Биљана Диковић

ЕКСКЛУЗИВНО: Разговор са Љиљаном Булатовић – СРПСКИ ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ – СУДБИНА ЗАШТИТНИКА ОТАЏБИНЕ


ЕКСКЛУЗИВНО: Разговор са Љиљаном Булатовић – СРПСКИ ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ – СУДБИНА ЗАШТИТНИКА ОТАЏБИНЕ

Прву књигу, чија је тема била узроци и корени рата на Балкану почетком 90-их, лик и улога србског генерала РАТКА МЛАДИЋА у херојској одбрани слободе и достојанства србског народа, на просторима на којима је вековима укорењена његова државa, објавила је давне 1996. године. Била је то њена пета књига документаристичке прозе. Од тада до данас објавила је 19 књига у истом жанру, посвећених најболнијим питањима савремене историје на Балкану. У свакој књизи посебан акценат је дат на страдање србског народа. Уочи промоције њене књиге СРПСКИ ГЕНЕРАЛ РАТКО МЛАДИЋ – СУДБИНА ЗАШТИТНИКА ОТАЏБИНЕ у Руском дому културе у Београду, 19.04.2013. у 20 часова, разговарали смо за СРБски ФБРепортер са књижевницом Љиљаном Булатовић.

19.04.2013. разговарала за ФБР уредник Биљана Диковић

Љиљана-Булатовић-и-Ратко-Младић

Љиљана Булатовић и Ратко Младић

 Биљана Диковић: Књига “ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ“ је 1998. године представљена на руском језику у Москви у Националном институту новинарства. Србској јавности је познато више имена руских новинара и уважених чланова Руске академије наука који се дуже време баве истином о Србима и страдању Срба, прате шта нам се догађа и анализирају, дају своја мишљења, некад заиста пожелимо да су они србски новинари јер је медијска сцена Србије толико затворена и политички затрована да истина тешко налази свој пут. Ко Вам је конкретно помогао у овом подухвату?

Љиљана Булатовић: Заслуга за тај пројекат припада др Јелени Гусковој. Њен трајни допринос у борби за истину о догађајима на Балкану је неизмерљив. Наглашавам покретачку стваралачку и организациону улогу овог научника, академика САНУ, сенатора Републике Српске и њених сарадника у Институту за истраживање кризе на Балкану Руске академије наука, јер је у то време у Русији је било мало књига и написа о драматичним догађајима у Југославији, која се распадала, по жељи најмоћнијих сила света. Тада је званична Русија била готово незаинтересовани посматрач страдања српског народа.

Биљана Диковић: Шта је тада променило то сазнање, да ли је нешто покренуло у руском друштву, међу интелектуалном елитом, историчарима… у односу на Србију, Републику Српску и србски народ?

Љиљана Булатовић: На том путу истине од тада до данас удружиле су се хиљаде руских историчара, војних и свештених лица, књижевника, политичара, новинара, уопште – добрих људи (међу којима истичем значај и руских добровољаца), из Руске федерације и већине република бивших чланица Совјетског савеза. И власт Русије показује све јасније опредељење да се на светској сцени право и правда примењује и на српски народ; да одбрани Србе од драматичних манипулација и најстрашнијих оптужби да смо ми криви за распад Југославије, да смо били агресори (иако на сопственој територији), да смо починили геноцид и најсуровије злочине, какви се не памте ни у Другом светском рату. Све гласније и јасније руски званичници осуђују оне који нас проглашавају за једине кривце и узроке свих несрећа на Балкану, а Републику Српску геноцидном творевином.

Биљана Диковић: Говорили сте да се свим својим књигама, написима и говорима, залажете да се савременом историјом позабаве званични институти, објективни аналитичари, а не привремена ратнохушкачка удружења “невладиних“ активиста широм света, шта сте тачно мислили?

Љиљана Булатовић: Када то кажем, мислим на “невладине“ институције, којима управљају “богови рата“. У Србији су то Сорошеви поданици, у Русији Макартурови.Два имена истих особина. Дакле, ни у братској Русији патриоте и истинољубиви људи, интелектуалци и политичари нису поштеђени глобалистичке, профашистичке агресије. Чак смо у Савезу писаца Русије, једном приликом били угрожени од активиста, попут овдашњих ЛДП или Отпор или сличних, молотовљевим коктелима, уз бомбе су убацивали летке да смо ми фашисти!

Биљана Диковић: Тема Ваших књига је страдање србског народа, писали сте о Косову и Метохији, рату у Босни и Херцеговини, сведочите заједно са вашим саговорницимa истину…

Љиљана Булатовић: Живећи у расколу између истине и лажи, невиности и драстичних казни, страдања и претварања жртава у злочинце – изашла сам давно на пркосни пут противљења истином… Читавог живота храбри ме и опомиње жртва моја мајке да живим усправно и поносито. Да се борим за правду, за свој народ. Рећи ћу: моја мајка је била члан Комунистичке партије Југославије пре рата, партизанка и погинула је, боље рећи – убијена на грешни начин од својих комшија четника баш на мој четврти рођендан, 1944. године. Онда су ми спалили родну кућу. Зато дубоко знам и осећам шта значе жртве рата и шта је бол и шта је изгон са огњишта. У последњим ратним догађајима, стекла сам као узор и као саборца, једног од најхрабријих, најчистијих, легендарних симбола српског достојанства, изнад свега – патриоте Ратка Младића. Ратна судбина нам је слична и можда је то суштина нашег разумевања и сабораштва.

Биљана Диковић: Причајте нам о Вашем путовању и боравку у Русији, да ли је то било поводом награде коју сте добили од Савеза писаца Русије, како сте упознали уважену Јелену Гускову и остале представнике интелектуалне елите Руске академије наука?

Љиљана Булатовић: У Русији сам се срела и здружила са интелектуалцима антифашистичког опредељења. Тако, на пример, отац Јелене Гускове је херој Другог светског рата. Председник Савеза писаца Русије, др Валериј Ганичев је из моје комсомолске генерације, који сав живот окупља око себе најугледније руске и просовјетске честите ствараоце и боре се за правду, за истину, за лепоту заједничког свесловенског православног живљења. Међу њима је високог чела један од најбољих савремених руских романсијера Валентин Распутин и тако редом.
И на путу истине први пут смо се 2010.
године на Богојављење удружили у Дому писаца, приликом доделе награда ИМПЕРСКА КУЛТУРА, имени Едуарда Володина, по разрјаду “Славјанское братство“ генералу Ратку Младићу и др Радовану Караџићу “за мужество, верност и стојкост в служении јединству славјанских народов“.

Биљана Диковић: И ту награду, како пише у вашој биографији, добили сте још једном, следеће године?

Љиљана Булатовић: Тако је, следеће године су ме даровали истом наградом за књигу РАПОРТ КОМАНДАНТУ, коју је генерал Младић прогласио “рапортом истине пред историјом“!
Потом сам за РАПОРТ добила величанствену ДИПЛОМУ Првог Словенског литературног форума – “ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“, за допринос развитку отаџбинске књижевности и јединству словенских народа, а читаоци и редакција листа “Совјетскаја Росија“ за репортажу из Шевенингена о сусрету са Генералом, доделила ми је призанање “РЕЧ НАРОДА“.

Биљана Диковић: 19. децембрa 2012. године је у Државној Думи Руске Федерације основан “Руски друштвени комитет за одбрану Генерала Младића”. Председник комитета је посланик Државне ДумеРуске Федерације, Павел Дорохин. Некако у исто време објавили сте и ову књигу са којом ћете упознати србску јавност СРПСКИ ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ – ЗАШТИТНИК ОТАЏБИНЕ…

Љиљана Булатовић: Око идеје о помоћи невино оптуженом српском родољубу ујединиле су се познате јавне личности Русије, представници науке и културе, као и многи посланици Државне Думе. Утолико ми је била већа радост и понос што је, после свих година нашег прилично самотњачког залагања за поштовање чињеница, када је уочи изласка књиге на руском језику СРПСКИ ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ – ЗАШТИТНИК ОТАЏБИНЕ, основан Комитет за одбрану истине о генералу Младићу. Тако се проглас о томе нашао у оквиру књиге. Морам да нагласим да је драгоцена и од историјског значаја недавна посета делегације Думе генералу у Шевенингену.

Биљана Диковић: Прошлог месеца сте у Москви од Међународне организације жена “Лидери мира“ добили орден СРЕБРНИ ГОЛУБ. Шта за Вас значе те награде, како утичу на Ваш даљи рад?

Љиљана Булатовић: Ове награде јасно показују одност руског народа према интелектуалцима, они и на овај начин, признањима охрабре и мене и многе моје саборце да будемо непоколебљиви на нашем заједничком словенском, достојанственом путу истине до победе права и правде, за одбрану православља. На том путу, никако не смем да изоставим Удружења руских добровољаца, који су се својим жртвама и поштовањем најплеменитије традиције руског добровољачког покрета, заувек уградили у темеље православља и слободе српског народа на Балкану.

Биљана Диковић: Вашу прву књигу ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ предали сте хашком тужиоцу Луиз Арбур, на конференцији за новинаре у канадској амбасади 1997. године у Београду. Да ли сте имали времена да јој нешто и кажете?

Љиљана Булатовић: Рекла сам, да ће јој бити драгоцена уколико заиста жели да сазна истину о генералу и рату у Босни и Херцеговини. Рекла сам јој и то да књига садржи цитате 76 угледних војних стручњака, политичара, историчара, правника, адвоката о Ратку Младићу. По тадашњој реакцији и доцнијем развоју догађаја – сигурна сам да је са гађењем оставила далеко од своје савести. А ја сам наставила да, у немогућности да са генералом разговарам, градим нове књиге кроз савесно истраживање хиљада докумената, књига, видео материјала, кроз безброј разговора са његовим борцима, народом, па и са непријатељима.

Биљана Диковић: Таквим истраживањем се долази до различитих чињеница и ставова, поделите кратак резиме ставова и сазнања са нашим читаоцима…

Љиљана Булатовић: Да, тако сам дошла до дефинитивних чињеница и ставова.
Пре свега, Војску Републике Српске (ВРС), као државну оружану формацију, основао је парламент будуће Републике Српске 12.маја 1992.године, да би заштитио српски народ и одбранио своју традиционалну територију од агресије међународно новопризнате државе Босне и Херцеговине и њених ментора и савезника са Запада и Блиског истока. ВРС је имала одбрамбену и ослободилачку функцију. Војска Републике Српске, заједно са својим народом бранила је своју вековну територију и одбранила своју Републику Српску.
Генерал-пуковник Ратко Младић је први и једини ратни командант ВРС. Од Републике Српске одликован је највишим одликовањима и признањима за постигнуте успехе у рату. У свом народу за живота постао је мит, добио је ореол часног хероја и заштитника Отечества. Најугледније војне институције у свету и војни стручњаци и правници изражавају према њему високо поштовање.
Међутим, увидевши да губи рат на војном пољу у Босни и Херцеговини, америчка администрација злоупотребила је до тада најугледнију међународну мировну институцију – Савет безбедности Уједињених нација, тако што је већ 1993. године нелегално основала и назвала трибуналом једну нелегитимну ад хок институцију. Тој институцији намењен јеполитички задатак да прогласи агресором и геноцидним српски народ, који се бранио од најмонструознијих савремених ратних злочинаца.
Тако је озваничено постојање паралелног рата тзв. међународне заједнице против српског народа: уз агресорске војне операције, медијски рат појачан је дејством нелегитимне судске институције, назване – хашки трибунал, који је жртве прогласио кривцима и унапред осудио за најтеже злочине без валидних доказа.
Дакле, зато сам већ 1996.године, као реакцију на подигнуте неосноване оптужнице овог трибунала за геноцид, злочин против човечности, кршење ратних закона или обичаја – против најугледнијих српских политичара, војника и бораца, објавила поменуту прву књигу о коренима и циљевима рата на Балкану, о одбрамбеном рату српског народа у Босни и Херцговини под именом “Генерал Младић“. Објављивањем ове књиге на руском језику, могу рећи да је почео ход писане документарне истине о Генералу Части и Херојства у братској Русији.
Три московске награде за моје књиге, као три састављена прста, као Свето тројство – исконски симбол Православља – овековечиле су истину о улози генерала Ратка Младића у одбрани слободе, части и православља српског народа у Босни и Херцеговини од неоусташких и милитантних исламских снага.
И у тој одбрани јавља се Тројство: 1. Народ Републике Српске, 2. Председник РС Радован Караџић и 3. Командант ВРС Ратко Младић.

Биљана Диковић: Рекли сте ми да је ова књига, коју данас представљате србској јавности, тестамент истине свих оних који су на било који начин учествовали у њеном стварању…

Љиљана Булатовић: Књигу, коју ћемо данас представити у Руском дому културе, под симболичним именом СРПСКИ ГЕНЕРАЛ РАТКО МЛАДИЋ – СУДБИНА ЗАШТИТНИКА ОТАЏБИНЕ, јавља се као значајни део поштовања и подршке истинољубивих и правдољубивих људи у Русији овом слободару, хероју и праведнику. На сваком суду права и правде можемо да је приложимо, без иоле стрепње да ће неку значајну чињеницу у њој оспорити. Из ризнице за коју сам стрпљиво годинама сакупљала и објављивала званична војна документа, Генералова обраћања, изјаве релевантних војних, политичких, научних и уопште значајних домаћих и светских личности, као и своја запажања, пажљиво сам изабрала оне текстове који у целини, у потпуности осликавају лик и дело генерала Ратка Младића, о драматичним догађајима у којима је учествовао и који су га учинили историјском личношћу. Генерал Младић је у пресудним ратним околностима испунио свој заклетвени војнички чин пред српским народом. Противправно и против воље народа он се нашао пред хашким судом, у коме једино Србима није гарантовано поштовање истине и правде.
Када смо га својевремено обавестили о припреми ове књиге, генерал Младић је поздравио овај пројекат и захвалио свим учесницима у овој племенитој заједничкој борби за исконске вредности, пре свега за истину. Посебно се радовао што је књига на руском језику, јер је његов основни животни ослонац вера у српски и руски народ и дух словенства! Благодарим Савезу писаца Русије што је прихватио овај рукопис и објавио у својој библиотеци “Словенски свет“, у којој се објављују одабрани представници духовно-просветитељске словенске идеје.

Биљана Диковић: Да ли је постојала прилика и могућност да књигу добије генерал Ратко Младић?

Љиљана Булатовић: Да, на моју радост Генералу сам послала први примерак и ове књиге у Шевенинген. Знам да је био усхићен и поносан и због посете делегације Думе и Јелене Гускове и због књиге – јер је све стизало ИЗ РУСИЈЕ. Поручио је да ће, упркос свему, живети за победу истине, ради достојанства српског народа!
Својим бројним руским саборцима захвална сам за подршку и пријатељство, којим су ме даривали од првог сусрета до данас! Нарочито зато што знам да је у основи тога историјска повезаност наших народа, заједничка приврженост и оданост генералу Ратку Младићу, православном српском народу на Балкану и православље уопште.
А ми
ћемо и даље сањати и веровати у остварење тога сна: да у Хагу засија сунце права и правде и да овде, заједно са Генералом, прославимо СЛОБОДУ У ИСТИНИ!

Биљана Диковић: Познато је да књижевници, документаристи и људи који раде овакав посао којим се ви бавите, несебично поклањајући своје време неком вишем циљу, овај пут Истини, ипак поред оних званичних награда осећају и оне личне. Које су Ваше?

Љиљана Булатовић:  У сваком случају, пре свега, то је позив генерала Младића да мој супруг и ја дођемо у посету, као генералови пријатељи, у Шевенинген.
Сусрет са генералом у Шевенингену сам описала, тек назначила драматичност и садржај.
Потом, његово признање да су моје књиге истина, иза које и он стоји. Свако његово писмо нам је нова болна радост у породици.
Сваки телефонски позив и разговор – узајамно охрабрење да останемо чврсти у достојанству.

Љиљана-Булатовић

 ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ

Рођена је Дрљевић 1940. у Томашеву, Црна Гора. Школовала се у Београду и Књажевцу, дипломирала на одсеку опште књижевности на Филолошком факултету Београдског универзитета. Новинар је, публициста и књижевник.

Лауреат је награда: ИМПЕРСКА КУЛТУРА у категорији за СЛОВЕНСКО БРАТСТВО (Москва, 2009.), ЗЛАТНИ ВИТЕЗ Првог Словенског форума уметности (Москва, 2010.) и РЕЧ НАРОДУ читалаца и Уредништва листа СОВЈЕТСКА РУСИЈА за репортажу из Шевенингена (Москва, 2011.).

Одликована Друштвеним знаком “Сребрни голуб“, од Међународне организације жена “Лидери мира“, 2013 у Москви.

Добитник је бројних повеља и захвалница “за благодарна дјела, подарена српском народу“.

Члан је Савеза писаца Русије, почасни члан Српско-канадског удружења писаца “Десанка Максимовић“; члан је издавачког савета часописа за књижевна научна и друштвена питања “РОДНАЈА ЛАДОГА“ (Санкт-Петербург). Члан је Међународне асоцијације новинара, Удружења новинара и књижевника Србије. Један је од оснивача Међународног одбора за истину о др Радовану Караџићу. Један је од оснивача Комитета за подршку генералу Ратку Младићу, Београд, 2013. Председник је Скупштине удружења “Браниоци отаџбине“. Почасни је члан Борачке организације Сребренице.

Од 1960. до 1975. бавила се професионално политиком и била на високим политичким и државним републичким и југословенским функцијама у Београду и Титограду. Својом вољом напустила је политику и посветила се новинарству и публицистици. Наставила је да активно учествује у друштвеним и научним активностима као борац за очување достојанства српског народа, кроз очување документарне истине о ратним и послератним догађајима у бившој Југославији и као учесник и као сведок.

Од 1975. била је уредник у Документарној редакцији ТВ Београд, новинар београдског дневног листа “Експрес Политика“, главни и одговорни уредник магазина за друштвена питања “Политикин Свет“, новинар “Илустроване Политике“, дописник московског опозиционог недељника “Обшћаја газета“.

Аутор је деветнаест књига књижевне публицистике: «Била једном чета девојачка» (1985.), «Призренски процес» (1987.), «Смрт је њихов занат – документи усташког тероризма» (1993.), «Исповести» (1995.), «Генерал Младић» (1996. – шест издања), «Косово, не дам те забораву» (1999.), «Записи из пожара» (поезија, 2000.), «Радован» (од 2002. – три издања), «Завет мајке Радована Караџића» (2003.), Ламент над Косовом(2004.), Зар је злочин бранити отаџбину(2005.), «Истинита Сребреница» (2005.), «Ореол или омча за Ратка Младића» (2006.), »Српске мученице Сребренице» (2007.), «Крици и опомена – страдање Срба у логорима Насера Орића» (2008.), «Рапорт команданту» (2010.), «Рапорт команданту у огледалу епохе» (2011.), а на енглеском језику «О генералу Младићу и рату у Босни и Херцеговини» (2009.).

Књига Генерал Младић објављена је на руском језику у Москви 1998. у издању Институт славјановеданија Руске академије наука, Међународног фонда “Словенски летопис“ и “Интерпрес“, Београд; Друга књига на руском језику СРПСКИ ГЕНЕРАЛ МЛАДИЋ – СУДБИНА ЗАШТИТНИКА ОТАЏБИНЕ, изашла је 2013.г у издању Савеза писаца Русије.

Уредник је (заједно са др Алексом Ђилас) зборника Српско питање“ (1991.), аутора из тог времена елитних (опозиционих) српских интелектуалаца.

Живи у Београду.e-mаil: likid@eunet.rs; medic.ljiljana@yahoo.com