Ге­не­рал Вла­ди­мир Ла­за­ре­вић, осу­ђен у Ха­гу на 14 го­ди­на за­тво­ра због зло­чи­на на Ко­со­ву, у те­шком је здрав­стве­ном ста­њу, а Ха­шки три­бу­нал од­би­ја да до­не­се од­лу­ку о ње­го­вом пре­вре­ме­ном пу­шта­њу на сло­бо­ду иако је у Ше­ве­нин­ге­ну про­вео ви­ше од 10 го­ди­на, што пре­ма­шу­је две тре­ћи­не из­ре­че­не ка­зне. Хаг је од­био да му ура­чу­на и го­то­во го­ди­ну да­на ко­ли­ко је про­вео у бол­ни­ци у Бе­о­гра­ду.

Прав­ни за­ступ­ни­ци, ње­го­ва по­ро­ди­ца, али и др­жав­не ин­сти­ту­ци­је по­ку­ша­ва­ју да из­деј­ству­ју да се ге­не­ра­лу ура­чу­на у ка­зну вре­ме про­ве­де­но у Ср­би­ји на опе­ра­ци­ја­ма и ле­че­њу. Због ве­о­ма ло­шег здрав­стве­ног ста­ња, одав­но се оче­ку­је да ге­не­рал бу­де пу­штен, или да бу­де пре­ба­чен у не­ку од за­вод­ских уста­но­ва у на­шој зе­мљи. Кра­јем 2013. го­ди­не од­лу­че­но је да се срп­ски ге­не­рал из Схе­ве­нин­ге­на пре­ба­ци на из­др­жа­ва­ње ка­зне у је­дан од за­тво­ра у Пољ­ској.

Породица Владимира Ла­за­ре­вића не жели да говори за медије, али како „Политика” сазнаје, забринута је за генералово здравље. Он је од 2005. године, како кажу пријатељи породице, имао седам операција.

По­ро­ди­ца се на­да да ће три­бу­нал ува­жи­ти зах­тев прав­них за­ступ­ни­ка и да ће Вла­ди­мир Ла­за­ре­вић до сре­ди­не но­вем­бра би­ти на сло­бо­ди.

Вла­да Пољ­ске тре­ба­ло је још у ја­ну­а­ру да раз­мо­три тај зах­тев, али до да­нас, иако је од од­лу­ке ме­ђу­на­род­ног су­да про­шло ви­ше од го­ди­ну и по да­на, Пољ­ска се не из­ја­шња­ва. Раз­лог је, ка­ко са­зна­је­мо, то што је ге­не­ра­ло­во здра­вље то­ли­ко ло­ше да Пољ­ска јед­но­став­но же­ли да из­бег­не не­во­ље ко­је би мо­гла да има у слу­ча­ју да при­хва­ти бри­гу о та­квом за­тво­ре­ни­ку.

Сва на­сто­ја­ња др­жав­них ор­га­на Ср­би­је би­ла су усме­ре­на ка то­ме да се по­но­во раз­мо­три ком­плет­на до­ку­мен­та­ци­ја ко­јом се до­ка­зу­је да је не­пу­ну го­ди­ну Вла­ди­мир Ла­за­ре­вић про­вео у Ср­би­ји на ле­че­њу и опе­ра­ци­ја­ма, а не на при­вре­ме­ној сло­бо­ди. Вре­ме про­ве­де­но на ле­че­њу у до­мо­ви­ни у три­бу­на­лу су сво­је­вре­ме­но од­би­ли да ура­чу­на­ју у уку­пан до­са­да­шњи бо­ра­вак Вла­ди­ми­ра Ла­за­ре­ви­ћа у при­тво­ру, иако су то у дру­гим слу­ча­је­ви­ма ха­шких осу­ђе­ни­ка (на при­мер из Хр­ват­ске) ре­дов­но при­хва­та­ли.

Тим бра­ни­ла­ца и ге­не­ра­ло­ва по­ро­ди­ца под­не­ли су про­шле је­се­ни и пред­лог да Ха­шки три­бу­нал, као у ви­ше слу­ча­је­ва до са­да, при­хва­ти хит­но фор­ми­ра­ње по­себ­ног ти­ма ле­ка­ра – струч­ња­ка из ви­ше ме­ди­цин­ских обла­сти из на­ше зе­мље за пре­глед у Схе­ве­нин­ге­ну. Иако су се сви на­да­ли да ће бар тај зах­тев би­ти при­хва­ћен, до да­нас ни о то­ме ни­је од­лу­че­но, што је не­ху­ма­но.

Све то го­во­ри да ће, иако је те­шко бо­ле­стан, ге­не­рал Ла­за­ре­вић нај­ве­ро­ват­ни­је оста­ти у за­тво­ру све до ис­те­ка две тре­ћи­не ка­зне пре­ма ра­чу­ни­ци три­бу­на­ла, то јест до кра­ја ок­то­бра или по­чет­ка но­вем­бра ове го­ди­не. И по све­му су­де­ћи, не­ће ро­би­ја­ти у Пољ­ској, већ у Схе­ве­нин­ге­ну, где бо­ра­ви још од до­бро­вољ­не пре­да­је 3. фе­бру­а­ра 2005. го­ди­не.

Ни­ко­ла Ша­и­но­вић, бив­ши пот­пред­сед­ник Вла­де СРЈ, ко­ји је осу­ђен по ис­тој оп­ту­жни­ци као и Ла­за­ре­вић, ка­ко је „По­ли­ти­ка” об­ја­ви­ла, тре­ба­ло би да се сле­де­ће сед­ми­це вра­ти ку­ћи из Швед­ске, где је од­слу­жио две тре­ћи­не ка­зне од 18 го­ди­на за­тво­ра. Он се, под­се­ти­мо пре­дао 2. ма­ја 2002. го­ди­не и ни­је имао ве­ћих здрав­стве­них про­бле­ма.

На оп­ту­жни­ци са њи­ма је и ге­не­рал Не­бој­ша Пав­ко­вић, ко­ји у Фин­ској слу­жи ка­зну од 22 го­ди­не за­тво­ра, као и по­ли­циј­ски ге­не­рал Сре­тен Лу­кић, ко­ји из­др­жа­ва ка­зну од 20 го­ди­на. Пав­ко­вић и Лу­кић су се три­бу­на­лу пре­да­ли у апри­лу 2005. го­ди­не и био им је одо­брен при­вре­мен бо­ра­вак на сло­бо­ди ра­ди ле­че­ња у Ср­би­ји. Због зло­чи­на на Ко­со­ву у одво­је­ном по­ступ­ку осу­ђен је и по­ли­циј­ски ге­не­рал Вла­сти­мир Ђор­ђе­вић, ко­ји у Не­мач­кој тре­ба да из­др­жи оста­так ка­зне од 18 го­ди­на. Он је ухап­шен 17. ју­на 2007. го­ди­не у Бу­дви и од­мах пре­дат три­бу­на­лу.

„Ве­ли­ки број Ср­ба ни­ка­да ни­је имао од­го­ва­ра­ју­ћу ле­кар­ску не­гу у Схе­ве­нин­ге­ну. Нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји при­мер је Во­ји­слав Ше­шељ. Да ни­је штрај­ко­вао гла­ђу и био оно­ли­ко упо­ран, ни­ка­да не би до­био здрав­стве­ну за­шти­ту ко­ју је тра­жио. Ге­не­рал Ла­за­ре­вић до­шао је у Схе­ве­нин­ген здрав као дрен, а са­да је те­шко бо­ле­стан”, ка­же То­ма Фи­ла, Ша­и­но­ви­ћев бра­ни­лац.

Он до­да­је да су од свих ха­шких осу­ђе­ни­ка нај­бо­ље про­шли они ко­ји су као др­жа­ве у ко­ји­ма ће слу­жи­ти ка­зне до­би­ли Скан­ди­на­ви­ју. Та­ко на при­мер Не­бој­ша Пав­ко­вић има до­бре усло­ве, при­ступ ин­тер­не­ту и мо­гућ­ност ко­му­ни­ка­ци­је. Скан­ди­нав­ске зе­мље, за раз­ли­ку од остат­ка Евро­пе, при­хва­ти­ле су ха­шке осу­ђе­ни­ке као по­ли­тич­ке за­тво­ре­ни­ке, а не као џе­ла­те и та­ко их тре­ти­ра­ју.

„Пав­ко­вић је под­нео зах­тев да му се пре­су­да ускла­ди са за­ко­но­дав­ством Фин­ске ко­ја, као мак­си­мал­ну ка­зну, пред­ви­ђа 15 го­ди­на за­тво­ра. Ако би та­кав зах­тев био при­хва­ћен, ње­му би пре­о­ста­ло да од­слу­жи још око го­ди­ну да­на. У про­тив­ном, две тре­ћи­не ка­зне ко­ју му је до­су­дио три­бу­нал ис­ти­че тек за пет го­ди­на”, ка­же за „По­ли­ти­ку” Пав­ко­ви­ћев адво­кат Алек­сан­дар Алек­сић. Он до­да­је да ње­гов кли­јент не­ма за­мер­ку на за­твор­ске усло­ве али је про­блем је­зич­ка ба­ри­је­ра у слу­ча­ју бо­ле­сти. На­кон што је про­шлог ав­гу­ста пре­ба­чен у Фин­ску, Пав­ко­вић је убр­зо вра­ћен у Хаг јер је тре­ба­ло да све­до­чи на су­ђе­њу Го­ра­ну Ха­џи­ћу. Ка­да је оно пре­ки­ну­то због Ха­џи­ће­ве бо­ле­сти, Пав­ко­вић је вра­ћен у Фин­ску. Та­мо има мо­гућ­ност да се по­ро­ди­цом, ка­да му до­ђе у по­се­ту, бо­ра­ви у по­себ­ној ку­ћи.

Нај­го­ри усло­ви су, ка­ко са­зна­је­мо, у за­тво­ри­ма у Пор­ту­га­ли­ји, Есто­ни­ји и Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји.