Пише: Никола Матић, 18.1.2016.

Реаговање на коментар једног суграђанина који се изгледа унапред предао и капитулирао и који сматра да је све већ готово, речима:

“Džabe ti je sve ovo? Opet će dobiti preko 50% poslanika? Ovo može pogledati do 4000 ljudi, a njega svaki dan gleda do 4 miliona ljudi. Razlika samo u 3 nule?“

Можда си у праву, али сваки од тих 4000 људи има бар 10 пријатеља, па нека убеди бар трећину или петину њих да треба изаћи и гласати за скидање ове гамади са власти и да о томе причају са својих следећих десетак пријатеља… Та бројка врло брзо нарасте на десетине хиљада.

Не разумем капитулирање унапред, а борба још није ни почела. А немој да те заварава број лајкова, људи читају, али већина не жели да оставља свој траг из разних разлога. Оно што мене радује је да ове и друге портале и групе прате људи свих доба, од тинејџера до пензионера, људи свих профила и занимања.

Огромно је интересовање, људи су жедни правих нецензурисаних вести и зато не треба ширити дефетизам и унапред борбу проглашавати изгубљеном. А за неко будуће време, шта год да ови избори изнедре, ко нас може спречити да се организујемо, прикупимо потписе широм Србије и региструјемо праву патриотску партију или странку, назовимо је како хоћемо и уведемо неки облик директне демократије где ће најшири слојеви људи одлучивати о својој судбини, отерамо стране банке, лагање у политичком деловању законски окарактеришемо као кривично дело…

Много је тога што се може и треба урадити, можда је касно за ове изборе, али до следећих имамо сасвим довољно времена. С јадне стране има толико тога што можемо да урадимо, а са друге стране је само једна ствар коју не смемо да урадимо: ДА СЕ УНАПРЕД ПРЕДАМО, БЕЗ БОРБЕ!!!

Да ли је и теби мука од багре која се смењује на положајима задњих 25 година, све један гори од другога?! Ако јесте, дај да за почетак променимо и најуримо ова издајничка го*на, а онда да се мало потрудимо и организујемо, има енергије и воље у овом народу, сети се само поплаве у Обреновцу и оних 10.000 људи који дођоше пред Сава центар да помогну, а било је позвано само њих 500?!

Овај народ вапи за шансом да нешто конкретно ради, Срби и сви остали који живе у Србији се не боје рада, не очекују чуда, али се моле за шансу за неки нови почетак! То сада зависи од сваког од нас, идемо корак по корак, први су ови избори који су на неко начин и РЕФЕРЕНДУМ да ли желимо са крвницима у НАТО и ЕУ, или ћемо се најзад дозвати памети после вековног страдања и сетити се и признати и себи и другима ко нам је увек био историјски и прави пријатељ!

Да би нам и Бог помогао, морамо сами учинити тај први одлучујући корак и показати да смо спремни да се боримо и жртвујемо, ако не за себе онда за оне који долазе и остају после нас, јер баш због наше деце и унука немамо више право на кукавичлук, себичност и невероватну количину саможивости коју смо тако успешно демонстрирали задњих деценија!!!