…Богат си ти бре Србине, много богатији него што знаш! Зато те се и плаше Србине, плаше се да не откријеш својега БОГАтства! Плаше се да не пронађеш ту своју загубљену Душу! Знају да онда тако БОГатом и пуне Душе неће моћи више земљу да ти пустоше! Неће моћи пород нерођени да ти отимају, нити гробове и храмове више да ти руше!

…Нисам бре Жико био у праву. Наш народ је уствари храбрији и ратоборнији него икад, него нама су бре Жико украли народ! Наш народ не живи више у Србију, бар не већински…“ Жика из Обретковину, се брецну на мене: „Ајде бре Милојко шта причаш- који бре ратоборни Срби, ови данашњи су мишови, шишмишови, већи него икад!“

…У чудним временима живимо синовац, и о наше судбине одлучују они који и нису баш тако „наши“. Само се као таки представљају, обећаву нам мед и млеко, деле лаж с капу и шаку (ништа ги не кошта- јербо образ никад нису ни имали), и нажалост млоги наши „зомбирани срби“ наседу на ту њиову паралажу… Е па време је синовац да кажемо гласно и јасно НЕ, време је синовац, да опалимо са шаку у овај наш домаћински астал (док га још има)- да се затресе цела Србија…

***

УСТАЈ БРЕ СРБИНЕ!

29.01.2011, ФБР („Деда Милојкове Политике“)

Устај бре Србине! Устај бре геџо! Штај је бре, није ти јасно, теби бре причам, Роде без порода, Несрећо без среће, Тикво без шајкаче! Не знаш ти шта причам, не знаш ни где си… Тетураш се кроз живот ко свињче низ калдрму. Увече се сручиш на поцепану софу са балонче јевтиног алкохола, и натунујеш телевизор на ону виртуалну фарму, где ондак срећно грокћеш са сви остали „јевропејци“…

И тако бре до сабајле, док се поново не затетураш низ калдрму ко свињче тражећи нешто за своју „напаћену“ гушу- А за душу Србине, шта ти је бре остало за душу? Где ће ти бре душа Србине!?

Жену си отерао, или од куће, илу у лудило! Ни децу своју више не пропознајеш, не виђаш их више, или кад их случајно нагазиш, не препознајеш их тако обневидео…

Устај бре Србине, време те гази, земљу ти комадају, бришу те из свих спискова, децу ти уче да „поносно марширају“ и певају „лили марлен“, родитеље ти, свеже упокојене, из гробова чупају, а од храмова твојих светих поново штале праве! Устај бре геџо, док није касно! Шта је, још ти није јасно, теби бре причам Србине мој- Туго моја!

Мислиш да те таквог, чупавог, смрдљивог, без шајкаче и без опанка, не препознајем? Вараш се, лако те је препознати… и са тај бугарски џинс, и са тај турски версаће што си га навуко на те, некад јуначке- а сада кокошје груди, иако немаш пара ни за гаће…

Препознајем те Роде, и то на пушкомет! Управо таквог су те створили, да би могли и „они“ да те препознају где год да те виде, никад се не зна, једног дана може да им затреба и твој бубрег…

Шта је бре? Кажеш да си сиромах, да немаш више ни кучета ни мачета. Да немаш више ни за добру „шљиву“, а од свог оца ниси научио сам „мученицу“ своју да испечеш. А и да јеси, шта би ти вредело, кад си све раскрчмио… Па се сада тетураш с то пластично балонче у руку, и испијаш ту жуту алкохолисану мокраћу, што ти продају скоро за џабе. Е, није џабе Роде мој, Јаде мој! Ништа на овом свету није џабе…

Тако су бре „они“, с ту исту мокраћу, истребили цео континент индијанаца, па би сада и нас Србе. Не дај се роде! Устај бре Србине, ниси ти бре индијанац! Ако си негде успут и изгубио свој понос, раскрчмио своју дедовину, и загубио жену и ђецу…

Још увек је у теби оно што је и у свима нама- онај стари, добри Инат- и нешто мало Српске Душе! Устај бре Србине! Устај бре геџо, још није касно! Не дај „им“ то мало душе што ти је остало; Не дај душманима!- Но напуни „је“ да нарасте и прерасте и тебе самог, и све недаће твоје… И онда ће ти све бити лакше; Биће онако како треба, и онако како је воља Божја!

Знам, знам, немој се правдаш… Живот те је, не шамарао, већ газио ко булдожер, ко и већину нас. Ниси више знао где ћеш, па ето десило се! И јесте, свакоме може да се деси, и многима се десило… Али зато не мора да траје!

Ниси ти бре Србине тиква без корена! Ниси ти бре име без презимена! Ниси ти бре Србине домаћин без домаћинства! Чак иако га немаш- Чак иако си га прокоцкао, раскрчмио, распродао у бесцење- Све док постоји Србија, ова наша земља мученица, постојаће и твоје домаћинство! Треба само да му се вратиш, не само својим телом већ и целом својом душом…

Богат си ти бре Србине, много богатији него што знаш! Зато те се и плаше Србине, плаше се да не откријеш својега БОГАтства! Плаше се да не пронађеш ту своју загубљену Душу!

Знају да онда тако БОГатом и пуне Душе неће моћи више земљу да ти пустоше! Неће моћи пород нерођени да ти отимају, нити гробове и храмове више да ти руше!

А сада је доста приче! Време је Србине да се прекрстимо, помолимо, и кренемо! Не низ калдрму! Већ уз! Не да се котрљамо, већ да марширамо и запевамо громогласно нашу „Светосавску“ и Боже Правде!

Немаш више чега да се плашиш Србине! Већ су ти отели све што су могли, а оно што нису могли…Е за то је куцнуо час да „га“ пронађеш, и то сам- у себи!

Време је Србине поново да будеш, оно што и јеси, и оно што си кроз вјеке вјекова био – Србин са Душом! А кад имаш Душу и када си поново БОГат, онда је све лакше, и све је могуће… И ондак нека буде, оно што бити мора!

*****

12 јун 2013, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

Седим ти ја ономад с Жику из Обретковину, у нашу сеоску механу, па ти бистримо политике, и наше, али и белосветске. И та наша сеоска механа у Бачину, оклен сам ја, имала некад османлијско име „Цариградски друм“, сад гу зову „Мали Брисел“, ал неки дописао „Мало Сутра“…

….Ем ли га зашто синовац?

Теби бар не морам да објашњавам куде је Бачина, али за сви они који не знају, то ти је доле мало јужно и низводно од Јагодину, па иза Варваринску окуку одма удесно. Млого лепа питомина…

Била то некад синовац чувена Јагодинска нахија, ал сад гу (неки зли језици) зову „Палмазанија“, по оног рингишпилџију што засео на власт још од „багер револуцију“, па не пушћа…

…Ене га сад у Београд, зева и рче у ону (некад народну) Скупштину, а и постао резервни шараф за сваку владу, па га само шлајфују и подмазују, ко оног несрећног Срећка из Белу Лађу. Ако нек се и неки наш геџа- рингишпилџија мало „омрси“, а не само они „жућкасти“ и „мућкасти“ …

———————————–

Ал да ти ја синовац испричам, шта смо то Жика и ја политички избистрили, после седмо, а можда и осмо чокањче…

…Таман да цугнем из девето чокањче, кад ми се одједном све избистри у главу-

„Бре Жико, што сам био блесав- сећаш се како сам скачао на наши Срби што нису довољно велики Срби… И драх се, и виках, и њаках, и ритах се, чак и оног Стојадина „јевропејца“ мунух међу плећке… Ене ги јадан, још не дише како треба. Каже тешко му да удахне, ал му много лакше да издахне, а мене кад види заобилази ме ко киша око Крагујевац. Само да га не носим на душу, нека дише, ал да не „издише“…

…Нисам бре Жико био у праву. Наш народ је уствари храбрији и ратоборнији него икад, него нама су бре Жико украли народ! Наш народ не живи више у Србију, бар не већински…“

—————————————-

Жика из Обретковину, се брецну на мене: „Ајде бре Милојко шта причаш- који бре ратоборни Срби, ови данашњи су мишови, шишмишови, већи него икад!“

А ја ћу њему: „Ма неси бре у праву Жико, ене ги наши ратоборни Срби дивљају на улицама Истанбула, руше издајничку владу, не дају се они бре.“

————————–

Жика: „Који бре црни Срби? Оно су бре Милојко црни турци, ти си побркао лончићи (и чокањчићи)“

Опет ја: „Е ту Жико ниси у праву. Видиш они нису „црни турци“, већ су бели, бељији од нас већину из Шумадију, и ниже…

Нама су бре Жико украли народ. Петсто година под турцима, па под комуњарама, и они нам бре Жико заменише народ, а да нисмо ни опазили…

Учио си и и ти у школу, како су османлије у буљуци одвозили наши Србчићи, да им попуњавају земљу и елиту. Е вала им попунише. И сад су они тамо у Турску већи Срби од нас, и бељи од нас, баш ако оћеш да знаш…

А ми се овде за ти пола миленијума укрстисмо с турци и други јокупатори, а они мањински што нису, и што остадоше најчистији Срби, изгибоше бре Жико у ови последњи светски ратови, ал богами и у овај последњи натофашистоидан…

… А „ово“ сад што пуже, и гмиже земљом Србијом бре Жико, од оног Србин, није сачувало ни слово „С“- свака част на једну малецку и јуначку мањину. ..

…Ал куд ће бре они против оволику нашу потурчену масу. Уместо што се троше на ове улице варошке, и јуришају на београдске дахије ки Донкихотови на ветрењаче, боље би им било да се придруже нашој „србској браћи“ тамо усред Истанбул, који се јуначки боре против њиов издајнички режим. И изгибоше доста, ал не посустају. Србин је то бре Жико, и то усред Стамбол“

————————————-

Жика скочио из столицу , оће се бије с мене: „Па зар ти за мене црни Милојко да речеш да сам Турчин!?“

Ја ћу њему јопет:

„ Ма јеси бре Жико, ал изгледа да сам и ја… Па погледај се у огледало бре. Очи ти ко црне жгаравице, црномањаст и црнпураст си ко прави турчин, и још носиш пантале с тај турски учкур, а видо сам ти и флашу с воду у онај твој електрични чучавац…

…а никад те нисам чуо да слушаш изворну Српску музику, све неки „турбофолк“ с турски мелос, и ондак ђускаш с твоју Станију, ко мој Шарац , кад му сунем „јоханбин“ за убрзану оплодњу…

Ал бар Жико да си оплођавао Станију па ако већ немамо србчићи да бар имамо турчићи, да има ко да оре ову плодну земљу- ма јок, ти и Станија после ђускање, се завалите на канабе и гутате сваки наставак од онај „Сулејман“ , с ону нашу потурчену телевизију, што гу води онај ошишани главоња.

Шта ћеш бољи доказ од тога црни Жико да ти ниси Србин, већ једна голема „потурчетина“..

… А видиш они „наши срби“ из Истанбул и шире, не само да су ратоборни ко некад наши Обилићи, хајдуци, комите и четници, него су изгледа и млого паметнији…

Видиш да су они, без икакав пардон рекли ЕУробији своје историјско НЕ.

И не само да су дали ногу Евроунији , него и ти наши „истанбулски срби“ сада јачају економски савез с нашу братску Русију, чак би многи од њи, неки и „водећи“, да праве војни савез с Руси-

….Ће да бидне и то Жико, само полако…

Не само да су њиови гени Србски, него су они давно сватили бре Жико да је трули Запад, већ одавно иструлио, и да тамо нема леба да траже…

… А ми бре Жико, на челу с ови ушкопљени београдски дахије (додуше министар војни нам више личи на евнуха него на каба-дахију), радимо све супротно од нашу „истанбулску браћу“. Подајемо се свима џабе, ко она Деса мираџика, из горњи сокак, иза Цветков бунар.

И ондак ти Жико мени кажи да ми овде у Србију нисмо већи турци од они у Истанбул и Анкару,“

————————————–

-Рече ја њему све то , и мрдну столицу до зид. Јербо Жика закрвавио с оне његове гараве очи, и с обе шаке се заватио за астал, ко да ће да ми скочи за гркљан.

Ал не би ништа, Жика заграби његово тринаесто чокањче, сркну га на цуг, јекну гласно „бујрум“, и скљока се на кафански патос…

… А ја се потом некако одвуко кући, на све четири, а сабајле спакова у моју плетењачу следовање за два дана, па се упутих низ Цариградски друм, право у Стамбол, да се придружим нашим „србима“ на истанбулским барикадама, да већ изједанпут макнемо онај издајнички режим…

…Од ови наши црнпурасти, загарављени, фарматизовани и транквилизовани „шумадијски турци“, сам диго руке, њи више ни Свети Илија Громовник, не може да разбуди…

…Ако се ускоро не прену, сви ће заврше ко сировине за резервне органе, под услов да пре тога не поцркају од овај „отров за комарци“, шта га посипају на нас и усред зиме…

Деда Милојко са „српских барикада“, из Стамбола са Босфора

******

12.12.12, СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

Е мој синовац, понука ме на ово писаније једна вест коју прочитах ономад на ови „електронизовани медији“. Наслов каже „Трују нас на милион начина!“

Кад прочита уплаши се, жив стра ме изеде, али јопет кад боље размислих, и није то све баш тако црно. Јес вала да нас трују и кроз воду и рану, запрашују из ваздух ко комарци, каче оне „радиоактивне антене“ где им се ћефне- и ондак се ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- копрцамо ко замашћени шаран товљеник на суво…

Јесам ја прост деда, сељак, неки ме зову и геџа, џуџа, биџа… и како још не- али сам и поприлично писмен, писменији од многи ови што данас седу у ону полупразну скупштину, и по цео дан блеју ко телићи у оног мог колегу пензионера, који више води рачуна за своју бешику, него за своје скупштинско стадо. Више ти вреде они моји предратни 8 разреда у „мушку гимназију“, него сви њиови МРсови, ДРсови, БАсисови, и са шта се све већ нису закитили (на разни сумњиви начини).

Шта ћеш бољи пример од овог нашег црног прецедника „Црног Томе“, он је јадан морао да купи цео факултет, да би мого сам себи да иштанца диплому. И вала јесте иштанцао диплому, коју сад може да окачи на онај свој ракијски казан у његову Бајчетину…

Кажем ти ја синовац, да се не бринеш млого за сву ту лапрданију, јер има више година, а можда чак и деценијски размак, како сам ја прочито једну вест, из папирне новине, која ме уистину (ус)покојила…

Западни научењаци су радили разни тестови с кунићи, такође и с неки „кунта кинте заморчићи“, и дошли до закључак, да би за данашњи модерни човеци највећа опасност била здрава рана и здрава околина (сви природни састојци укључени).

Кажу они, кад би данашњи човек почео да једе здраву рану ко наши преци пре век, два… и кад би почео да удише онај стари добри несмогиран и незапрашен ваздух (с ови „кеморепови“)- тај човек би ондак црко одмак ко бубашваба, или у најгори случај би био зомбиран и почео да рикњава на „одложено плаћање“…

Кажу ти научењаци, да је наша човечанска врста толико хемијски евулирала и мутирала, да би за нас све што је некад било здраво, сад постало млого нездраво!?

Збунило то и мене синовац, али кад мало боље размислих, сватих да јесте тако. Ево, сећам се тамо 70их, кад се у нашу Бачину врнуо да живи онај наш баксузни „Жика гестарбајтер“ након 25 година црнчење у Инглишку, и почео да се здраво рани, и још здравије да пије… није саставио ни два месеца, и јадан испусти душу, ко онај шаран товљеник на суво…

Доктори у Варварин казали „убила га здрава рана и здрави цуг“. Мада неки зли сеоски језици причу да су томе допринеле и неке наше сеоске мираџике што су га стално гањале за његов…. девизни буђелар, да не спомињем имена сад овде, ће ме утепају ови моји сељаци.

И јес вала синовац, све ти је то тако. Признали ми Срби, србенде, србчићи, србијанци и другосрбијанци- то или не, управо и јесте тако. Мутирали смо ми синовац, не само физикално, него и ментално, и у сваки други поглед. Ал не на боље, него на горе…

Ал оно што мене брине синовац јесте ова ментализована мутација која је звекнула у главу већину наших србенда, па тумарају између ови мобилни, харпонизовани и други „Динкићеви репетитори“ ко муве без главе. То ме млого брине.

Јербо, они се данас стиду и свог имена, и неће, или не умеју више да пишу ни нашу азбучну ћирилицу, карикирају наш Србски језик с неки туђински изрази, цркву заобилазе „ко киша око Крагујевац“- једино што умеју да се добро накркају и изнапијају за славу, и ондак запевају хануку- ко онај наш црни прецедник „Црни Тома“, у сред синагоге.

То мене боли синовац, та наша ментализована мутација, млого више него бијолошка. Мора да се сад наши упокојени отац Милутин „солунац“ и деда Прокопије (што у први балкански „закла оног Туту Бугарина“), преврћу у гроб, кад „одозго виде“ на шта смо то спали, ми данашњи Срби, србенде, србчићи, србијанци, другосрбијанци, и кој све не…

Мора да им је млого тешко, и да нас се стиду, све до небо небеско. Ево и мене док исписујем ово мучно писаније, изеде жив срам…

Да ми је ономад неко реко, да ће вако да истребу нашу Србску ћирилицу у Србским варошима и којекуде другде, и то наши домаћи душмани а не јокупатори; Да ће вако да нам унаказе народни језик и замене га са неки нови јевропејски изпедерисани језик; Да ће нас- часне и славне ослободиоце Балкана у оба светска рата да проглашавају за ратни злочинци, и да ће ове фукаре на власт, нашим крвопијама и ратним злочинцима да развлаче под ноге црвене тепихе; Да ће ова фукара на власт да тргује Светом Лазаревом земљом за неки тамо пишљиви датум, још смрдљивију (и попишљивију) кандидатуру, за тамо неки „Јевропејски четврти рајх“- Ја би му синовац ономад реко да је луд…

Али синовче мој, данас, ја твој чича Милојко, више не знам који је овде луд, а који је збуњен. Не знам више ни који је Србин, а који је (Ср)БинЛаден, а Богами кад одем у онај уврнути Београд, не знам више ни шта је мушко, ни шта је женско…

Све се то изокренуло, извитоперило, измутирало, мој синовац, више ме стра да изађем из куће, јер незнам какви ме мутанти и зомбирани Срби чекају иза ћошка …

Унаказише нам нацију синовац, не дају нам да будемо Срби… Ако нас и они не деле, ондак се делимо сами… Ето,ономад неки нови „србијанчићи“ би да нам укину нацију СРБску и да нас преправе у неки „србијанци“, а ондак овај кусур од земљу да нам преименују вероватно у „СрбиЈадију“.

Може бидне, кад прочиту ово моје писаније и да дођу на идеју да нас сви прогласеу за „србмути“, а овај кусур од нашу отаџбину да прозову „СрбМутијом“…

Знам да лупетам синовац, али не би ме чудило да се и тако нешто наопоако деси. Ако се ми Срби не опасуљимо на време!?

У чудним временима живимо синовац, и о наше судбине одлучују они који и нису баш тако „наши“. Само се као таки представљају, обећаву нам мед и млеко, деле лаж с капу и шаку (ништа ги не кошта- јербо образ никад нису ни имали), и нажалост млоги наши „зомбирани срби“ наседу на ту њиову паралажу…

Е па време је синовац да кажемо гласно и јасно НЕ, време је синовац, да опалимо са шаку у овај наш домаћински астал (док га још има)- да се затресе цела Србија…

Није доцкан синовац, није доцкан, има још нас Срба- као што то показасмо и целој Србији и целом свету у овај прошли понедеоник на онај величанствени народни скуп „Никад граница“.

Добро смо затресли онај климави „београдски астал“, а тек ће га затресемо- и са њега „отресемо“ сав онај антисрбски и паразитски окот и накот, што из ову нашу мученицу Србију испија последњу кап крви, а све у име њиове крвожедне „евроатлантске пијавице“…

Отресимо ту пијавицу са нашу кожу синовац, и згазимо је, тако да од ње остане само једна тамна мрља, и ондак јуначки закорачимо у Слободу.

Јербо живот без слободе и није живот, синовче мој…

СРБИ ЛИ СМО БРАЋО- ИЛ СМО „СРБМУТИ“!?

***

Написао: Миодраг Новаковић

ADDENDUM:

ЋЕ ПРОЦВЕТАМО И ПУСТИМО КОРЕЊЕ- АКО НЕ У ТУ КОНТРАВЕРЗИРАНУ ЕУ, ОНДАК У ИЛОВАЧУ НА ОРЛОВАЧУ – ДЕДА МИЛОЈКО

ДЕДА МИЛОЈКО- ДОБРО ЈЕ СИНОВАЦ, СВЕ НАМ БОЉЕ ИДЕ- НЕСТАЈЕ БЕЛА КУГА У СРБИЈУ… СВАКИ ДАН НАМ СТИЖЕ, У АЗИЛАНТСКИ РЕГРУТНИ ЦЕНТРИ, НЕКА НОВА ВОЈСКА С ЈУГА… ОТВАРАЈУ НАМ ЧАК И АЗИЛАНТСКА ПОРОДИЛИШТА, ЈЕС ДА ЈЕ ЗА САД САМО ЗА БУЛЕ, АЛИ ПУШЋУ ОНИ ТУ И ПОНЕКУ НАШУ (КОНВЕРТИРАНУ)… Е САД КАД САМ И ТО ДОЖИВЕО, МОГУ ДА ИЗУМРЕМ КО (БИВШИ) ЧОВЕК, ЈЕРБО ЗНАМ ДА ЋЕ ПРОЦВЕТАМО, И ПУСТИМО КОРЕЊЕ У ВЛАСТИТУ ЗЕМЉУ (УМЕСТО ДА ГА ГЛОЂЕМО КО ДО САДА), И ТО ЈОШ КОЛИКО СУТРА- АКО НЕ У ОНУ ЂАВОЉУ ЕВРОУНИЈУ, ОНДАК У ИЛОВАЧУ, НА ОРЛОВАЧУ…

УСТАЈ БРЕ СРБИНЕ- ДЕО ЧЕТВРТИ

ДЕДА МИЛОЈКО: СИНОВАЦ- ЋЕ ПРОЦВЕТАМО И ЋЕ ПУСТИМО КОРЕЊЕ- АКО НЕ У ТУ КОНТРАВЕРЗИРАНУ ЕУ, ОНДАК У ИЛОВАЧУ, НА ОРЛОВАЧУ…

Миодраг Новаковић

Пише Миодраг Новаковић

ФБР, 17 јул 2015

Бре синовац, млого се овај наш народ попишманио. Скаче на оног сиротог премијерчића с напућене усне (ко Ћићолина), уједа га, боцка, тера спрдњу с њега. Додуше и он сам доприноси, ономад се дерњао ко Калимеро, на онај „бизнис кворум“ на Копаоник- „Ја сам педер, ја сам педер- Није Он, није Он…“ Било бре млого дегутантно, ал што јес, јесје јес, све је то ипак било у дух од ово евроинтегрисање и шевенгинско педерисање-

Јербо, још колико сутра, сви ће морамо да узвикијемо то исто, и то обезгаћени, умлаћени и пресамићени- ако нам у међувреме ови мишићави ИСИЛовци што се стратешки азилантизују по целој Србији не поодсецају главе- а није да неће, воледу они то да раде. Видиш синовац како они тамо у онај Курдистан веома острашћено, одсецу главе и набијају живи Курди на суви кочеви.

А и сам видиш какви су нам ови данашњи десрбизовани Срби, нису ни бледа копија на они наши Обилићи и Солунци, не воле да се одупиру, већ се опуштају и препуштају… Од кад гледу, на ове наше тајкунске и владине телевизије, ону људско-животињску Фарму, изпедерисаног Великог брата, оне „Парове“ што се јавно (у мали и велики екрани) паре ко кучићи, али богуми и од кад су видели и оног Дачу коферчета, који се пред вишемилионски аудиториј, жив престравио од ону „бркату водитељку“- некако имају скривену жељу, да и они сами буду набивени на колац, па макар и ИСИЛовски-муџахедински, и то неподмазани…

——————–

Ето, чак и они наши мухамедански Срби, ономад гађаше нашег, напућеног и лоше упућеног, премијерчића- с ципеле, флаше, каменчићи и каменице, а видо сам и неке цигле како лете у онај његов одбрамбен кишобран, који је он сиротан одгуривао, јер је хтео да буде погођен. И на крају, оно што му се снило то му се обистинило- ударен је у главу, и то неки стручни људи кажу млого више је „ударен“, него што она његова режимска ергела оће да призна…

Па и њему сиротом је свега до гуше, и он јадничак оће да се све то сврши, и да га покопу на ону Орловачу (каже скроман је, неће он у ону „Алеју с велики човеци“), па да лепо предахне (и издахне) ко човек. Ови из Брисел и они из америчку Окречену Кућу, и не хају пуно, већ траже неког другог, напућеног и неупућеног лидерчића, ког ће да навуку да оде тамо бар једном. Једном кад га се дочепу, они га тамо у ону „Ерију 51“ одмах лоботомизују, чипују и уграде му онај њин плејбек, и таки кад се врне у Србију, није више наш, већ њиов, и такав више не клевеће, већ само блебеће (ал само шта му они кажу)…

…Врти тај једну исту плочу ки „папига“, и дозвољава да ги јаши сваки педерисани или алкохолисани „бечки кочијаш“. Није то добро синовац, ни за њега јадног што га изомбирају тако, а ако је женско чак гу и „импрегнирају“, па израђа све мали евроатлантски скотићи- а богами то није добро чак ни за нас мутирани Срби.

———————–

Али синовац, ипак није све тако црно- Улаже се у ову нашу Србију, и то све више. Јес да су паре пресушиле за онај водени Београд, кажу да нису сад у стању ни да га направе испод воду, а камоли изнад. Нема гу у медији ни онај немачки „Тенис“, што је требо да нам за мале паре истреби цео свињогојски фонд. Кажу зли језици и онај џихадовски Етихад ће банкротира, јербо онај крезуби шеЈик (што би рекла наша „бајчетинска дама“) списко све паре на нову вилицу. Једина је добра вест, да ће Мерцедес ипак да отвори код нас погон за прављење пиксли, одма испод Бајчетину (идемо ниже)- е сад кој ће на крају „партије покера“ да „покупи пикслу“, то ће тек да (не)видимо….

…Ал ко што ја рече, ипак се улаже у ову нашу (још лечка) мученицу Србијицу, и то големе паре- и то све у ови нови Регрутни азилантски центри, ете ги и онај наш слинави и балави министарчић отворио големи центар у оне три доње УЧК општине на југ (који је све мање „југ“, јербо се помера све више северније), чак су им отворили и азилантско породилиште да се што брже умножавају. Па ти Евроунијци што нас воледу толико големо, да су чак изгласали и властиту резолуцију о „геноцидни Срби“, дали су „нам“ паре и за још големији Регрутни азилантски центар и то у срце Шумадије, који ће (кажу зле језичине) моћи да угости целу дивизију од ови муџахединци, и то састављену од ови млади, мишићави и добро урањени арапи и африканци, што су „кикнути“ из Јевропу (и то ги сад пребацују преко овај „добросуседски“ мађарски „берлински зид“- а ми ги ватамо с нашу страну у мреже ко шаране товљенике), а које морамо да приватимо, негујемо, ранимо, пазимо (и умножавамо) јербо ови Бриселци, сад кажу- нови услов за „улазак у оно где нећемо никад да уђемо“ јесте „Азилизована и од Срба дератизована Србија“…

———————–

Ето синовац, ипак не треба се љутимо на овог нашег премијерчића с напућене „ћићолинске усне“, јербо уз њега ће очигледно процветамо. Јес да је озбиљно ударен у главу, али он је први који је пронашо, и то не политички некоректно радикалско (с њиов пут је одавно “скренуо“) већ радикално решење- и за белу кугу, и за нови милитантни регрути, и то за будућу војску, додуше „алахову“, а не србску (јербо ова потоња није више у дух с евроинтегрисање и шевенгинско педерисање)…

….Дакле мораће ови наши млади дератизовани Срби да скину шајкаче и на главе накаче оне ватерпољске капице, и уместо да кликћу јуначки ко ђетићи- мораће да науче да мекећу, ки да су матурирали у неку бошњачку медресу. Ал неће ги тешко падне синовац, они су ипак благовремено „дератизовани“, своје детињство су провели углавном уз Сулејмана величанственог, Екрем их је сексуално просвећивао, тако да ће им бидне боље да у оне њиове „димије“ буду намакнути, него на обезмашћени турски кочеви натакнути…

——————–

А за деда Милојка, немо се бринеш синовац, ја се ионако већ дуже време спремам Богу на истину. Мене нека положу у ону црну иловачу, на Орловачу. Само да ми обећаш једну ствар, никако да ме сараните у онај део ди ће метну оног напућеног с „ћићолинске усне“, јер његова „удареност“ је заразна, чак и на онај свет. И никако да ми крстачу замењујете с неки половни, или пуни месец, јербо оћу да будем уписан на наш православни крст с крупну ћирилицу, и опојан од неки „декуменизовани“ поп. За мене је сувише касно да се овако буђав србо-дератизујем, екуменизујем, исламизујем, евродезинтегришем, и не дај Боже пропедеришем. Зато ћу ја синовац у моју црну иловачу, на Орловачу, и ако буднем имао прилику да објасним овај „просперитет“ нашим славним прецима, који се сад тамо сигурно крсте и рукама и ногама, гледајући „одозго“, у какве јалове и издајничке руке су оставили ову нашу Србију мученицу…

…Ал ти синовац, немо се оптерећујеш с ову моју родољубиву реторику. Лако је мени, с једном ногом већ угробљеном, да солим памет и србујем, вама младима, еврооријентисанима, и „латентним“ у сваком другом погледу. Ако тебе нешто ипак вуче да „уђеш тамо где иначе нећеш никад“, и ако више волиш Екрема настраног и Сулејмана величанственог, и ако ти је преча задњица од образа- Ондак јуришај из све снаге на њиову страну, неће биднеш, ни први ни последњи Србин Хамза на овим нашим издајничким просторима. А мало ли их је!?

….Ето, ја рекох и испустих своју душу, твој Деда Милојко

ПОВЕЗАНИ САДРЖАЈИ:

УСТАЈ БРЕ СРБИНЕ… (патриотска трилогија м. новаковића)

By Editor on 17. јун 2015. • ( 1 коментар )

Миодраг Новаковић, управник и уредник СРБског ФБРепортера

У чудним временима живимо синовац, и о наше судбине одлучују они који и нису баш тако „наши“. Само се као таки представљају, обећаву нам мед и млеко, деле лаж с капу и шаку (ништа ги не кошта- јербо образ никад нису ни имали), и нажалост млоги наши „зомбирани срби“ наседу на ту њиову паралажу… Е па време је синовац да кажемо гласно и јасно НЕ, време је синовац, да опалимо са шаку у овај наш домаћински астал (док га још има)- да се затресе цела Србија…