Тихо и скромно, баш као што је и живео, у селу Лазарево, надомак Зрењанина, испраћен је на вечни починак Бранислав Брано Младић (63), брат од стрица генерала Ратка Младића, у чијој кући у Улици Вука Караџића је својевремено, пронађен и ухапшен.

06. 03. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Након бурних догађаја, када је Ратко одведен у Хаг, Брано, који је у породичној кући живео сам, повукао се у себе и није желео ни са ким да прича о тим дешавањима, а никоме чак није ни открио тајну колико је дуго чувао свог брата. Једноставно, возио је свој трактор, обрађивао неколико јутара земље и по читав дан проводио у пољу, а онда у први сумрак затварао се у своју кућу и тамо живео са својим успоменама.

– Болесно срце није издржало. Мој стриц Брано 1. децембра прошле године, оперисао је срце на клиници на Дедињу и од тада па све до 2. марта када је умро, није се будио из коме. Сахранили смо га, по његовој жељи, без пуно помпе и у кругу нас најближих рођака, пријатеља и комшија – тихо прича Небојша Младић, братић покојног Бранислава.

– Мој брат Данко, тачније наше две породице, једини смо од ближе родбине покојног Бранислава, остаје иза њега ето ова његова кућа, трактор и покућство, али и велика и лепа успомена на његово херојство, храброст и жељу да помогне своме брату генералу.

Небојша није крио сузе, а репортере „Вести“ љубазно је позвао да са најрођенијима попијемо и поједемо, по обичају нешто за душу покојника.

Поворка од око двадесетак људи јуче је тачно у подне изашла на покојников гроб, а онда су се сви вратили на ручак у кућу Бранислава Младића. Уз чашицу за душу, како налажу обичаји, причало се о храбром и одважном покојнику, који никако није желео помпу и славу свог родног села, мада су се људи из Месне канцеларије љубазно понудили да помогну око сахране.

На гробљу уз пуно цвећа и венаца, затекли смо старину, који је био комшија покојног Брана. Изговорио је пуно лепих речи о свом пријатељу. Носио је он са собом и чувао многе тајне, није желео ником да прича шта се све тачно догодило оне кобне зоре, када је у његовој кући ухапшен славни и дуго тражени генерал.

– Ја неке од тих тајни стицајем околности, знам, али из поштовања према мом пријатељу и комшији, никоме их и никада док сам год жив, нећу рећи. Нека ова његова хумка и његова напаћена душа, заувек чувају ту тајну. Без обзира што су новине писале све и свашта и свако је тадашњу ситуацију и околности прилагођавао онако како му се свиђало, истина је само једна. Али оно што је најважније, да је са овога света отишао један горд и поштен човек, који је увек изнад свега истицао љубав и оданост према својим најближима. Зар то није довољно – тихо је прозборио старина од седамдесет лета и пустио сузу за својим комшијом Браном.

Помоћ нудили и читаоци „Вести“

– Стричева жеља, а њу нам је више пута поновио, док је још био у снази, пре одласка на операцију, мада као да је слутио да његово срце неће издржати, била је да буде сахрањен на месном гробљу у Лазареву, које је само неколико десетина корака од куће и без присуства великог броја људи и било какве медијске пажње. Знам да је пуно људи који читају франкфуртске „Вести“ звало и нудило било какву помоћ и ето само због те врсте пијетета према овом читаном медију у дијаспори, пристао сам да било шта кажем – каже Небојша Младић, братић покојног Бранислава.