У част Дана државности!

Ненад Узелац, 15.2.2016.

„Као основна црта српског карактера јавља се безгранична, готово егзалтирана љубав за независношћу“ – Руска Енциклопедија, Петерсбург, 1900.

*

„Срби су се одупрли исламизму и аустријском католицизму православљем; оно је њихова победа над Турцима“ – Тома Масарик, Чешка, 1923.

*

„Без своје народне цркве Срби не би могли преживети Косово и турске катастрофе, и не би могли на почетку 19. века обновити своју државу“ – Иво Пилар, Беч, 1918.

*

„Српски народ је био увек претходница Словена у борби против отоманског завојевача, и увек је он био жртвован“ – Реме Пинон, Француска, 1908

*

„Кад је храбри српски народ, који је помогао спасити европску културу од турско-селџучке некултуре, почетком 19. века извојевао ограничену самосталност…“ – Паул Ден, Немачка, 1909.

*

„Тако долазе један за другим, сви бесмртни, велики хероји хајдучије до израза, који су после кобног дана Косова стекли својим делима, славу мученика и првобораца православног хришћанства“ – Сигфрид Капер, Немачка, 1860

*

„Српски народ захваљујући својим хајдуцима одржавао је у брдима, планинама, забаченим долинама, манастирима, једно трајно осећање револта спојено са успоменом на њихове старе јунаке. Због тога нису ни отоманско варварство ни страшне недаће да поколебају њихову жарку веру у бољу будућност. Са правом је речено: без ове драгоцене вере Карађорђе и Милош могли би бити старешине чете, али не и старешине народа“ – Едмон Плоши, Француска, 1881.

„Нису сви духови који не подносе страни режим вољни да жртвују отаџбину слободи, као Срби“ – Атилио Бруниалти, Италија, 1880.

*

„Хајдук, то је џентлмен посебне врсте: то је Робин Худ. У Босни и Србији кроз генерације су безнадно на ратишту бранили изгубљену ствар националне слободе“ – Артур Џон Еванс, Енглеска, 1894.

*

„Није ли то стварно изгледало као један луди подухват, да раја из само једне покрајине и једва наоружана, хоће да се опре војничкој сили целога царства“ – Леополд Ранке, Немачка, 1879.

*

„Али у почетку најновијег доба привлачи пажњу таква појава, којој равне не може да покаже историја света. После стољетњег робовања буди се један народ и издиже до народне самосвести…да се томе морамо дивити“ – Бењамин Калај, Мађарска, 1877.

*

„Револуције и ратови: главни фактор њихов представља новац. Ово старо искуство не налази примену на српску борбу за слободу. Љубав према Отаџбини и самоодрицање достојно дивљења представљаху њихове једине помоћне изворе“ – Феликс Каниц, Аустрија, 1868.

*

„Како су страшни били изгледи на успех! Једна шачица чобана свиња и хајдука против читавог царства! Ови јадни Срби, једнако Хришћани али непознати великом свету, борили су се и крварили без ичије помоћи, и истераше сопственом храброшћу тлачитеље из земље своје“ – Едмунд Спенсер, Енглеска, 1852.

*

„Србине тужни, имао си за собом само нејасну успомену давно минулих времена, а пред собом још нејасну слику једне далеке будућности; имао си само своје горе и гудуре, своју доброту и своју храброст, имао си Бога и Марка! Благословени да сте непознати витезови, благословене да су муке које поднесте за Отаџбину, благослoвена да је крв којом натописте земљу“ – Никола Томазео, Италија, 1833.

*

„Један народ изгледао је као изгубљен за пет векова сатирућег ропства. Све његове поглавице биле су изгинуле, краљеви, кнежеви, чак и племенске старешине. Одржаван ипак својим старим успоменама, брањен својим начином живота, својом вером, обичајима оригиналним и снажним који се чувају од породице до породице, од села до села, осећањем заједнице он се подиже једнога дана, у моменту када се веровало да је он избрисан из књиге живота. Он није сам себе познавао, борба му је открила његову снагу. Наизменично и победник и побеђен он је знао да му је крајњи тријумф обезбеђен“ – Акдемик Таљандије, Француска, 1868.

*

„Србија је у то време ставила не мање од сто хиљада под оружје, огроман проценат према општем броју. Тај проценат доказује да је цео народ постао херој и одао се борби за своју независност без икаквог позива. Какву страшну слику неједнакости представља нам почетак борбе. С једне стране ми видимо многобројну војску, која придолази са свих страна, регуларна војска вешта боју, одлично наоружана, силном артиљеријом; с друге стране гомила сељака, занатлија, трговаца, отргнутих од плуга, од занатлијског оруђа, од банка трговачког, људи потпуно неупућени у ратну вештину, наоружаних испочетка јатаганима, буздованима. И при тој целој неједнакости гола шака тих сељака, занатлија и трговаца, руковођена Карађорђем, положила је трајне основе независности Србије“ – Л. Добров, Русија, 1879.

*

Срећан нам Дан државности: да се вратимо духу предака носећи њихов жар слободе у срцу као темељ за слободу данас и за слободу сутра!

Живела Србија!
Живела Република Српска!
Живео српски народ!