Винко Пандуревић у Хагу

„Тачан број жртава злочина у Сребреници остаће вечита мистерија, али тај број није велики као што тврде Бошњаци нити мали као што тврде Срби“, каже Винко Пандуревић, командант који је први ушао у Сребреницу јула 1995. године.

Пандуревић, генерал у пензији и доктор социологије, осуђен пред Хашким трибуналом на 13 година затвора, представио је Београду своју књигу „Живот се брани истином“, односно транскрипт његовог исказа пред тим судом који је трајао 22 радна дана.

Винко Пандуревић је 1995. године био командант Зворничке бригаде Војске Републике Српске, која је прва ушла у Сребреницу после повлачења муслиманских снага.

– Број жртава трагичног догађаја у Сребреници никада неће бити тачно утврђен. Тај број није онолико велики колико тврде Бошњаци нити мали колико тврде српски аутори. Имамо убиство у којем нема леша или имамо леш, а не знамо како је страдао. Број жртава се често увећава, а догађај се интерпретира на српску штету – рекао је Пандуревић.

У Хагу одлежао 10 година

Пандуревић се добровољно предао и 23. марта 2005. године изручен је Хашком трибуналу, где је био до 10. априла ове године, када је пуштен пошто је издржао три четвртине казне од 13 година затвора. Осуђен је за помагање и подршку убиствима и прогонима и кршење обичаја рата.

Пандуревић се похвалио да његова књига представља „историју о Сребреници“, јер обилује чињеницама, док се у јавности износи много неистина.

– Цела истина није речена ни у пресуди Хашког трибунала, а нису је саопштили ни бошњачки аутори, нити они са српске стране – рекао је Пандуревић.

– Са српске стране се не саопштава истина, него се само негира истина – навео је осуђени командант војске босанских Срба.

Колико је људи убијено?

Међународни суд правде у Хагу је 2007. донео пресуду којом масакр у Сребреници квалификује као чин геноцида. Према оптужницама Хашког трибунала, војници под командом Ратка Младића су од 11. јула 1995. године до 19. јула организовано и систематски убили око 8.000 муслиманских мушкараца и дечака.

Око 30.000 жена и деце депортовано је за два дана. Број жртава и данас тачка спорења две стране.

Учитељ истине

Новинар и рецензент књиге Миодраг Попов није штедео речи хвале о Пандуревићу, а као кључни детаљ његовог деловања у Сребреници истакао је пропуштање колоне у којој је ка Тузли кренуло између 5.000 и 6.000 муслиманских војника и цивила.

Пандуревић им је тиме, како је истакао Попов, спасао животе, па због тога не може ни бити речи о геноцидним намерама у Сребреници.

– Показао је витештво, хуманост и професионалност, иако је наређење било „употреби артиљерију и све расположиво, нико не сме проћи“ – рекао је Попов.

Пандуревић би, како је оценио Попов, требало да буде „учитељ истине у Сребреници“, а његову књигу би требало да има свака школа.

Нико не чује мајке Братунца

Адмирал у пензији Бошко Антић рекао је да је Пандуревићева Зворничка бригада по свим ратним правилима ушла у Сребреницу у акцији која је имала војни разлог, што је признао и Хашки трибунал, јер су муслиманске снаге нападале Србе из Сребренице, која је тада била заштићена зона УН, и чиниле најстрашније ратне злочине над Србима.

– Шта се догодило после уласка у Сребреницу, није одговорност оних који су одговарали пред Хашким трибуналом и зато је измишљена командна одговорност. Акција „Криваја 95“ изведена је по свим војничким правилима и није употребљена прекомерна сила. Муслиманска 28. дивизија кренула је у пробој, око 15.000 људи међу којима је било и војника и цивила. Они су били легитимни војни циљ, а данас се сви рачунају као жртве злочина. Број жртава је енормно увећан. Сада сви чују мајке Сребренице, а нико не чује мајке Братунца и за муслиманске злочине над Србима нико није одговарао – рекао је Антић.

Братунац – србске жртве Сребренице

—————————

Србин који је спасао хиљаде сребреничких Бошњака: Истина о геноциду

15. 11. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић