Представљамо вам рад академика Вељка Милковића (линк за преузмање у пдф. формату) који може представљати прекретницу у начину производње електричне енергије. Током ове 2014. године у научним круговима покренута је иницијатива за кандидатуру академика Милковића за најпрестижнију научну награду – Нобелову награду за физику! (текст у прилогу)

5.12.2014. Приредила редакција СРБског ФБРепортера

***

ЕНЕРГЕТСКА ПРЕКРЕТНИЦА

Природне осцилације уместо вештачких – мање ефикасних ротација

Посматрањем живих бића није тешко запазити да су готово сва кретања осцилаторна. Ветар њише гране… па и многе друге биљке се при ветру савијају захваљујући својој еластичности…

Птице лете махањем крила, слично као и рибе које осцилују перајима и репом. Приликом кретања људи и копнених животиња такође се може говорити о осцилаторном кретању, а слично је и са унутрашњим органима. Вероватно све то није случајно да код живих бића постоје таква рационална остварења.

Слика 1. Савршенство природног кретања није у ротацијама

Слика 2. Разни ротациони уређаји

Међутим, кроз развој енергетике отишло се у далеко мање ефикасном смеру кроз широку употребу ротационих уређаја (турбине, елисе, ротори, замајци, зупчаници, ременице, ланчаници, брегасти механизми…).

Набројане вештачке творевине у биосфери никако не могу бити повољније од природнијих осцилаторних уређаја са клатном, чија је употреба несагледива, али најпре код стационарних машина (пумпе, компресори, пресе, електрогенератори…).

Слика 3. Ручна пумпа за воду са клатном на терену (околина Новог Сада, август 2004.) http://youtu.be/hNpgl7o_1QI 

Слика 4. Реплика ручне пумпе за водуса клатном из Индије, Арун Сахоо, 2013. http://youtu.be/8n7mvpLpP5A

Слика 5. Осцилујући електрогенератор – патент бр. RS 49959 B – P-2006/0165
Генератор електричне енергије са клатном и магнетима (2008.)

Тако се последњих година експериментално доказује да су осцилације клатна далеко ефикасније од ротација и да је било погрешно вишевековно убеђење о ротационом принципу као некаквом савршенству. Другачије речено да форма точка, иако афирмисана у транспорту, није баш свуда најбоље и најефикасније решење.

Приближавањем енергетике природнијем осцилаторном кретању води ка већој ефикасности у биосфери и у сваком случају чистијој животној средини.

До сада најбољи резултати постигнути су са еластичним клатном, а што је и потврђено званичним мерењима Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.[1]

Слика 6. Еластична клатна

Нове конструкције еластичног клатна омогућују постављање већег броја еластичних трака у провереном распореду те се тако могу дозирати фреквенције и већа оптерећења – без додатне фрикције (know-how).

Слика 7. Магнет-гравитациони хибрид

Слика 8. Термоелектране и нуклеарке

Солуције магнет-гравитационог хибрида омогућују већу густину енергије услед повећања брзине осциловања, као и при знатно већим инерцијалним силама клатна.

Насупрот рационалном, можемо размотрити садашњи доминантан и технолошки прљав начин производње електричне енергије путем термоелектрана и нуклеарки. Погубно је што наведене електране само у једном циклусу изгубе око 50% енергије и то преко парне турбине тј. претварањем праволинијског у ротационо кретање.

Свакако парне турбине не треба узимати као коначно решење, већ га треба тражити у далеко ефикаснијим и природнијим осцилацијама.

Излаз из извештаченог и зачараног енергетског круга се назире кроз велики одјек бројних истраживача широм света.

Слика 9. Реплике двостепеног осцилатора (Milkovic pendulum, Milkovic oscillator…)

Тако је на помолу алтернатива самоуништењу у које прљаве технологије воде планету Земљу и цивилизацију, а рационалним и природнијим путем смањују се и потребе за ратовањем.

Прилози и цитати

1. др Милош Којић, др Милан Мићуновић, Теорија осцилација (III издање), Научна књига, Београд, 1991.

страна 1.: „Осцилације… представљају најчешћи вид кретања у природи.“ 

2. Техника – од точка до ракете (II издање), Вук Караџић, Београд, Младинска књига, Љубљана, 1968.

страна 18.: „Точак је веома погодан симбол човековог техничког напретка. Он нигде у природи не постоји.“

3. Научна и стручна мишљења о проналасцима Вељка Милковића http://www.veljkomilkovic.com/Misljenje.htm

4. Јован Марјановић, Суво трење и Милковићев ефекат, veljkomilkovic.com, 2014. http://www.veljkomilkovic.com/Docs/Jovan_Marjanovic_Suvo_Trenje_i_Milkovicev_Efekat.pdf

У Новом Саду, 24. новембра 2014.                               академик Вељко Милковић

www.veljkomilkovic.com
www.pendulum-lever.com

____________

¹ Лабораторијско мерење које доказује да стоструко дуже осцилује еластично клатно у односу на асихрони мотор – мерење вршио: проф. др Слободан Милованчев, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду, 04. јун 2014. http://www.veljkomilkovic.com/Docs/Merenje_elasticno_klatno_vs._elektromotor.pdf

***

ИНИЦИЈАТИВА ЗА КАНДИДАТУРУ ВЕЉКА МИЛКОВИЋА
ЗА НОБЕЛОВУ НАГРАДУ ЗА ФИЗИКУ

На сајту академика Милковића сазнали смо да је група интелектуалаца и организација из земље и иностранства покренула током 2014. године иницијативу за кандидатуру Вељка Милковића за најпрестижнију научну награду – Нобелову награду за физику за научни допинос открићу нових појава у механици и спознаји предности употребе двостепених механичких осцилација и погонског клатна.

Аргументи и референце за кандидатуру за Нобелову награду за физику

Шта је претходило

Током претходних година истакнути научници и физичари истицали су велики значај открића погонског клатна и његов револуционарни допринос науци и техници:

др Петер Линдеман, САД: …Тиме се ово откриће свакако сврстава међу најважнија открића у науци у последњих 300 година.

проф. др Велимир Абрамовић: …Двоструки осцилатор уједно је и најбоља механичка аналогија наизменичне струје, мора се признати, боља од било које Теслине аналогије….

академик проф. др Братислав Тошић: …Може се проценити да учешће гравитационог потенцијала у раду двостепеног осцилатора износи око 80%…

Лабораторијски доказ супериорности еластичног клатна у односу на електромотор
Лабораторијско мерење које доказује да стоструко дуже осцилује еластично клатно у односу на асихрони мотор – мерење вршио: проф. др Слободан Милованчев, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду

• проф. др Слободан Милованчев

• проф. др Велимир Абрамовић

• др Јован Крстић

• др Саша Стевановић

• Небојша Симин, дипл. физичар

• Зоран Побор, фац.

• Слободан Машановић, дипл. инж.

• Радован Јовић, дипл. политик.

• Раде Видаковић, дипл. инж.

• Јован Марјановић, дипл. инж.

Листе потписника подршке за кандидатуру Вељка Милковића за Нобелову награду за физику:

• Листа потписника #1

• Листа потписника #2

• Листа потписника #3

• Листа потписника #4

• Листа потписника #5

• Листа потписника #6

  Град Нови Сад подржао кандидатуру Вељка Милковића за Нобелову награду

На иницијативу АРС Академије из Новог Сада 27. августа 2014. године одржано је вече посвећено проналазачу Вељку Милковићу и његовом истраживачком раду којом приликом је јавно представљена иницијатива за кандидатуру Вељка Милковића за Нобелову награду. Поред групе интелектуалаца, зачетника ове иницијативе, подршци предлогу да академик Вељко Милковић буде кандидован за највише научно признање на свету придружио се и Град Нови Сад.