Највећу казну од 12 година затвора добио је Сами Љуштаку, председник општине Србица и некадашњи командант злогласне терористичке организације ОВК у Дреници. На осам година затвора осуђен је Сулејман Селими, звани Султан, један од оснивача ОВК и једно време амбасадор Косова у Албанији.

На јединствену затворску казну од по седам година осуђени су: Хисен Тачи и Зећир и Јахир Дермаку, док су по три године добили Агим, Дритон, Башким и Сељман Демај, Фадиљ и Неџад Дермаку.

Припадницима терористичке Дреничке групе казне су изречене за убиство и мучење албанских цивила, али не и за невиђене злочине које су у логору Ликовац и на другим локацијама починили над киднапованим Србима, међу којима је током 1998. и 1999. године, осим цивила, било и припадника полиције и других служби безбедности.

Образлажући пресуду, председник судског већа је истакао да је Сами Љуштаку, у септембру 1998. године, везаној жртви, 40-годишњем Албанцу, испалио три метка у главу и да се брутално односио према другим „приведеним“ Албанцима.

Србе није ни поменуо

Доказе о монструозним злочинима почињеним над косовским Србима тужилаштву Еулекса понудило је и српско Специјално тужилаштво за ратне злочине, али се „миротворци“ нису ни потрудили да злочине испитају и зликовце оптуже и адекватно казне. Неки од њих провели су у притвору две године (махом у болници), па су казну практично издржали.

Да је хтело, Еулексово тужилаштво могло је врло лако да дође до непобитних доказа о злочинима, не само Дреничке групе, већ и других припадника ОВК-а над полицајцима, припадницима војске, општинским службеницима и недужним грађанима. У логорима Ликовац, Лапушник, Зочиште и Глођане припадници ове група држали су око 500 Срба, само ретки су преживели. Већина је убијена, а један део одведен је у Албанију где су им, како се основано сумња, чланови Дреничке групе вадили органе и продавали их широм света.

(Вести)