Ненад Благојевић,
Фонд Стратешке Културе, 12.4. 2015.
Васкрсење Христово је највећи догађај у историји, зато Васкрс и јесте највећи хришћански празник. Тога дана нам је Исус Христос својим васкрсењем показао како се побеђује непобедиво. Тог дана нам је Господ послао јасну поруку да ништа није коначно и да све зависи од вере. Судба, живот или смрт биће онакви каква су нам дела. Живот нам је онакав колико нам је јака вера. Васкрсење Христово је подсећање да за оне који иду правим путем не постоји немогуће, доказ је да Србија може да васкрсне – ако су јој деца верна.
Верници дочекују Благодатни огањ
Нећемо се одрећи те могућности, морамо да се за правду и истину изборимо. Није важно оно што смо чинили понекад, нису наша дела она која само повремено урадимо, то није наша суштина. Ми смо оно од чега не одступамо, наша суштина је оно за шта се увек боримо. А оно за шта смо се увек борили била је вера, истина и правда.
Егоизам Запада који би волео да Србин буде у његовој служби, није оно што можемо прихватити, а никад и нисмо. Говоре да сви имају права на своје снове и да то никоме не смета. Остаје онда нејасно зашто само православни свима сметају, зашто само њихови снови о искреној вери, љубави, истини и правди другима не одговарају. Зашто се сви боре против Светосавца кад своје снове крене да остварује. Упорно желе да сањамо њихове снове, неће да схвате да православна душа неможе и не жели да сања кошмаре. Искрено срце, здрав разум и у нагорим сновима не сања кошмар Запада. Њихов страх је велик, зна тај Запад да онда када у срца вратимо искру која нам се стално одузима, када душу поново у пуном сјају испуни вера, не могу нас више зауставити. Одсањаћемо тада своје снове и на јави, то је само питање момента.
Зато размисли Србине шта ти је свети Сава у аманет оставио. Сети се данас како је Христос победио смрт и као прави Светосавац покрени васкрсење Отаџбине. Онај Србин који се одрекао себе, онај Светосавац који се одрекне вере предака својих не може вратити достојанство својој мајци Србији. Ми нећемо поћи тим путем, нећемо газити на сени својих предака. Каква год да нас мука стеже, колика год да је сила против нас, никад нећемо дозволити да наше душе поједу мрачне жеље Запада. Нису то дозволила покољења пре нас, а кроз наше вене тече иста крв, па нећемо дозволити то ни ми.
Није случајно баш овај народ имао и има светог Саву, није нас он узалуд повео путем православља. Већ управо зато што је знао да његов народ може да издржи све препреке на путу за веру, истину и правду. Упутио је његов народ да крене јединим правим путем. Оним путем на коме ни смрт није коначна. Путем где својим делима и вером одређујемо сами своју судбу. Показао нам је пут и улио снагу да никад не одустајемо. Да увек изнова упркос свему васкрснемо, баш онако како је и Христос васкрсао и тугу однео.
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ
Упркос свега Христос воскресе
Земљу потресе, тугу однесе.
Тугу однесе, радост донесе!
Упркос вике лажних сведока,
Издаја срамне и понижења,
Чупања косе, тешких шамара,
Пљувачки, псовки и срамоћења.
Упркос свега Христос воскресе
Земљу потресе, тугу однесе,
Тугу однесе, радост донесе!
Упркос ћушки и подсмевања,
Јудејске злобе и римског страха,
Осуде криве, венца трнова,
Што Исус прими све без уздаха.
Упркос свега Христос воскресе
Земљу потресе, тугу однесе,
Тугу однесе, радост донесе!
Упркос греха и људских страсти,
Збуњене земље и мрачног Ада
И бедних сплетки Синедриона
И безименог људскога гада.
Упркос свега Христос воскресе
Земљу потресе, тугу однесе,
Тугу однесе, радост донесе!
Упркос Јуде и Фарисеја,
Грозног Кајафе, крвавог Ане,
Ирода лисца, Пилат – страшљивца
И њиног цара црног Сатане.
Упркос свега Христос воскресе
Земљу потресе, тугу однесе,
Тугу однесе, радост донесе!
Упркос крста и крсних мука
И смрти горке без осветара,
Погреба мртвог под камен тешки
Тврдих печата, будних стражара.
Упркос свега Христос воскресе
Земљу потресе, тугу однесе,
Тугу однесе, радост донесе!
Владика Николај
Исус је дакле тугу однео, упркос лажним сведоцима издаји срамној, најстрашнијим мукама. Однео је Христос тугу и поред Јуде и свих фарисеја, поред свих њихових сплетки и газде њиховог црног Сатане. Нису могли да га спрече да однесе тугу и победом нам врати радост. Наравно да ми нисмо ни близу као Он, али не треба због тога да тугујемо, да се колебамо, нико од нас ни не очекује да будемо као Он. Од нас се очекује да покажемо искрену веру, да не одступамо од пута Христовог за који нам је Он својим примером показао да је једини могући и прави. Наше је да своја срца отворимо само за правду и истину. Наше је да не посустанемо на првој препреци, него да је са пута уклонимо и наставимо светосавским путем.
„Нама је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.“
Патријарх Павле
Србин не сме да се преда зато што је око њега и у његовој Отаџбини порастао број издајника. То што се непријатељ појачао квислинзима, раширио и, сматрајући се довољно моћним, не крије се више, треба да нас радује. Србин треба да буде радостан што непријатељ више није сакривен. Сада Светосавац тачно зна са киме треба да се бори. А кад Србин зна ко му је непријатељ и са ким треба да се бори, Србин зна како и да се са тиме избори, како да победи. Наравно да то није лако, али ако верујемо, ако се за то искрено боримо и ако не одступимо са православног пута, онда ће победа сигурно доћи.
Верујмо пуним срцем, боримо се свом душом, и онда наше Јуде, овдашњи фарисеји које тако здушно помаже ЕУ-НАТО-Енглеска Сатана неће имати шансу за победу. Земља ће се затрести, тугу ћемо отерати и радост поново вратити. Испуниће се наша срца тада Благодатним огњем.
„Ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање – или одрицање од Христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке Јевросиме, која каже своме сину: „Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!“ Када умре за Христа, мртав човек је жив пред Богом и жив у Богу, у Царству Небеском. Мртав је пред Њим само онај који је грешник, који се не каје, и који у Њега не верује.“
Патријарх Павле
Срби не смеју никад заборавити речи свог Патријарха. Довољан је само онај број верујућег народа који га је испратио у Рајско насеље да стане уз његове речи да не одступи од пута који нам је показивао. и Србија ће васкрснути. Зато садашњост посматрајмо као последњи тренутак прошлости а размишљајмо о следећем тренутку јер он је први тренутак будућности која је пред нама. Узмимо Благодатни огањ на Васкрс, упалимо у души њиме своју веру. Вратимо храброст у срца, тугу оставимо прошлости а будућност учинимо извесном и радосном, вратимо Отаџбини понос.
Српски народ се никад није одрекао своје вере, свог Светосавља, зато је и успео ове године, уз несебично ангажовање правих Срба и братску руску помоћ, поново да донесе Благодатни огањ и у Србију. За своју снажну веру и поред свих мука и патњи српски народ биће награђен могућношћу да осети Благодети светог огња. Остаје нада да ће тај огањ упалити неопходан пламен вере. Онај пламен који ће пробудити уснулог Србина да се пун вере бори за поновно Васкрсење Србије.
Категорије:ВЕРА, ДРУШТВО, Окупација, ПАТРИОТИЗАМ, Православље, Родољубље, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Хвала Раде на одговору. По твојој логици, од момента када је СПЦ постала члан јеретичког свјетског савјета цркава, сви људи крштени у њој одлазе у вјечну порпаст, Свети Јустин Ћелијски није светитељ, свети Харитон новомученик није мученик за вјеру Христову већ пострада за неку јеретичку организацију, и тако даље….
Благодатни огањ који силази сваког Васкрса је по тој некој логици коју ти излажеш исто нека превара и обмана.
Нетрулежне мошти многих Светитеља који се упокојише у помјесним православним црквама нису мошти… Исто тако и са мироточивим иконама и чудима Божијим која се дешавају.
Али овдје ћу рећи само једно своје лично искуство. У разговорима са многим православним Србима који се противе издаји коју врше издајничка београдска патријаршија и издајничке владе Србије, никада, али никада и ни од кога нисам чуо ни једну лошу ријеч о православним зилотима нити их је ико од мојих саговорника осудио за секташтво или било шта слично.
И на крају, нека свако ради по својој вољи и науму. Господ ће нам свима на крају праведно пресудити, и нико неће имати право да каже ово или оно.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Душко, није то моја логика већ древно учење Цркве Христове: да у јереси нема спасења.
А кога је Бог помиловао и у коликој мери – то није моје да судим већ само да будем послушан учењу Цркве. И чему сада та твоја патетика за овим претходним неколико генерација Срба и њиховим могућим коначним исходом?..Зар ти није жао оних пре-хришћанских Срба који су починули као неки пагани или многобожци?..Зар ти није жао оних на хиљаде Срба, Грка и других који су били у општењу са Цариградском патријаршијом која је у својој историји чак 7 пута падала у јерес? (један од тих случајева је и у оно време Уније кад се св. Марко Ефески одвојио од њих).
Коначно, зар ти није жао садашњих неколико милијарди људи који пребивају у разним јересима (римокатолицизам, протестантизам и сл.) или у незнабоштву и многобожству (ислам, будизам, и сл.), па зар не треба сваког човека жалити?..Али, прво треба истини погледати у очи и храбро је исповедити, ма колико болна била та истина.
Благодатни огањ је чудо Божије, није превара нити обмана већ потврда истинитости Христовог васкрсења. Нема то везе са светотајинском благодаћу јерусалимског патријарха који је јеретик – екумениста. Он само узима пламен са Христовог гроба и дели даље а не спушта се пламен њему на руку.
Мироточење икона постоји и код римокатолика, то исто нема везе са светотајинством (које једино спасава) већ су то неки знаци опомена народу да се покаје и томе слично.
За мошти већ написах: дај бар један пример неког потврђеног са благоуханим моштима који се преминуо у задњих 50-так година у општењу са СПЦ. Не постоји такав пример, већ само они раније примери док је СПЦ била Црква Христова.
Добро, ако у твом кругу ниси чуо иједног ко тако лоше каже о нама – онда ми је драго, али знам да велики број њих не може да нас смисли.
Ипак, питај вл.Артемија шта мисли о нама.
Није спорно да ће Господ пресудити, то ће бити тек на крају, већ је спорно што многи међу вама неће истину да прихвате а Србија и народ све више пропадају у сваком смислу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Раде, опет хвала на одговору и учтивој размјени ставова, осврнућу се само на дио из вашег одговора везан за Благодатни Огањ.
„Благодатни огањ је чудо Божије, није превара нити обмана већ потврда истинитости Христовог васкрсења. Нема то везе са светотајинском благодаћу јерусалимског патријарха који је јеретик – екумениста. Он само узима пламен са Христовог гроба и дели даље а не спушта се пламен њему на руку.“
По мом сазнању из читања духовних књига, била су бар два насилна покушаја јеретчких ораганизација, једном римокатолика а други пут јерменског патријарха, да призову Благодатни Огањ али им то није успјело.
Ако је Јерусалимска православна црква јеретичка, зашто се онда њима јавља благодатни огањ?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Већ сам то одговорио, али да допуним: не јавља се огањ јерусалимском патријарху већ он узима пламен са гроба Господњег и онда дели даље. То траје већ неколико деценија.
А раније је силазио директно на његову руку (са неупаљеном свећом) и палио се приликом његове молитве.То је било време пре пада у јерес јерусалимске патријаршије.
Ви имате погрешан став о чудима, читајте мало Житија светих где постоје примери неких јеретика аријанаца који су чинили чудесна исцељења преко моштију неких Светих.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
пет минута песма
Кад лукавац падне доле,
онај за те што се бори,
светло таме кад затихне,
у пламену кад сагори,
где ће тада брат убицо,
ко ће за те да се моли?
Кад се небо разоблачи,
а демони оду тмини,
где ћеш тада издајниче,
за све грехе што почини?
Којег Бога ћеш да молиш,
кад Христ опет земљом хода,
дал ћеш тада бити силан,
изметниче свога рода?
америка три минута,
демон више да немиче,
британија два минута,
да сатана не закличе.
Мир на земљи, Бог нареди,
за неверне казна следи !
Мир на Земљи, Христос јави,
Богохулне све подави !
@земунац
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„КАД ВЕРНИ ОДУСТАНУ ОД БОГА, БОГ ПЛЕТЕ БИЧ ОД НЕВЕРНИХ, ДА УРАЗУМИ ВЕРНЕ“
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Христос васкресе!…Све је то лепо речима исказано али у пракси ништа, тј. дупла нула. Изађите ви, за почетак, из јереси зване СПЦ која је органски члан сатанске зборнице Светски савез цркава (ССЦ) и која исповеда јеретичку теорију грана.
Немојте гневити Господа још више, поготово ви који имате знања али напустисте Православље и истинске православце називате секташима. Јер, што више знате од вас се више тражи.
Које издајнике ви да јурите?..Ове либерале и сличне НВО?..У реду, али прво ви напустите Јуду и вратите се Христу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Раде, да ли је православни светитељ Свети Јустин Ћелијски био секташ? По твојој логици јесте, јер је био дио Српске Православне Цркве. У њој је живјео, подвизавао се, молио се Богу и у њој се упокојио. У тој и таквој Светој Христовој помјесној Српској Православној црвки се и пројавио као светитељ својим нетрулежним моштима.
Раде, то што је врх, или ти издјаничка београдска патријаршија, отпао од православља не значи да је цијела црква у јереси. Јер да јесте, како би могла да израђа светитеље? Хоћеш рећи да је Свети Харитон Новомученик, монах епархије Рашко-призренске и духовно чедо Епископа Артемија био секташ?
Смири страсти Раде и помоли се Господу Богу за спас Српске Нације.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Опрости брате мени несмиреном, али ево теби смиреном пар питања: по чему ти знаш да су Јустин и Харитон заиста прослављени од Бога?..Да ли си им видео благоухане нетрулежне мошти којима се свети прослављају?..Нема тога, брате.
А зато таквих са благоуханим моштима има на десетине међу истински православнима, нарочито међу тзв. матејевцима.
Затим, откуд икоме од вас (па и од мене и моје братије у Христу, ако то чинимо) дерзновеноје да поступак једног или два монаха стављају као важније изнад учења Цркве Христове које је од Духа Светога?!..То што се Јустин и Харитон нису одвојили од јеретика – па то је њихов лични избор а учење Цркве јасно каже да се од осуђене јереси треба одвојити ради свог спасења. Уосталом, и Артемије је признао да се одвојио од јереси на основу 15.правила Прво-другог цариградског САбора.
Што се тиче твог погрешног става о еклисиологији: научи брате основне појмове а један од њих је је Црква организам и ако саборно епископи исповедају теорију грана (или било коју другу јерес) онда не постоји могућност да ико други буде православан ако је у општењу са таквима.
Ми се молимо за спас Србије, ми смо у заједници са Небеском Србијом за разлику од свих вас (и СПЦ и артемијевци и слични).
Чекамо вас да приђете Истини искрено.
Свиђа ми сеСвиђа ми се