Милорад Ђошић

Удружење Ћирилица или како се сада зове пуним именом ‘Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“’, основано је како би се наше национално писмо очувало. Ситуација није ни најмање лака, али морамо да наставимо са радом и озбиљно се бавимо очувањем нашег писма, наглашава Милорад Ђошић за Српски сајт.

Удружење Ћирилица постоји више од деценије, а друштво у тренутном саставу ради неких 6-7 година.

– У Удружењу Ћирилица сам неких 7 година. Поделу по функцијама на класичан начин немамо, мада као и свако удружење имамо потпреседника који је код нас Миодраг Којић, председника скупштине Љубинка Стојановића, али им је то само подстрек за рад у циљу идеје која је јасна – очување нашег националног писма – истиче Ђошић.

Зачетник идеје оснивања оваквог удружења је Драгољуб Збиљић из Новог Сада, који је то све препустио млађима. Постоји још пар удружења која раде на овом програму и углавном су нам циљеви исти.

Народ се на референдуму определио за своје једино национално писмо Ћирилицу, па је она Уставом Србије именована као службено писмо. Такође је сада службени језик српски, док је у претходном Уставу то био српскохрватски језик, стоји на сајту Удружења Ћирилица.

– У последњих пет година урадили смо много. Паркинг сервис је уважио нашу сугестију да табле буду исписане нашим писмом, за натписе у градском превозу се такође користи ћирилица, велики број административних докумената је на овом писму… Све је то пребачено на ћирилицу. Било је још пуно акција и ми и даље радимо иако није лако.

Ћирилица је десет вековно, прво и једино српско писмо којим је написано све што је вредно у српској култури и писмености.

*Латиница је узела замах на територији Србије. Због чега мислите да је тако?

– Ређа употреба ћирилице је кренула још раније, а годинама уназад је било људи који су на локалу или на нивоу државе забрањивали ћирилицу. То је проблем који се вековима провлачи јер уништити ћирилицу значи уништити и Србе. Једна од последњих подвала је била 1954. године, названа као Новосадски договор, а о срамној Сарајевској декларацији не би ни требало расправљати.

Има и примера добре праксе. Милорад истиче да је ћирилица присутна у неким деловима Рашког округа чак и на сигнализацији.

– Ситуација није свуда уједначена, али полако све мењамо. Наше удружење се среће са различитим проблемима. Оно не да би требало да опстане, већ мора да опстане. Ми радимо тешке и велике ствари. Велике по значају за нашу земљу. Нама је у гостима био и начелник Сребренице, многи људи који су важни за историју наших простора… Просто ово је нешто што је веома важно – наглашава Ђошић, који је споменуо и последњу акцију даривања књига деци у селу Осојане.

Прича о ћирилици мора да прати и актуелна дешавања. Удружење Ћирилица урадило је и апликацију за ћирилично писмо како би људи који то желе могли да пишу њоме. Удружење се налази у близини Храма Светог Саве у Скерлићевој 12.

Извор: Српски сајт

Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“, Београд

——————–

23.5.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић