Седници у згради Скупштине општине Прешево, међутим, нису присуствовали одборници из Медвеђе, у којој се сутра одржавају локални избори, а председник Националног савета Албанаца Јонуз Муслиу уверен је да ће се и они ускоро сагласити с том одлуком.
„Не желим то да коментаришем… И они ће се сагласити ускоро са нама јер нико од њих не живи боље од нас“, рекао је Муслиу.
Седници на којој је донета одлука о формирању асоцијацији албанских општина нису присуствовали ни одборници две политичке партије Албанаца из општина на југу Србије, док је одлука донета већином гласова присутних 68 одборника.
Одлуку су подржали Покрет за демократски прогрес Јонуса Муслиуа, Група грађана која има одборнике, а коју предводи Рамзи Љатифи, Демократска партија чији је лидер Нагип Арифи, Демократска партија Албанаца коју предводи Рагми Мустафа и Демократска унија долине на чијем је челу Скендер Бестани, а на седници се нису појавили одборници Демократске уније Албанаца Рами Зулфијуа и Покрета за демократско деловање Ризе Хаљимија.
Муслиу је новинарима након седнице рекао да је циљ асоцијације да Албанцима обезбеди права која су предвиђена за Србе у Заједници српских општина, а што се пре свега односи на права у области полиције, судства, здравства…
Упитан да ли је оснивање асоцијације у складу са правним системом Србије, Муслиу је упитао „зашто не би било“, јер Албанци, додао је, не траже ништа више од онога што имају Срби у ЗСО.
Jonuz Musliu, KKSH dhe UÇPMB “grupe terroriste”
Муслију, међутим, није конкретно одговорио на питање чиме ће се конкретно бавити асоцијација и која ће овлашћења имати, осим што је рекао да ће ускоро бити формиране радне групе које ће радити на доношењу статута.
У општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа од 114 одборника 74 је албанске националности.
Странке које су раније подржале иницијативу председника Националног савета Албанаца о формирању асоцијације имају 41 одборника, а оне које се противе 33.
Омеровић:Албанци желе положај као ниједна друга мањина, злоупотребљавају национални савет Албанаца
Председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровић изјавио је данас да део политичких партија Албанаца са југа Србије за себе желе положај коју нема ниједна национална мањина у земљи.
„То раде преко Националног савета Албанаца и тиме злоупотребљавају ову институцију. Нигде у надлежностима Савета по закону не пише да се баве питањем која задиру у територијалну организацију државе и повезивање на националној основи“, истакао је Омеровић.
Он је запитао да ли то они шаљу поруку да су изнад других мањинских заједница или да за њих важе нека посебна правила.
Омеровић је истакао да је недобронамерно довођење у везу споразум из Брисела и копирање нечег што је тамо договорено и покушај скретања пажње на себе, као и интернационализације проблема који и не постоји.
О томе сведочи и податак да су неке албанске партије против тога, уверен је Омеровић.
„Да ли је ово и покушај да се и други увуку у сличне експерименте, да на пример Бошњаци, Бугари, Мађари, Словаци, Роми и други треба да почну да праве заједницу општина у којима они имају одборнике или већину у становништву“, навео је Омеровић.
Држава Србија ће поштовати сопствене законе који важе за све њене грађане и не сме дозволити дискриминацију ни по једном основу, упозорио је он.
Ђурић: Албанцима потребни посао и сигурна будућност, Србија неће одговарати на провокације
Албанцима у Прешеву и Бујановцу треба посао, треба им сигурна будућност, а не пут шовинизма и конфликта, који може да резултира само већим исељавањем младих Албанаца из тог дела Врањске котлине, изјавио је данас директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.
Ђурић је поводом формирања асоцијације општина Прешева, Бујановца и Медвеђе поручио да ће Србија поштовати своје законе, да неће одговарати на провокације и да ће истрајно и посвећено ширити људска и народна права Албанаца, у складу са важећим прописима.
„Они треба да буду мост између српског и албанског народа, а не монета за поткусуривање и инструмент манипулације неодговорних политичара из наше јужне покрајине“, рекао је Ђурић за Танјуг.
фото илустрација, портал Србија Данас
Халими: Асоцијација за скретање пажње с главних проблема
Председник Партије за демократско деловање (ПДД) Риза Халими оценио је да данашње оснивање асоцијације албанских општина служби скретању пажње са низа проблема у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.
Халими је у том контексту посебно апострофирао председника општине Прешево Рагмија Мустафу, истакавши да постоји незадовољство великог броја грађана, због чега је и најављен протесни скуп за 18. септембар.
„Председник општине је био заинтересован за неки догађај који би засенио проблеме… У Прешеву смо добили породилиште, док у другим местима премијер Александар Вучић разговара о отварању привредних погона и нових радних места“, рекао је Халими новинарима на обележавању постојања 25 година његове странке.
Халими је истакао и да данас нисмо чули ништа ново, а да тек треба да се види о чему се ради, јер, додао је, учесници скупа само су теоријски разговарали, али не и о конкретним проблемима, тако да ће се тек видети шта ће од свега тога бити.
Он је поновио и да је оснивање асоцијације легитимно, али да одборници његове странке, иначе појединачно најјаче странке у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, нису учествовали у томе, јер мисле да начин на који је припремљено доношење одлуке о асоцијацији неће допринети решавању проблема.
Халими каже и да је та одлука прво требало да буде разматрана на нивоу све три општине, па тек онда, када се заузме став, да се одржи заједничка седница.
———-
СЕПАРАТИЗАМ: У Прешеву основана Заједница албанских општина (ЗАО), без Медвеђе
12. 09. 2015. РТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Evropa sad zna za Zelenu transferzalu: EU je u panici, a evo zašto migrante šalju preko pravoslavlja
Korišćenje islamskih fundamentalista za ostvarenje velikih strateških ciljeva nije ništa novo. Sve što se dešava u osnovi je primena teorije haosa u geopolitičkom kontekstu.
Portal Kurir je objavio delove ekskluzivnog intervjua koje je ruski analitičar Andrej Koribko dao novinaru i TV voditelju iz Makedonije Slobodanu Tomiću.
Koribko govori o emigrantskoj krizi, destabilizaciji Bliskog istoka, o tome zašto su Balkan i Grčka izabrani kao izbeglička kapija u EU.
Mnogo pažnje posvećuje opasnosti prodora radikalnih elemenata povezanih sa ISIL-lom na Balkan u Evropu i pozadinskoj ulozi SAD u ovom procesu, i upozorava na mogući novi rat na Balkanu izazvan spoljnim uplitanjem.
Kako ocenjujete trenutnu situaciju i put izbeglica sa Bliskog istoka kroz Makedoniju i Srbiju?
Kriza je potpuno van kontrole, i ona je direktna posledica promene režima u Libiji i Siriji. Evropa od toga ne dobija ništa, i zabrinuto pokušava da ublaži posledice u skladu sa svojim svuda promovisanim “vrednostima”.
Ali, nasuprot tome, problem u Evropi je dobitak za Ameriku. Vašington vidi da su najistaknutije zemlje kontinenta (Francuska i Nemačka, naročito) upale u demografsku noćnu moru, tempiranu bombu koja se može strateški aktivirati po volji, u slučaju da ove države ikada odluče da povedu politiku nezavisno od diktata Amerike.
Oni su već i ranije imali probleme koji se sada pogoršavaju i stvaraju jasnu tenziju između identitetskih grupa i političkih stranaka, što otvara nove puteve za SAD da vrše svoju uobičajenu zavadi-pa-vladaj politiku, kada je to potrebno.
Iskreno rečeno, SAD su namerno stvorile uslove koji su izazvali izbegličku krizu, i oni pojedince koji beže koriste kao nesvesno oružje u većoj igri moći protiv Evrope.
Takve izbeglice (identifikovane od strane SAD kao “strateško oružje / imovina”) hrle kroz Balkan i istovremeno postižu jedan od drugih ciljeva Vašingtona, odnosno destabilizacija Srbije i Makedonije. Sve što se dešava u osnovi je primena teorije haosa u geopolitičkom kontekstu.
Zašto je odlučeno da se ide ovim putem? Da li je to slučajno ili svesno izabrano?
SAD vrše određen uticaj na “vodiče” izbeglica duž ove trase, baš kao što su u stanju da gurnu ISIL u pravcu svojih strateških ciljeva u Siriji, na primer.
Da bi se ostvario ovaj zadatak, njene obaveštajne agencije vrše uticaj na tajnu mrežu trgovaca ljudima, navodeći ih da veruju da je put Makedonija-Srbija-Mađarska najbrži i najsigurniji za njihove “klijente”.
Sa stanovišta migranata i trgovaca, taj put zadovoljava kriterijume koje traže – brzinu i relativnu bezbednost – dok je za SAD tako ostvariva destabilizacija ove dve geostrateške zemlje sa malo ili nimalo troškova.
Zašto Grčka organizuje autobuse i šalje izbeglice na granicu sa Makedonijom? Zar ne bi trebalo da ih pošalje nazad odakle su došli?
U početku je izgledalo da je grčka vlada potpuno slomljena krizom i nemoćna da deluje (namerno uskraćena pomoć od “saveznika” u EU i NATO je deo “pregovaračkog mehanizma” pritiska na Ciprasa), ali sada je jasno da neki od Grka aktivno pomažu i podržavaju ovaj proces.
Kao dokaz služi plan grčke vlade da preveze izbeglice sa Kosa nadomak granice sa Makedonijom.
Zašto ih ne pošalje bliže albanskoj ili bugarskoj granici? Da li je moguće da određene ličnosti u Grčkoj imaju duboko ukorenjenu želju za osvetom protiv Makedonije? Da li su isti ti krugovi u vladi dobili naređenje od EU i NATO da to urade u zamenu za spasavanje iz fondova EU?
Bez obzira šta je razlog, postalo je očigledno da su neke figure u grčkoj vladi saučesnici u ovom planu.
Zašto NATO ili neko drugi ne pomogne izbeglicama? Jasno je da ovi ljudi vide Evropu kao zemlju snova, ali zašto idu preko pravoslavnih zemalja, a ne putem Albanija-BiH-Hrvatska-Slovenija?
Makedonija je izdvojena iz nekoliko razloga. A SAD su svesne mogućnosti destabilizacije koja sledi pošto desetine hiljada izbeglica nagrnu preko granica Makedonije i Srbije.
Zbog toga se čini sve da se izbegne da se njenim saveznicama Albaniji i Bugarskoj to ne dogodi.
Zašto imigranti ne idu u Saudijsku Arabiju, Katar, i slične zemlje u regionu? Te države dele istu veru kao većina migranata i takođe su među najbogatijima na svetu?
Saudijska Arabija i Katar žele samo migrante koji mogu da rade teške fizičke poslove i mogu da se kontrolišu, zbog čega više vole Azijate iz Indije i Pakistana.
Siromašni Sirijci i Libijci bi bili teret njihovih nacionalnih budžeta, koje obe ove zemlje žele da zadrže isključivo u korist njihovih punopravnih građana.
Takođe, migranti beže od sektaškog rata i terorističkih grupa, a te dve zemlje su najveći državni sponzori terorizma u svetu, direktno krive za ratove u Libiji i Siriji.
To su neki razlozi zašto izbeglice ne idu u te države i plus, oni znaju da, čak i kada bi odlučili da dođu, odmah bili izbačeni, bačeni u zatvor, ili čak ubijeni (što je još verovatnije ako pripadaju nekoj ne-sunitskoj sekti).
Može li Makedonija da se izbori sa ovom krizom?
Makedonija ima patriotski i pragmatičan stav o proglašenju vanrednog stanja i privremenom ograničavanju pristupa preko njene južne granice, ali se pokazalo da to nije u stanju da zaustavi ogroman talas izbeglica.
Kada je vojska je bila prinuđena da reaguje sa suzavcem i gumenim mecima, Skoplje je dobilo kritike EU o ‘ljudskim pravima’ i ‘uzdržanosti sile”, što je pokazalo da Brisel nije iskren u pomaganju Makedoniji da reši ovaj problem. EU bi radije ostavila izbeglice na Balkanu i ogradila se zidom od regiona.
Gde se Rusija u svemu ovome, i kakvu ulogu može igrati u borbi protiv ISIL? To pitam jer je akademik i istoričar Jelena Guskova ranije upozorila da je takozvani projekat “Zelena transverzala” skoro gotov i čeka svoju završnu fazu.
Guskova je napravila odličnu analizu američke strategije na Balkanu, a ona je nastojanje da se iskoristi islamski ekstremizam kao prioritetan “agent promene” u srcu regiona (Makedonija, Srbija i Bosna).
Makedonija je zamalo izbegla veći rat kada je vojska u Kumanovu savladala teroriste, ali pretnja i dalje ostaje. Ista pretnja albanskog terorizma je prisutna u Preševskoj dolini. Bosna je u sličnoj situaciji kada je u pitanju islamski ekstremizam.
Da li najave Guskove treba uzeti ozbiljno, ili je to neka vrsta obrta koji dolazi iz Rusije u nameri da se oštete odnosi regiona sa SAD i EU?
Procene Guskove veoma liče na moje, a obe naše prognoze treba uzeti sa krajnjom ozbiljnošću zbog mogućih dalekosežnih posledica.
Za SAD, Balkan je buduće igralište islamskih terorista, i “rezervni pion” pritiska na Evropu kada i ako dođe pravo vreme.
Jedan od razloga za to je geopolitički (Balkan je savršeni “sporedni ulaz” u EU), a drugi se odnosi na energiju (destabilizacija vlada Makedonije i Srbije prijateljskih prema Rusiji).
Ali, SAD imaju veoma realne strateške razloge zbog kojih žele da unište Balkan, ako ne mogu u potpunosti da ga kontrolišu.
Korišćenje islamskih fundamentalista za ostvarenje velikih strateških ciljeva nije ništa novo, jer svako je svestan koliki je američki uticaj na stvaranje Al Kaide i Talibana,
Guskova je rekla da je moguće da će teroristi organizovati napad koji će odneti živote mnogih albanskih civila, što će biti povod na pokretanje borbe za “spas od tiranije” u Makedoniji, Srbiji i Bosni.
Ona upozorava da je najjača mogućnost da se ovo desi u Republici Srpskoj, i da bi NATO mogao da izvede intervenciju pod izgovorom sređivanja stanja.
To je vrlo realan scenario, ali ja bih otišao korak dalje od predviđanja da je on samo cilj Albanaca, već muslimana u celini.
Već je bilo pokušaja da se politizuje antiteroristička operacija izvedena u Kumanovu pokušavajući da se napravi rat Slovena / hrišćana protiv Albanaca / Muslimana. To je zaista još jedna lukava manipulacija od strane SAD da bi se izazvao rat širom regiona po principu zavadi pa vladaj.
Guskova proučava i uticaj “Islamske države” na Balkanu, a prema njenim rečima, teroristi su se uvukli region pod okriljem izbeglica Kako gledate na to?
Još jednom, g-đa Guskova je potpuno u pravu. Nema sumnje da se izbeglička kriza eksploatiše od strane terorističkih grupa kao pokriće za infiltraciju u regionu, a to se radi u potpunoj saglasnosti sa američkim spoljnopolitičkim pravilima.
“Islamska država” je u suštini “teritorijalna Al Kaida” koja se može rasporediti bilo gde u Africi-Evroaziji gde je strateški interes SAD.
Najnovije uporište biće Balkan, gde će se koristiti njima naklonjeni Albanci kao njihovo lokalno sidro.
Cilj je da se radikalizuje albanska zajednica posebno u Makedoniji i Srbiji i da se izazove veći hrišćansko / slovenski – muslimansko / albanski rat. Nadam se da obe strane shvate šta je igra i kako SAD očajnički pokušavaju da ih nateraju na ovaj scenario.
Makedonija, Srbija, i Republika Srpska formiraju geostratešku mrežu zemalja koje sam nazvao “Centralni Balkan”, u smislu da ne samo da čine geografski centar regiona, već i da takođe imaju tradiciju patriotizma i suprotstavljanja stranoj dominaciji.
Osim toga, sve tri države praktikuju pragmatičnu politiku sa Rusijom. Zato je Makedonija imala pokušaj obojene revolucije i sukob u Kumanovu.
Srbija trpi pritisak EU i SAD, a Republika Srpska ima da izdrži slabo skrivene terorističke pretnje iz Sarajeva. Ne treba posmatrati kao slučajnost to što su posebno Makedonija i Srbija, sada žarišta izbegličke krize.
Neki analitičari kažu da će mađarska granica zid značajno povećati broj migranata koji ostaju u Srbiji i Makedoniji a čiji pravi identitet ne može ikada biti utvrđen. Šta mislite o ovoj pretnji?
Zid je odgovor Evrope na krizu, koji, kao što sam pomenuo na početku razgovora, glasi “zatvorimo Balkan ako situacija postane nekontrolisana”.
Činjenica da Mađarska kreće napred takvom brzinom u sprovođenju te ideje pokazuje koliko je ozbiljna njena nacionalna vlada (i kako tešku krizu očekuje u budućnosti), a pošto je to prihvaćeno od EU bez neke značajnije mere, može se posmatrati i kao stav Brisela o ovom pitanju.
Ovo je važno jer jasno pokazuje kako je EU odbacuje Srbiju i Makedoniju u kritičnom trenutku kada obe zemlje treba pomoći.
Evropska unija nema ništa protiv da se bezbrojne izbeglice i teroristi koji su se infiltrirali u region uz njih, budu i dalje isključiva odgovornost Balkana.
Socijalne, ekonomske, političke i bezbednosne posledice destabilizacije su izuzetno velike i zabrinjavajuće u svakom pogledu, ali bi EU radije prihvatila mogući kolaps balkanskih država, nego da delotvorno pomogne.
Većina izbeglica su muškarci starosti od 27-35, od kojih 94% su muslimani, a više od polovine od kojih nemaju porodicu sa njima i da izbegavaju sve oblike medijskog izlaganja. Ko finansira te ljude, ili kako oni sami sebe podržavaju?
Kao što sam ranije rekao, velika većina izbeglica nisu teroristi, ali mnogi od njih imaju sumnjive profile koji s pravom podižu crvene zastave.
Problem je da ne postoji način da se proveri njihov identitet, i na taj način, nema šanse da države vide da li su na nekim terorističkim listama. Čak i ako nisu, niko ne zna nameru ovih pojedinaca, i čudno je da mnogi od tih ljudi (koji su u tradicionalnim muslimanskim kulturama već trebalo da budu u braku sa decom) preplavili EU bez članova porodice.
Nešto se ne uklapa. Oni koji su povezani sa terorizmom su verovatno finansirani od strane drugih terorista, a imajući u vidu bogatstvo “Islamske države”, teoretski bi se moglo desiti finansiranje hiljade terorista radi njihove infiltracije u EU i Balkan pod maskom izbeglica.
Slika budućnosti je tamna, ali ona nije neizbežna i moguće je uspešno joj se odupreti. Najvažnije što svako može da uradi je da obavesti druge o pravoj prirodi “zavere protiv Balkana”, a zajednice treba da rade zajedno na suprotstavljanju.
Sve etničke grupe i religije treba da budu svesne mehanizama koji ih dele jedne od drugih, a kada se dostigne spoznaja i postigne jedinstvo cilj, onda je mnogo lakše da se formira drugačija budućnost i izgradi bolje sutra za sve.
Izvor: Webtribune.rs (Kurir)
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Има ли држава Република Србија устав, има ли закон о таквом повезивању локалних заједница? Постоји ли Србија као држава? Или ћемо дозволити стварање новог „(С)АП Косово“?
Свиђа ми сеСвиђа ми се