У Парохијском дому Српске православне цркве у Ослу отворена је изложба „Пребиловци“ посвећена страдању мјештана тог херцеговачког села, гдје су усташе у љето 1941. године убиле 820 Срба.
Само у једном дану, 6. августа те године, убијено је између 550 и 600 жена и дјеце тако што су живи бачени у Шурманачку јаму код Међугорја. Угашен је живот у 57 породица.
„Илиндански покољ“ преживјело је само 170 Пребиловчана, претежно мушкараца, који су се поново женили и у позним годинама добијали нову дјецу и давали им имена оних пострадалих. Тако је обновљен живот у селу.
Због ове трагедије, Пребиловци су четврто на светској листи најстрадалнијих села у Другом свјетском рату.
Изложбу је синоћ отворио предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура, а говорио је и предсједник удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић, које је иницијатор и заједно са Културним центром Новога Сада носилац овог пројекта.
Јахура је великом броју присутних говорио о коријенима, провођењу и домашајима геноцида над Србима и о садашњој ситуацији гдје се поново насрће на Пребиловце одузимањем земљишта.
„На отварању изложбе говорио сам и о нашој некултури заборава умјесто културе сећања“, рекао је Јахура за Срну.
Басташић је уручио повеље „Јадовнички добротвор“ Црквеној општини Осло и њеном секретару Бојану Ракоњцу.
Он је у изјави за Срну нагласио да је говорио и о српском друштвеном и институционалном односу према култури сјећања, која, како је рекао, нажалост све више личи на културу заборава.
Басташић је подсјетио на ријечи академика Матије Бећковића да је „од свих јама у које су бачени Срби у вријеме постојања Независне Државе Хрватске највећа и најдубља она јама заборава која је зинула у нама, јама у коју смо деценијама бацали и одлагали наше сјећање на страдање наших најмилијих“.
На отварању изложбе представљен је и пројекат „Меморијални центар Пребиловачка кућа“, чији је иницијатор Удружење „Јадовно“.
„То је идеја да се у Пребиловцима, на једном страдалничком имању, сагради меморијални центар `Пребиловачка кућа`. Био би то први меморијални центар који су Срби дигли на подручју свих српских земаља као знак адекватног сјећања и одговорног односа према страдању својих предака“, нагласио је Басташић.
Секретар Црквене општине Осло Бојан Ракоњац помогао је да се и прије двије године отвори изложба „Моје Јадовно“ у главном граду Норвешке.
У Норвешкој живи значајан број Срба поријеклом из Српске, Србије и земаља насталих распадом бивше СФРЈ.
Посјетиоци изложбе „Пребиловци“ у Ослу имали су прилику да упознају обичне животне приче које свједоче о страдању.
Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, које се налази на ободу долине Неретве, пет километара од Чапљине. До 1941. године, Пребиловци су били, за херцеговачке прилике, велико и економски јако село у коме је живјело око хиљаду становника.
Извор: СРНА/РТРС
—————-
2.4.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
У Ослу је направљен добар посао против заборава. Али је то само пола посла. Друга половина посла је да то виде и норвежани.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Посљедња свјетлост пре страшне смрти, био је бљесак муњевита ножа и бјела, бјела крвникова кожа, јер до појаса сви су били голи и тако наги очи су нам боли.(иван Горан Ковачић-поема Јама).Тамо гдје су бацили хиљаде Српских жена и дјеце, у јаму Шурјанци „појавила се“католичка госпа и то армија католика из цијелог свијета слави као ходочашће и ту се скупљају да прославе тај срашни злочин.Павелићу, шта ћемо од Срба-веж у ланце бацај у Шурјанце.Нама Бог никад неће опростити ако ми Хрватима опростимо .Милиони наше нејачи који нас као Анђели гледају са небеса питају се дали ми уопште постојимо,Ватикан је подручје које се данас зове Хрватска уз помоћ Европских и Америчких фашиста потпуно очистио од Срба(У задњем рату су протјерани и побијени и они који су били преживјели први и други.Ми кажемо да не знају шта раде, а не питамо се знамо ли ми шта радимо? Требало нам је 50 година да прође па да се освијестимо и видимо колико нас фали.Моји Радовићи су тамо давне1972 запјевали:“Ој Коритска јамо клета кад ћеш доћи до освета“ и сви су заглавили у затвор, јер се злочин над Србима, ни у пјесми није смио спомињати.Нека је покој мученичкој души(јер су многима живим очи вадили и сјекли нос и уши прије бацања у јаме) свим нашим јадним мученицима који труну по јамама диљем територије која се данас зове Хрватска.
Свиђа ми сеСвиђа ми се