Разговор на коментар који је г. Виде Даничић поставио на текст „Продали су Авала Филм“

Поштовани Виде,

Хвала Вам на томе што сте обогатили расправу.

Кренимо трагом чињеница/аргумената које сте изнели.

Продаја Авала Филма је, као што сте виде-ли, само повод приложеног текста, кап отрова у мори…

Ви сте отворили неколико нових тема које нису предмет разматрања самог текста:

• легалност продаје Авала Филма,
• легалност куповине АФ,
• мотиви појединих противника продаје АФ,
• шта је Авала Филм производила (брозовску пропаганду…)…

О легалности

Пост-петооктобристи су се споразум-ели са ЕУ да ЕУ странци могу да постану власници земље у Србији од 2017 што је већ призвало и легализовану(!) „проопрану“ УЧК наркомафију;

Све парламентарне странке Србије спремају се да учине уставном – велеиздају – даривање УЧК Косовом, као пленом заслуженим тероризмом…

Уосталом, и геноцид над Србима је у неколико наврата легализован…

Када се зликовци домогну власти, они злочине легализују, стога легално само по себи не значи праведно.

Зато у тексту „Пошто Отаџбина“ није ни разматрано да ли су недела – легална.

О баштини/пропаганди

Авала Филм је ресурс филмске индустрије.

Некада је производио и пропаганду Брозову.

Али некада је и свака учионица имала Брозову слику, и сваки уџбеник је почињао његовим портретом, а децу су по наставним плановима заводили лажима о његовој врлини и историји… То нипошто не значи да школе треба да се приватизују, да се препусте непознатом домаћем посреднику, који ће да их, уз провизију, проследи непријатељу.

Ако западне цркве које тврде да у Јасеновцу нема ни 80.000 жртава, па чак и да већином нису Срби, или да су Срби али по заслузи тамо „боравили“, ако такве западне цркве добију могућност преузимања/„приватизације“ наших школа, као што су уз Блеров благослов то практично постигле у Британији… какви су изгледи да деца имају уџбеник истине о Јасеновцу, уџбеник истине о било чему?

Али и такав подухват може бити легалан.

Холивуд је већ произвео најмање 80 филмова отровне пропаганде против Срба, којом шминкају и пропагирају „хуманитарност“ империјализма своје империје.

Дневна новина Danas већ је насловном страном прославила улазак Холивуда у Авала Филм (23. 4. 2015, Holivud ušao u Avala film). Тај „домаћи“ „таксиста“ само је посредник, да се лакше прогута предаја ресурса филмске индустрије – непријатељу.

Чак и да је само један Авала филм – добар, све остало да је пропаганда, библиотеку/филмотеку свог народа не поклањаш никоме, а камо ли непријатељу.

Добре филмове чуваш, да би живели, а пропаганду чуваш да је наша омладина изучава и декодира, и да не би пропаганда оживела као истина о нашој прошлости.

Ко кључеве наше прошлости поклања… непријатељу?!

А ми шта радимо?

О лошим људима који се противе продаји Авала Филма

Многе филмаџије Србије су за дебеле западне паре производиле наказну слику Србије.

С. Спасојевић није чекао продају Авала Филма, да би на врхунац своје и креативности С. Тодоровића, С. Трифуновића &Comp., из „мистериозних“ разлога, окачио име народа из ког је потекао. Чак је и плакат за тај „видео материјал“, коме је прави назив: С.Спасојевићки(/С.Тодоровићки/С.Трифуновићки)-филм, мапа крваве… државе чији су држављани та тројица.

Индустрија наказности коју приписују нашем народу увелико постоји и једва да постоји нешто осим ње у филмској продукцији у Србији данас,

али то нипошто није разлог да корпорацијама западних империја поклонимо иједан ресурс стваралаштва.

Авала Филм није само историја и прошлост, већ је потенцијал и будућност.

Не поклањаш је Холивуду баш као што не поклањаш ни своју читанку.

Мора да постоји простор, непроцењиви, само наш, на коме ми, сами себи и свету причамо о себи и свету.

У тај простор пушташ само пријатеље.

Увозимо серију султана са истока а западним султанима смо поклонили наш потенцијал да проговоримо о стварности, и да маштамо и промишљамо будућност.

Холивуд има довољно својих ресурса, те му не требају наши.

Али они се нису ни острвили зато што им треба Авала Филм, већ зато што морају нама да ископају очи, да они постану једини „наш“ вид и глас.

Сликар Љуба Поповић упозорио нас је да су „савезници“ у светском рату нарочиту пажњу поклонили и бомбардовању филмске индустрије Италије и Немачке, пре свега због послератних потреба својих Империја.

Русија је пала (’90тих) када је престала сама себи да прича шта је, када је поверовала својим непријатељима у приче о њима и приче о себи.

Неизрециво је опасно да наша омладина о себи прихвати слику коју сликају наши непријатељи.

Имају они за своје лажи о нама и своје четкице и своја платна, и своје „моделе“.

Зашто да им поклањамо наше…

– ишта.

Печат

Владислав Панов има текст у Печату (бр. 367, 30. април 2015, Другови капиталисти против капитализма – још једном о „случају Авала филма“)…

Његова огорчена теза:

Шта хоћете, легално продато, легално купљено, тражили сте, гледајте.

А ови што закаснело демонстрирају су – „улични урлатори“, устали да одбране „демократију и капитализам од демократије и капитализма за које су се сви борили на улицама…“

Панов:

„Нико да објасни друговима капиталистима како стотине филмова из трезора „Авала филма“ представљају робу, као и све остало у земљи која се одушевљено определила да ужива у слободи да се све мери парама.“

Иронично, споредно, јалово, а није ни сасвим тачно.

Капиталисти и „другови капиталисти“ раде своје.

Најмање је важно шта раде такви „они“.

Важно је шта је праведно, шта је мудро, шта је потребно и шта (да) радимо ми.

Филм је роба баш као што је то и читанка.

Западним султанима и милион побијене деце могу бити роба, или средство…

То су они.

То нисмо ми.

О „гласали сте – готово је“

Што се гласања тиче,

ми ништа од овога нисмо изгласали, већ сасвим у духу западне демократије и по инструкцијама западних империја, бирали смо лутке из скупа западу прихватљивих, а потпуно одвојено од њиховог политичког садржаја.

За такву обману, кључна је издаја новинарлука.

Никоме од новинарчића који имају приступ Александру Вучићу, не пада на памет да га решетају по питању Телекома, Бриселског споразума…

Обманути гласачи бирају лутке које су, уз прећутни благослов новинарлука Србије, себе описале као велике раднике и носиоце других врлина, свих, у енормним количинама…

Можемо…

– да стојимо поред сваке од тих катастрофалних продаја и издаја које извршавају лутке на западним концима, констатујући да је још једна (продаја/издаја) прошла поред нас, и да смо добили што смо хтели, или барем изгласали…

– Одустанимо и од ове битке, зато што смо безбројне претходне и важније битке изгубили…

– Евентуално иронишимо над поразима.

То је пут у пропаст. То је смрт духа, а тело се без духа не усправља.

Шта да се ради

Уместо тога објавимо на свим тим пољима, на којој смо страни.

Објавимо себи и свету и непријатељу – ни од чега нашег што сте нам отели не одустајемо.

Колико сте ви упорни у вашем злочину – ми ћемо хиљаду пута упорнији бити у одбрани добра а против ваших злочина.

Није грех бити обманут.

Зло је од своје обмане не одустајати.

Организујмо сучељавање супротстављених страна (а постоје само две!) о кључним питањима друштва, па чак и када власт одбије да се појави, потом спроведимо истраживања јавног мњења, и коначно референдуме…

Први корак ка слободи – заслужимо и повратимо самопоштовање.

Потом, усправимо се, повежимо се и одвежимо, организујмо, устанимо.

Устајању претходи – подизање гласа (а не кукњава).

Подигнимо онда глас…

П.С.

Тај Холивуд који је ушао у Авалу зове се, сабласно – Relativity.

Њима јесте све – relative, а координатни им почетак – њихова Империја.

А нама?

Ђ. М. Лалић

***

Агора Београд: Продали су Авала Филм

Коментар читаоца:

Виде Даничић, 30. април 2015. у 06:19