ВЕРА

Савиндан у Великој Хочи, лета Господњег 2017.


16402695_1094536574002206_5679705997967218289_o
Јована Бојић Баљошевић,
(светосавска беседа изговорена 27.1.2017.)

Може ли патуљак говорити о диву? Може ли данaшњи човек коме је бог новац, сагледати светитеља Божијег? Може ли лош ученик волети, поштовати и разумети на прави начин свог доброг учитеља? Може ли данашња Србија, сагледати Твоју Свету Србију? Србију у којој си ти био родоначелник СВЕТОСТИ, образ кротости и сваке врлине, вечити и добри УЧИТЕЉ НАШ. Где си Ти, а где смо ми, деца твоја?!

Између Тебе и нас је дубок и наизглед тешко премостив јаз. Са једне стране Ти у цветном врту Небеске Србије, а са друге ми, у запустелој укоровљеној, некада плодној њиви земаљске Србије. Како премостити овај процеп, има ли у нама градитељске вештине? Вештина је ова духовне природе, а материјал је у нама – љубав, вера, нада. Везиво су добра дела, трпљење, покајање, пост, молитва… Овим путем се људска душа пере од греха, кити божанским врлинама и човек се уздиже ка висини и достојанству које му је Господ, Творац, стварајући га приправио.

Човек је небоземно биће. Земља на којој је рођен, место је на коме се човек припрема за Небо и озбиљна је ствар ЖИВОТ наш и не смемо га тратити узалуд. За сваки трен, даћемо одговор на крају живота.

Ти си то Свети Оче знао, а знао је и народ који Те је препознао као духовни светионик, и којем си вековима светлео у свим васељенским бурама, маглама, ноћима… Пратили су Те, ниси био сам, ни Тада, ни после Тебе, јер сваки добри учитељ, сваки добри пастир умножи своје стадо, јер наука његова је ИСТИНИТА. Хиљаде и хиљаде Срба је надахнуто Тобом, твојим обрасцем, достигло велике висине ДУХА и УМА и препуно их је наше историјско НЕБО. Сви они су са поносом истицали да су СВЕТОСАВЦИ и тим украсом китили су сву своју истакнуту браћу, јер су у тој речи биле сабране све врлине којима човек може да овлада у овом земном животу.

Уздигнути у врлини, Срби су били страдални, али поносит и достојанствен народ, никако горд. Тај понос, то достојанство, оданост прецима и страх да не издају предачке врлине или укаљају име њихово, чинило је да буду несагледиви борци у очувању тог духовног блага стеченог кроз претке хиљадама година, да буду борци у очувању те самосвојности и самобитности, која није била себична и нарцисоидна творевина, већ преношена врхунска врлина уграђена у наш народни дух, градитељство, обичаје, умотворине, народну поезију, песму, мелодију…. све потпуно аутентично…. за шта се сви око нас до данас отимају, да преузму и преименују као своје, јер они то немају, јер они који узимају туђе, немају моћ да стварају своје…  А „МИ“ смо дозволили да нам век и по србомржње ових отимача око нас наметне СТИД од СЕБЕ.

Имамо ли разлога да се стидимо себе, своје прошлости? – Не! Дали смо овом посрнулом свету и духовно грбавом континенту на коме живимо и превише, вековима стојећи на бранику Европе као живи штит, док су нас они, које смо штитили, прождирали кад год им се за то указала прилика.

Ипак, наш разлог за стид, нажалост постоји, изашли смо из духа предака – духа вере, витештва, правде, истине, заједништва, слободе, чедности, духа светосавља и прихватили изврнути дух времена – дух невере, индивидуализма, новца, лажи, блуда и од слободних људи, постали робови кнеза таме и постепено унизили све што је свето и честито кроз време створено у нама.

Изашли смо из својих домова на тргове и тамо слушали неке нове идеје послате из «света» међу нас, прихватили их као своје и почели да се боримо против себе. То је тај наш најтежи рат који и данас траје истим интензитетом и нажалост непрестано круни ову нашу Србију духовно и морално, културно и материјално, сада више него икада, јер се тим «лажним проповедницима са тргова» жури, јер им, Богу хвала, време истиче.

Светитељу, Оче Саво, као моћан заступник наш пред Богом, помози да се у овој историјској прилици, уздигнемо поново као народ Божији, да ВОСТАНЕ СРБИЈА. Дај овој деци памети, мудрости и доброте, да буду достојни наследници Твоји, деца Божија, а нама који Ти се молимо, не дај да се при сусрету са Тобом себе постидимо!

Амин, Боже дај, срећан нам САВИНДАН!

У Великој Хочи, Лета Господњег 2017.

***

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

3 replies »

  1. СРЕТАН САВИНДАН ЧЕСТИТА СРБАДИЈО ДАЈ БОЖЕ ДА ИДУЋИ ДОЧЕКАМО СЛОБОДНИ У СКАДРУ ПРИЗРЕНУ ПЕЋИ ЂАКОВИЦИ ПОДУЈЕВУ ЖИВЕЛИ БРАЋО И СЕСТРЕ СА СВЕТЕ СРБСКЕ ЗЕМЉЕ КОСОВА МЕТОХИЈЕ МОЛИТВЕ И ПОДРШКА ОД ЧЕТНИЧКОГ ШЕКУЛАРА БРДЂАНА ОД НОЖИЦЕ ДО ПОЛИЦЕ ЈЕ СРБИЈА МИ СМО СПРЕМНИ СЛОЖНИ КА ЈЕДАН ЂУРУШЛИЈЕ ЉУТЕ СССС

    Свиђа ми се

  2. Јована;
    Ти си од рода поноснога,од рода чистога и честитога.Бог ти дао здравље да истрајеш на путу знања и свјетлости и са собом ,и за собом ,поведеш све оне који себе препознају као људе и желе до краја свога живота остати само људи.Човјек се узалуду роди као човјек ако се не докаже као човјек,остане до краја истека свога живота човјек.Нека ова твоја бесједа буде за примјер свима, а посебно нашим младима и нека их грије Светосавска љубав и буде путоказ у њиховом жиботу.

    Свиђа ми се