексуалне орјентације на Западу. Већ следеће године је била ревизија овог процеса. У штампи су писали,  да је скоро сва локална медицинска јавност устала и рекла да је та истополна заједница поступала са децом сасвим нормално и да се силовање мале деце до говорног узраста наводно не може сматрати насиљем. По кривичном закону Холандије, с обзиром да жртва није показала никакав отпор, произилази, да „насиља“ није ни било.

У додатку су изјавили , да су холандски доктори усвојили инфантофилу дијагнозу „хиперсексуалност“, који се по мишљењу психијатара испољава у тој форми. Није тешко приметити да нетрадиционални кругови европског друштва упорно истичу инфантофилију као алтернативну и одговарајућу форму сексуалног изражавања.

* А други традиционални орјентисан део становништва, испада да уопште ни на какав начин не реагује.

Каква је била ситуација са родитељима жртава тих холандских инфантофила? Штампа је објавила, да по данашњим европским нормама, родитељи жртава инфантофила немају право да иступају као сведоци, нити да дају доказе у вези силовања ни полицији, а ни суду. То значи, да су деца у Европи са правног гледишта већ у потпуности отуђена од родитеља. Уколико новорођени сами себе не могу заштити, а њихови родитељи су са правног гледишта неутралисани, испада да су сва права на страни гендер-мутаната.

Са мојим рођеним сином се десила слична трагедија у Норвешкој. Ми смо тада живели тамо и у фебруару 2011. моје 4-годишње дете ми је испричало, да је отац – Норвежанин ступао са њим у  некакве чудне односе. На тим оргијама су наводно присуствовали и мушкарци, жене, друга деца, чак и животиње. За мене је било немогуће да поверујем у тај апсурд и ја сам направила неправилан корак – отишла сам у полицију.

Природно, норвешки систем је посматрао мене као „нетолерантну“ према „експериментима са децом и животињама“. Оно што је мене као Рускињу шокирало је: за судије, експерте, адвокате, учитеље, васпитаче и комшије, то је била „обука деце разним формама сексуалне разноликости“. Ако се раније у Норвешкој одрађивала идеологија мултикултурализма и сви досељеници су се преваспитавали у обезличене безконфликтне „грађане света“, сада се норвешки експеримент назива „равноправност свих форми сексуалности“. Сложићете се, да је то потпуно чудно, неприродно, што не може ући у главу човеку са традиционалним вредностима.

* Европа није увек била таква. XIX век-то је још увек друга Европа. Предратна Европа је у многоме стајала на хришћанским вредностима и испољила је то тада у херојској форми. Када је Хитлер преваспитавао немачко друштво, он је за почетак део становништва провео кроз концлогоре и Немци су постали оно што су постали.

Затим је почела политика чишћења нације од дегенерика. Уништавали су душевно болесне, оболеле од Дауновог синдрома и др., укључујући децу. По сведочењу руских емиграната, лутеранска црква се трудила да спасе те људе, не гледајући на опасност. Намерно наводим пример из историје 3. Рајха, као најуспешније форме Европске уније, створеној на европском континенту, скоро ненасилним средствима.  Изузетком се могу сматрати Пољска и Француска, које су ратовале против Немаца.

Данас се европски традиоционалисти – хришћани, по мом мишљењу, налазе у тежој ситуацији него у Хитлерово време и они са надом гледају у Русију. А како геј диктатура фунционише у Русији, ко се јавља предводником ове идеје, који су им начини деловања?

Један од директора ЦИА, говорећи о немогућности сламања Русије у отвореној борби и указао је на својеврсни “заобилазни маневар“: “Ако Русију не можемо победити, онда је треба морално развратити“, предложио је шпијун број један у Америци. Зато је веома могуће, да се изградња светског педо-поретка, спроводи и по плановима ЦИА. Тј. нације и народи се могу данас искоришћавати као „нови тип оружја за масовно уништење“. Блогосфера је пуна докумената и статистике на ту тему. Довољно је на интернету укуцати речи „напад на породицу под видом “лечења“ дечјег неблагостањa у САД“, нпр.

Замислите се над том простом чињеницом: данас је у Русији директор фонда ОУН УНИЦЕФ Ентони Лејк, стварни кандидат за директора ЦИА. Управо он, признати експерт из области националне безбедности у САД, Клинтонов саветник (који је и предложио Лејка за директора ЦИА 1996.год), данас се јавља као главни заштитник деце у Русији. Испало је да управо тај човек надгледа сва питања у вези са престројењем узајамних односа родитеља и деце у Русији, а такође и сва питања о развоју и промоцији антипородичне политике у Русији?

Мислим да ово довољно јасно показује колико је стратегијски за САД важан овај циљ: наша деца.

Једна од основних организација које сарађују са УНИЦЕФ-ом је Министарство образовања и науке, које је одговорно за сва дечија питања у Русији, укључујући и промоцију  сексуалног васпитања у школама Русије, под надзором особа типа Лејка.

Осим Лејка, на територији Русије, на пројекту моралног развраћања руске деце, делује још хиљаде особа, америчких и европских грађана или агената, окупљених у различите дечије организације. Они раде у нашој земљи под окриљем разноразних фондација, који се наводно боре са суровошћу у руским породицама, наводно „спречавајући“ породично насиље, а у ствари спроводе своје дело развраћања руске нације.

* Да. У Америци председник полаже заклетву над Библијом. Али последњи од њих – Обама, „после дугог размишљања“  признао је законитост геј-бракова. Вероватно никада није ни читао, а ни отворио ту Књигу да сазна шта је тамо написано поводом предмета његовог „размишљања“.

Сваки сатанизам се изграђује на блефу. То што је сада распрострањено међу владајућом елитом Европе и САД, уопште не значи да ће их прихватити широки слојеви становништва. Свако друштво има свој морални потенцијал, неку врсту „народног имунитета“. Зато чак и у Италији донета нова правна норма уопште не значи, да ће тамо неки Сицилијанци почети да се обраћају оцу речима „родитељ бр. 1“, а мајци „родитељ бр.2“.

Али у данашње време деловање није усмерено према одраслима, чак ни према младима, већ је усмерено према новорођенчади. Глобални геј-пројекат је изграђен на технологији принудног одузимања деце из традиционалних породица, првенствено пред-говорног узраста или у моменту рођења. Одузето поколење нељуди намеравају да васпитају на новим филмовима, књигама и новим терминима.

* Не треба о томе процесу говорити као да је завршен.

Тачно, хомосексуализација света тек почиње. Али она се тако брзо развија, да су се представници традиционалних породица већ нашли под притиском.

* Чему све то води? Можда ће и у Европи настати раскол у друштву?

Али схватите, то што ми сада посматрамо на Западу, изграђивало се више десетина година. Да би принудно променили децу, потребно је, као минимум, одузети дете, одвојити га и преузети од традиционалних родитеља. Крајем прошлог века на Западу је већ био укорењен правни систем под називом „јувенилно правосуђе“, наводно ради „заштите деце“. А у ствари, под термином „заштита деце“, јувенали схватају „ослобађање“ деце од рођених родитеља, што није ништа друго до јувенилна отмица.

Као последица тога, три Хашке конвенције о деци озакониле су чињеницу да деца не припадају родитељима, већ постају власништво (читај „робови“) земље у којој су боравили последња три месеца, притом, без права напуштања те територије. Појам „родитељских права“ у Европи је укинут још 1980. године и замењен „правом старатељства“, које се може преносити са једног грађанина на другог (у САД, на пример, старатељство над усвојеном децом пореклом из Русије може се пренети најобичнијим пуномоћјем).

Хајде да погледамо истини у очи: Запад је створио прави правцати робовласнички систем, где су робови – деца. За издржавање таквог детета – роба, држава плаћа знатну надокнаду. У Италији, на пример, објављена је цифра „стимулативне премије“ од 400 евра по дану за свако дете, тј приближно 12 000 евра добијају такозвани „најамни родитељи“. А у Француској, како медији извештавају, за једно примљено деце најамним родтељима држава плаћа 7 500 евра месечно. У Норвешкој се тај „хонорар“, за свако примљено дете, каткад креће и до 25 000 еура месечно, ако је веровати објављеним норвешким документима. Па шта је то?

Врло просто објашњење за то је дао у пролеће 2013. г. судија за малолетнике из Болоње, са екрана италијанске државне телекомпаније. Он је рекао да је у Италији (као и у осталој Европи) сада оформљено и фунционише приватно тржиште старатељства. Нешто као „берза деце“ или „ тржиште деце-робова“, а то већ постаје прави бизнис са децом. На том тржишту старатељства, деца су само ходајућа роба, а сви учесници игре (судије, адвокати, експерти, психолози, полицајци, учитељи, усвојитељи и др.) само јуре за „добити“, која „капље“ при кретању „робе“ – деце на тржишту. Реалност је таква – формирано је међународно тржиште трговине децом-робовима. Геј-владе шире и развијају то тржиште.

Чињеница је да на конкурсу за најтолерантнији родитељски пар у Европи, као правило побеђују истополни парови – то је само мали делић тог новог трговачко-новчаног принципа државног спонзорисања педофилије. У Швajцарској су, на пример, објављени документи, који сведоче, да је у 2012. год. 30 000 деце одузето из традиционалних породица и да су предани у истополне Швajцарске породице. Не знам да ли је то цифра за 1 годину или за неки други период, али ипак се замислите. 30 000 деце?!

* Кажите, за нашег омбудсмана Астахова, све те чињенице и сва наведена статистика  – да ли су му то познате и ствари или не?

Мислим да руске власти знају далеко више од нас обичних родитеља. Огроман је број вапаја за помоћ, чак и у многим руским конзулатима у иностранству је огроман број позива пострадалих због насилног раздвајања деце од својих крвних сродника.

* Код нас, међу  мање или више имућним грађанима,  уобичајено је да у Европу путују да се одморе, уживају у хотелском комфору или чак купују непокретности. Европа је постала нека врсте Меке. Зато је за многе од њих ово непреихватљиво, ово о чему смо говорили, као рушење погледа на свет. У Русији прљавој , лоповској, без закона, по дефиницији не може бити ништа трајно.  Можда ће, као што је некад био описан „синдром Стендала“, бити описан „синдром руског туристе“. Он неће бити заснован на усхићењу уметничким делима, већ на радости потрошача и љубитеља комфора који ништа друго и не види испред носа.

Ја сам свој одлазак да живим у Европу, прихватила као личну трагедију. У почетку сам ја, као и сваки обичан човек, прихватила све што се тамо десило мени и мојој деци, као изузетак. Да, трагични изузетак из реда туђих срећних дана у Европи. Ја сам наивно мислила, да је моје дете једно-једино које је упало у ту ситуацију, прошло кроз некакве норвешке оргије, кроз скандинавске инцесте идр. Али када сам успела да побегнем и вратила се на то „последње острво“ под именом Русија, ја сам одједном открила да људи као што смо ја и моје дете, који смо пострадали у Новој Европи и који смо безобрижно побегли назад у „прљаву Русију“, нисмо једини, нас има – не 10 или 20 – већ на стотине или хиљаде.

Ја посматрам Европу „отворених“ очију. Ја сам изгубила све: покућство, стан, кола, дом, новац, уштеђевину – али то су све ситнице. Ја сам изгубила децу. Тачније, мени су украли све, чак и децу. Пред полицијским цевима, као робове, одвели су оба моја сина у евро-заробљеништво. А мене су отпустили кући рекавши: “Сада се можеш наслађивати европским животом без деце и ићи у норвешки спа-салон“.

Ми, Руси, ми не умемо тако да живимо, ми смо другачији. Код нас је сав живот заснован на једном темељу – ми живимо ради деце, ми се и удајемо ради тога: да би имали децу и сва наша култура је заснована на томе. Испоставило се да су ми одузели основу живота, украли и измакли тло испод ногу у Норвешкој. Природно је да и у Европи има људи са системом вредности као и ми. Али у 90% случајева главе тих људи су прерађене и преправљене. Они мисле другачије. Њима је наметнут други, аморални систем вредности. И деца су у норвешком систему вредности – просто објекти, који свима доносе добит.

* Са свим тим ужасним питањима ми смо незаслужено запустили тему о Вашем млађем сину, који се још увек налази тамо. Са законске тачке гледишта и већ донетих закона и правила, ситуација за његово ослобођење, на први поглед, изгледа безнадежна.

Ћорсокак, апсолутни ћорсокак.

* Он, за разлику од вашег старијег сина, није грађанин Русије.

Да. Најважније, што ја искрено хоћу, је да мој млађи син Миша постане грађанин Русије. По постојећем руском законодавству то је апсолутно немогуће. Син руске мајке или руског оца не може бити примљен за грађанина Руске Федерације, због нечега, без дозволе друге државе, Норвешке или Италије на пример. Ово је због тога што је 90-тих година донет такав закон, по коме сва деца рођена у иностранству, остају заувек њихови грађани.

* Ваше дете може спасити само чудо. Али ја као верујући човек, не сматрам ситуацију безнадежном. Ја сам се у животу срео са женом која се вратила из пакла: то је био Први чеченски рат, где је њен син мученички пострадао, исповедивши себе хришћанином. По мом мишљењу она је променила мишљење нашег друштва. Она је донела реч истине о том рату. Медијски наметнута и до тада прихваћена матрица : „ограничени, подмитљиви, крвави федералци против слободољубивих бораца за веру“ отишла је у пропаст. После Евгенија Родионова тако мислити није више било могуће. То није био само срећан пропагандни потез, јер је сва руска пропаганда радила  против непријатеља, већ је то било деловање истине Божије. А затим је настројење људи утицало на ток рата и судбину државе. И десило се чудо. Ви свој  пакао нисте нашли на чеченском ратишту већ у удобној Европи, којој сви теже, којој чак бежи и капитал из државе. Ви сте прошли кроз пакао и пакао је прошао кроз вас. И ви носите страшну истину, примивши коју ће људи морати да свет посматрају сасвим другим очима. Зато ја мислим да је чудо могуће.

Пре две године у лето 2011. године, ја сам побегла из Норвешке са старијим сином. Син је сам све то организовао и не бих понављала ту причу. Саша, мој старији син је грађанин Русије као и ја. Моје друго дете се родило на територији Европе. По законима Европе сматра се да сам ја украла своје старије дете и сада сам ја по њима преступник. Прошла сам сва три круга пакла, све три инстанце норвешких судова: први, други и виши суд Норвешке и сву судови су одлучили да ми се мој Миша одузима, без права на дописивање. Забрањено ми је свако виђење са њим. Теоретски, по европским конвенцијама о правима човека, дете такође тобоже има права. Али у стварности су то робови који немају никакава права. Мој мали син Миша, који у себи носи руску крв, лишен је заувек права да се дописује са мајком и старијим братом. Такође су забрањене честитке, скајп, телефони и интернет комуникација, апсолутно је све забрањено.

Мени су правници објаснили да сам платила Норвешкој “порез“ у натури, својеврсни “данак“, зато што сам користила норвешке супермаркете шест година. Ма како ово дивље звучало, али данас сваки човек треба да зна да се у Европи узима дечији “’данак“ – за улазницу у тај свет треба платити сопственом децом. Одузимају их без права на дописивање. Претварају их у покорне робове, промене им име, сместе на тајну адресу, промене пол и избришу из памћења “име оца и мајке“ заувек.

Производ тог система је Брејвик – он је устрелио 80 људи. Њему Норвешка прави лични дворац – затвор. Тај терориста сваки дан телефонира рођацима и комуницира са њима преко интернета.

* По мом мишљењу он сада студира.

Да, њему све дозвољавају. Он је молио да учи на универзитету, молио је да га пусте на сахрану мајке и др. Брејвик – највећи злочинац Норвешке, има право на телефон и на дописивање са родбином, а ја – мајка, која ништа нисам урадила против закона, не могу чак ни да чујем глас свога детета. Ја сам у Норвешкој радила као учитељица, узела сам хипотекарни кредит на 25 година и уредно га отплаћивала. Чак сам и продала стан по мизерној цени, али сам исплатила банку и немам никаквих дугова за стан у Норвешкој. Остала сам грађанин који поштује законе. Штавише, на мени је у Норвешкој била примењена нека нова форма људске казне – доживотно одвајање од рођеног сина.

Моје дете је пресељено код човека, који је под сумњом за педофилију Истражног комитета РФ. То није моја фикција – специјалисти су дошли до тог закључка. Истрагу води одсек за специјалне случајеве Главне управе Истражног комитета РФ. Норвешка све то игнорише.

На данашњи дан је прошло 2,5 године од како немам никакве информације о сину Миши, кога су норвешке власти украле од мене. Али авај, ја сам била само биолошки донор за тај део Европе, „родитељ бр.1“, који је обновио крв норвешког народа.

Ја бих хтела преко новина да се обратим за помоћ људима, како у Норвешкој, тако и у Русији. Ствар је у томе, што ја знам да мој син данас живи на територији Норвешке, на непознатој адреси, са грађанком Русије из Казана – са Римом Касимовом. Она је сада пријемна норвешка мајка или „старатељ бр. 3“, за мога сина Мишу, пошто његов норвешки отац недељама одсуствује, због рада на мору.

Молим све, који знају Римму Касимову из Казана или њене рођаке, да ми помогну да се повежем са њом, како би сазнала како је мој Миша. Ако је неко видео мога сина или зна макар нешто о њему, молим вас, обавестите ме. Пар речи о моме сину ће бити огромна срећа за мене. Јер за моју је породицу је Миша сада исто што и „нестао без трага“ или „отет у норвешко заробљеништво“. Посебно очекујем помоћ од муслиманске заједнице Норвешке. Молим Вас да се сажалите над дететом и дате му шансу да барем чује глас мајке и брата телефоном. Вести о моме синчићу чекам на адреси: russkiemateri@mail.ru  .