16.12.2014. Коментар Небојше Јовића

(на вест да је Уставни суд Србије одбацио захтев за оцену уставности Бриселског споразума јер је већином гласова оценио да је реч о политичком, а не о правном питању)

 ***

Атентат, и то успешан, на Србију

Каква бре ненадлежност? Какво политичко питање? Па не ради се овде о одлуци да ли ће Србија приступити ЕУ или неће, нити хоће ли извозити храну у Русију или неће. Овде се ради о издаји, односно о пр(о)едаји 15% државне територије албанској УЧК. Ради се о трговини Срба са тих 15% србске територије, који се препуштају албанским судовима и казаматима и које држава Србија оставља без посла, без егзистенције и будућности и све је то условљено и договорено управо бриселским споразумом!

Како може бити политичко питање одрицање од трилиона евра, што рудних богатстава, што инфраструктуре, и то у ситуацији када се смањују плате и пензије а људи живе у општој беди…? О историјској вредности нећу да причам јер ви то не бисте ни схватили.

А хоћете ли на исти начин „погани изроди“ себе прогласити ненадлежним када судбина Космета погоди и Војводину?! Када Мађарска потпомогнута Немачком услови пријем Србије у ЕУ одрицањем од Војводине. Када државни врх крене са причом да, када су већ дали Космет и налазе се на корак од труле ЕУ, неће дозволити да због неких непуних милион људи трпи осталих пет милиона. И да ће тим Србима Војводине бити много боље у Мађарској него ли у „транзиционој“ Србији, а да ће истовремено преосталих 5 милиона Срба осетити све благодети ЕУ.

Па да ли сви ви, креатори и реализатори издаје и сакаћења и народа и државе, мислите да ћете вечно бити (п)овлашћени и ван домашаја закона? Овоземаљских и можда, али нећете побећи Божијим законима и правди Божијој. Плашите ли се да ће се клетва и проклетство издаје сручити и на децу вашу, поколења ваша?

Србија данас има све („западне вредности“), само нема државу, народ, институције, истину и правду!

– Имамо тренутно „организовано удружење сенилних и саможивих стараца“ (САНУ) који живе на рачун своје покварености и донекле алцхајмера, који су узурпирали места која би требало да заузму најбољи, најученији и држави најоданији људи, млади, храбри и енергични, а не старци који живе по логици „после нас – потоп“.

– Имамо студенте којима су тренутно битније журке и путовања светом уз помоћ, као по правилу, антисрбских НВО, него ли квалитет предавања, услова студирања и вредновање њиховог знања и диплома приликом „евентуалног“ запошљавања.

– Имамо војску и полицију, њихове елитне одреде који су одувек били носиоци патриотизма и стожери државе и државних граница (што је и суштина њиховог постојања), а који су сада постали своја негација, па данас више личе на изнајмљене старлете које за оног ко их плаћа раде све, али буквално све! Нису више само обезбеђење ноћних локала и пратња бизнисмена, не, они су сада постали боди гард државе и државних институција које раде тренутно на пројекту уништења Србије и Србског народа!

– Имамо једну групу организованих младих људи, навијача, који су били одувек одани држави и као по правилу, први би осетили и самим тим први и реаговали уколико би се само у најави појавиле тежње државног врха да крене ка издаји. А њихова непоткупљивост је била „ноћна мора“ сваког режима. Међутим данас није тако. И њима је нађена „фреквенција“.

– СПЦ мора показати јавно, јасно и гласно да им је царство Божије ближе од разних привилегија или уцена можда. Она се не сме понадати као „САНУ“!

– Имамо министарство здравља које застрашује народ причом да ће четвртина популације поумирати (Предраг Кон) ако се не вакцинишу против вируса H1N1, да би се испоставило да је више људи умрло од обичног грипа него што је од вируса H1N1. Промовишу доказано штетне лекове и вакцине које су више експеримент него помоћ народу.
Министри промовишу и ГМО храну која, осим што би нас направила робовима зависним од дегенерисаног семена, начинила би нас ликом идентичним са сподобама из „господара прстенова“ или са челницима ЕУ.

Али, најгоре од свега је то што ми више и нисмо народ. Стока, кад претераш са батињањем зна да се супротстави, или барем узјогуни, а народ…?

Зна народ добро да му синови могу нормално живети једино ако уграбе место у владајућим странкама… а у странкама нема места за све – у том случају му остаје једина могућност да постане педер (јер је то повлашћена групација, пред њима се и министри тресу) или да се препусти криминалу или пак да се помири са животом сиротиње.

Уколико имате ћерку, а нема места за њу у странкама, њен пут може бити поплочан или проституцијом или такође сиротињом. И добро знате да је само питање времена када ће вам синови бити убијени од НН лица, да ће вам нека надувана жена неког успешног спортисте прегазити сина а онда у договору са државом пронаћи неког криминалца који ће за умањење неке казне коју већ има на чекању, па још стимулисан повеликом сумом новца, преузети кривицу на себе.

Знате да ће доћи ред врло брзо да и ваше дете буде киднаповано или заврши са иглом у руци наводно предозирана и да ће и тада вештаци и полиција прво изјавити да „нико ко је био са њом (а можда је баш он и присилно предозирао), није крив“, па тек потом истражити случај…

Мој „бивши народе“…

Али како рече свети Владика Николај – „имамо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божијег благослова“!

А то се мора променити.