Једна од најзначајних особина индустријске конопље је и способност фиторемедијације – чишћења и регенерације земљишта од радиоактивне контаминације и последица поплава. Ово је нарочито значајно ако узмемо у обзир да је пре шеснаест година Србија током НАТО бомбардовања била изложена контаминацији осиромашеним уранијумом, а прошле и ове године и катастрофалним поплавама.

ПОВЕЗАНО: Ивона Живковић: Партија протерала кучину (1-11)

09. 03. 2015. Здрава Србија, за ФБР приредила Биљана Диковић

Конопља у Чернобилу

После нуклеарне хаварије електране у Чернобилу последице радиоактивности осећале су се и на удаљености већој од 100 километара од места несреће. Када је на захтев совјетске владе Међународна агенција за атомску енергију спровела истраживање последица, међу најзначајнијим је била контаминација земљишта, биљака и животиња радиоактивним емисијама и тешким металима.
Пошто је постојао висок ризик од контаминације прехрамбеног ланца, нарочито гљива и бобичастог воћа, у којем радиоактивност може да се одржи и деценијама, направљен је план за чишћење земљишта од контаминације помоћу зелених биљки. Др Иља Рускин са универзитета Рутгерс је ову методу назвао фиторемедијација.

Фиторемедијација је способност неких биљних врста да помоћу свог коренског система извлаче из земљишта штетне материје, скупљају их у свом ткиву, а да при томе саме не буду оштећене. На овај начин се земљиште и подземне воде чисте од контаминације или се ниво контаминације значајно снижава.

Пољски научници су 1995. године објавили како конопља има високи потенцијал за акумулацију тешких метала из земљишта без икаквих последица на раст, принос и квалитет влакна. Од 1998. је у сврху фиторемедијације на земљиште у околини Чернобила посејана индустријска конопља. У овом тренутку постоји иницијатива за фиторемедијацију конопљом и земљишта контаминираног радијацијом после нуклеарне хаварије у Фукушими.

После поплава, конопља

Како потврђује др Томаш Вањек из чешке Академије наука, дугогодишње истраживање употребе индустријске конопље за деконтаминацију земљишта је у потпуности потврдило њену ефикасност. Посебно позитивни резултати су постигнути у деконтаминацији бивших површинских копова лигнита.

Сем тога, што се са успехом може користити за фитокултивацију земљишта погођеног поплавама, конопља повећава и апсорпциони капацитет земљишта и штити га од ерозије – што значи да се плански добро изабраним усевима конопље не само опоравља земљиште, већ може служити и као природна заштита пред поплавама.

Текст преузет са kudelja.eu