Банке ће убудуће рате кредита обрачунавати по истом типу курса по ком је кредит одобрен или по оном који је још повољнији за корисника… Остаје отворено питање шта је са курсним разликама наплаћеним до овог тренутка.

ПОВЕЗАНО:
* Биљана Диковић: Зоран Тасић – СТРУЧНО И ЈАСНО О ПРОБЛЕМУ, САДАШЊЕМ СТАЊУ КРЕДИТА, КЛИЈЕНАТА И БАНАКА И ЈЕДИНОМ И МОГУЋЕМ РЕШЕЊУ
* Ефектива: НБС нам баца прашину у очи

03. 03. 2015. ПОЛИТИКА, за ФБР приредила Биљана Диковић

Све банке које су пре децембра 2011. године одобравале кредите по једном типу курса, најчешће нижем, куповном, а рате обрачунавале по вишем, продајном курсу, убудуће ће морати да промене ову праксу и да месечне обавезе обрачунавају по истом курсу по коме је кредит исплаћен. Пошто су на снагу ступиле измене Закона о заштити корисника финансијских услуга које су усвојене пред Нову годину на предлог Народне банке Србије, грађани ће тако од овог месеца коначно на нечему уштедети. Рате кредита обрачунаваће се по истом типу курса по којем је кредит одобрен или по курсу који је за корисника још повољнији од оног који је дотад коришћен за обрачунавање месечних обавеза, кажу за „Политику” у Народној банци Србије и додају да ове законске измене представљају исправљање досадашњег понашања банака према клијентима, што ће истовремено многим грађанима донети олакшану отплату преосталих обавеза.

И у Удружењу за заштиту корисника финансијских услуга Ефектива поздрављају ове измене, посебно оне које се односе на кредите у отплати јер је познато да су многи грађани управо због овакве политике банака често били у ситуацији да не могу ни да отплаћују своје обавезе.

– Ако је кориснику индексирани кредит у страној валути исплаћен по куповном курсу, а банка је у отплати рата обрачунавала већи – средњи или највећи – продајни, сада ће за отплату кредита морати да примењује куповни курс, што ће довести до одређеног смањења месечне рате изражене у динарима. Исто се односи и на случај исплате кредита по средњем курсу који је банка наплаћивала по свом продајном курсу. Дакле, будућа отплата би ишла по средњем, или по још нижем, куповном, ако би банка самовољно пристала да свом клијенту пружи тај бенефит, што је тешко очекивати – каже Дејан Гавриловић из Ефективе.

Како је Гавриловић раније изјавио за „Политику”, ово је врло важно јер су неке банке подешавале доспећа рата свих кредита на увек исти дан, на пример последњи у месецу. Тада банка, објашњава он, намерно повећа свој продајни курс за динар или два и на тај начин заради додатно на курсним разликама. Ти продајни курсеви су често били и до четири динара већи од званичног средњег курса НБС, или чак и до седам динара већи од куповног, па је зарада банке очигледна.

Рачуница тако показује да ако је клијент рату од 200 евра за кредит који је исплаћен по куповном курсу плаћао по продајном, рата ће са овим изменама бити мања за око 1.500 динара. Ако је реч о рати од, на пример, 400 евра, рата може бити мања и за око 2.500 до 3.000 динара. – У другом случају, када је клијент рату од 200 евра за кредит који је исплаћен по средњем курсу плаћао по продајном, будућа рата може бити мања и до 800 динара, то јест 1.500 динара нижа ако је реч о кредиту од 400 евра – илуструје примерима наш саговорник из Ефективе.

Рачуница показује да ће умањење бити веће што је већа рата кредита, али да ће у просеку грађани на овим изменама уштедети око две хиљаде динара месечно. Како се већ нагађа у круговима заштитника права корисника финансијских услуга, банке ће и даље имати простора да „уштеде”.

– Ако је банка, на пример, исплатила кредит по куповном курсу, а наплаћује га по продајном, па рецимо да је куповни за пет динара нижи од средњег, а продајни за пет динара виши од средњег (дакле, разлика између куповног и продајног је 10 динара), банка ће убудуће морати да по куповном наплаћује овај кредит. Али то не мора да значи да ће клијент осетити ту разлику од 10 динара, јер банка свој куповни курс на дан доспећа рате може приближити средњем курсу, на рецимо један динар разлике, чиме би корисник заправо осетио бенефит од шест динара – каже Дејан Гавриловић.

Остаје пак отворено питање шта је са курсним разликама наплаћеним до овог тренутка.

Ефектива, на пример, тврди да банке ни до ових измена нису имале право да наплаћују рате по већем курсу, сагласно члану 15 Закона о облигационим односима, који прописује једнакост узајамних давања уговорних страна. Дакле, та једнакост се може остварити само ако се исти курс обрачуна и приликом исплате кредита и приликом његове отплате. Друго, овај закон прописује да банка кориснику на располагање ставља одређена новчана средства у виду кредита, која је он дужан вратити уз одговарајућу камату. Дакле, камата представља цену кредита и зараду за банку, без икакве курсне разлике или провизије.

У Ефективи напомињу да уколико сваке две године овај закон буде мењан у корист клијената, у неко догледно време можемо очекивати потпуно сређивање банкарског тржишта и транспарентно понашање банака према клијентима.

—————————————————————–

Исти статус и за пољопривреднике

Новина је проширење заштите коју пружа Закон о заштити корисника финансијских услуга и на предузетнике и пољопривреднике. Ова лица убудуће ће имати исти статус као и грађани, физичка лица, при узимању кредита, полагању новца, обављању плаћања и коришћењу других финансијских услуга, па ће банке бити дужне да им достављају све предуговорне информације, обавештења током трајања уговорног односа, а њихова права у односу на валуту у којој се одобрава кредит, тип курса који се примењује, промену каматне стопе биће иста као и за свако друго физичко лице, кажу за „Политику” у НБС.

Заштита се проширује и на жиранте или власнике ствари на којима је заложно право с обзиром на то да се у пракси дешавало да они често нису били упознати ни са садржином уговора, а нису били ни благовремено обавештавани о обавезама главног дужника, а посебно када не измирује обавезе.

—————————————————————–

Казне и дисциплина

Уведена је могућност кажњавања банке новчаном казном у износу од 100.000 динара ако у року не одговори на захтев НБС по притужби корисника. Ова казна, иако новчано не представља превелики издатак, могла би натерати банке да одговарају на захтев НБС за достављање конкретнијих информација у вези са притужбом, а не као што је досад био случај, када је банка могла да игнорише захтев НБС без икаквих санкција.

Изменама закона смањена је и минимална казна за банке са 500.000 на 80.000 динара, али је повећан лимит максималне казне са 800.000 на милион динара.